понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.05.2020. у 19:31 Марко Смиљић
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ – ЊУЈОРК (2)

Капитализам на конопцима

Један од мојих, вечито гладних и никада задовољних газда, преко ноћи отпустио је седам хиљада хранилаца породица без речи образложења. Да би, како каже, спасао најсавршенији систем у људској историји - капитализам. Силан као да ће живети вечно, кад пролази поред мене љутито би добацио: „Сибирац знаш ли ти где си? Пожури! Америка не може да чека. Америка мора бити најбоља на свету
Фото ЕПА ЕФЕ - Џ.Л.

У рано јутро, жути такси, један од заштитник знакова „Велике јабуке“  јури муштерије из ноћне смене и тек придошле туристе. Поред таксиста у раздрнданим четвороточкашима највреднији ранораниоци Њујорка су људи у флуоресцентним мокрим униформама са огромним воденим шмрковима. Не обазиру се на случајне пролазнике, они дотерују град за још један незабораван дан. С времена на време, чује се нека псовка, ал’ у глуво доба дана то никога не дотиче.

До девет ујутру њујоршке улице и булевари изгланцани су и спремни за нову инвазију знатижељних туриста из целог света. Дуж најпрометнијих булевара сувенирске радње су већ отворене а њихови власници смишљају последње трикове како да намаме радознале муштерије. Првим купцима нуде бесплатне привеске са логом Њујорка.

Из ресторана заударају јаки мириси хране. На вратима модних продавница окачени „невиђени попусти”. Ирски пабови од јутарњих сати нуде „хепи ауер“ за „корона” пиво.

Од Кипа слободе па до Централног парка скоро је немогуће наћи слободно столицу у кафеу, ресторану, место на клупи у парку или поред реке Хадсон. Емпајер стејт билдинг поносно штрчи у средини острва, правећи вртоглавицу свима који покушавају да досегну погледом до њеног последњег, 102. спрата.

Шетња уз обалу у Њујорку (Фото ЕПА ЕФЕ - Џ.-Ш.)

Менхетн постаје мален за Њујорчане који са отвореним презиром гледају према незваним гостима. Све је некако тескобно, неудобно, прљаво и нервира их. Дуге колоне радозналих туриста претварају острво у мравињак пуних покретних силуета, зурећи горе-доле са јединим циљем - да се сликају за успомену испред што више познатих градских локација.

Многима Њујорк са 105 билионера, на тренутак, постаје остварљив сан. Сваком власнику мале локалног бирцуза или трафике са двоје запослених, место је поред Пете авеније или Бродвеја. Све им изгледа доступно и могуће, на дохват руке. Али, пентхаус који је продат за 238 милиона долара у 57. улици, тик поред Централног парка, освешћује их у трепају оку да, ипак, Њујорк није за свакога. Као и хиљаде запуштених бескућника, дуж главних улица и булевара, молећи их за једну четвртину долара.

Чим падне ноћ Тајмс сквер се претвара у калеидоскоп од стотину боја. Билборди преко целих зграда смеше се сваком пролазнику док промовишу најновији позоришни комад, стендап комедију, филмски хит, најнаграђиванији бестселер...

На крају дана, уморни од километара јурцања, натоварени јефтиним сувенирима, мајицама, капама, рекламним брошурама, једнодневни Њујорчани нестају у трећеразредним хотелима и хостелима по ивицама града.

Улице Њујорка у доба короне (Фото ЕПА ЕФЕ - Џ.Ш.)

Од поноћи до зоре ноћни клубови нуде провод за памћење као у Синатриној химни града: „Њујорк, Њујорк”. Међу најзаузетијима су даме у приљубљеним хаљинама уз тело које чекају и надају се принцу на белом коњу и останку у највећој америчкој метрополи, заувек.

Али живот је необјашњиво чудо. Тешко разумљив и паметнима, најхрабријима па и вечитим оптимистима. Ништа не траје вечно, ни добра ни лоша времена, као у мемоарима проте Матеје Ненадовића.

Један од мојих, вечито гладних и никада задовољних капиталистичких газда, преко ноћи отпустио је седам хиљада хранилаца породица без речи образложења. Да би, како каже, спасао најсавршенији систем у људској историји - капитализам.

Протест против карантина у Њујорку (Фото ЕПА ЕФЕ - П.Ф.)

Силан као да ће живети вечно, кад год би прошао поред мене љутито би добацио: „Сибирац знаш ли ти где си? Пожури! Америка не може да чека. Америка мора бити најбоља на свету”.

Нисам хтео да га исправљам да је Сибир далеко од моје мале државе, на другом крају европског континента, јер вероватно не би ништа променило.

Недеља, пролеће 2020 године. Време короне. Невидљива и опака болест загосподарила је Њујорком. Свима. И као да нас опомиње да није злато све што сија.

Први пут после више од десет година нисам поранио у уобичајну шетњу њујоршким улицама и булеварима. Остао сам у мом собичку са упаљеним транзистором, књигом Душка Радовића: „Београде, добро јутро” и неколико мишева, шушкајући и домунђавајући се испод топлог мотора фрижидера.

Менхатн без препознатљивих гужви, гламура и изобиља, више подсећа на филмове апокалипсе него на финансијски центар света. Већина становника је у самоизолацији, карантину и страху.

Централни парк се претворио у покретну болницу. Улице и булевари опустошиле, светла „потамнела”, билборди већи од живота „утихнули”, ресторана и барови закатанчени. Мање је и шетача паса. Они ретки, постали су некако љубазнији. Једино су бескућници остали исти, мирно седећи на својим сталним адресама делећи последњу цигару са првим комшијама.

Перачи улица и жути таксији су и даље на својим радним местима али висе не зуре нити трубе на пролазнике.

Нема више непрегледних колона одушевљених туриста, дугих лимузина из којих излазе недодирљиви „типови” са дебелим цигарама у устима, затамљеним наочарима и позлаћеним манжетнама на рукавима.

Њујоршка полиција на коњима (Фото ЕПА ЕФЕ - П.Ф.)

Нема више ни начичканих дугих редова испред бродвејских позоришта, музеја, биоскопа, вишеспратних тржних центара са „неодољивим” попустима и ценама чарапа већих од нечијих месечних плата. Гужви нема ни испред ноћних клубова, пуних лаких дама, марихуане и дивљег секса.

Подмукли вирус је без најаве стопирао живот у „граду свих градова“, престоници света и месту за које би неко, до јуче дао и последњу пару да га посети пре него што умре.

Чак и најпоноснији становници Велике Јабуке нестали су без трага.

Да ли је капитализам на конопцима, оборен на колена тренутно или до још горе катастрофе?

„Њујорк, Њујорк”, како носталгично звучи.

 

Марко Смиљић, Њујорк

 

Пишите нам Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”.Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили.Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?Станује ли носталгија на вашим новим адресама?А наша адреса је  mojzivot@politika.rsПравила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду.Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.Ваша Политика 

 

Коментари33
ed875
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bata
kako vreme prolazi sve više i sve češće izbija na videlo lažni američki sjaj.
Саша Микић
@Lazni sjaj По тој логици да није било робовласништва не би било ни Колосеума! Мислите о томе.
Lazni sjaj ili sivi socijalizam
Kakav da je kapitalizam jos uvek je lepsi od socijalizma. Da nije bilo kapitalizma ne bi bilo ni njujorskih "cuda". Mislite o tome.
Socijazima/kapitalizam
Pre odlaska na zapad mislio sam da je socijalizam humaniji od kapitalizma. Posle decenije promenio sam misljenje. Mnogo je vise ljudi u socijalizmu na grbaci naroda nego na zapadu. Nema tamo zasluznih penzija za sportiste, pevace, glumce...
Bubica
Smatram da je dobar dio sjaja kapitalizma zasnovan na kolonijalnom iskorišćavanju polovine svijeta, a dobar dio na ratovima i razaranju zemalja od kojih ima što da se uzme. Bez stalnih tenzija i prodaje oružja bilo bi mnogo manje socijalnih davanja a i naša naivna fasciniranost kapitalizmom bi proporcionalno tome isčilila. Mislite o tome.
Саша Микић
@Stevan Nedeljkovic Социјализам и социјала су две сасвим различите ствари.
Прикажи још одговора
Katarina R.
Ovde samo citamo nostalgicne price i kritike prema zapadnom nacinu zivota. Veoma cudno ako u realnosti 99% emigranata ni ne pomislja na povratak u Srbiju.
Kaca
Ne mozete Katarina da svodite vase zivotne odluke na "crno i belo", ostati il vratiti se. Nostalgija jest bitna al ne jedina muka. Zivot je mnogo zajebaniji.
Боривоје Банковић
Одлично написано, али у собичку са мишевима сте могли да седите и у Србији. Свако добро!
@Brankovic
Nece valjda korona da traje vecno. Hrabrost je otici u svet, videti drugacije ljude, obicaje, kulture, nauciti jezik. Uvek se moze vratiti u Srbiju.
Agron
Ja se slazem poptpuno sa Bratimirom. treba procitati "Kapital", pa da znamo sta su krize i zasto one dolaze svakih 10 godina otprilike. Ako citamo "Kapital" cemo upoznati sta su i ko su gazde!
Siniša Maričić
treba spoznati i ko su radnici, i radničku eksploataciju, kad 50% u firmi radi a 50% igra fudbal. Pored toga Marks samo zaključuje da kapitalista ima mašinu, nije mu je niko poklonio, morao je sam napraviti, uštediti itd.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља