уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 31.05.2020. у 18:00 Војислав Гузина

Скупа цена економских импровизација

Са доласком економске кризе ‒ која је короном само убрзана, и која ће, према процени науке, премашити ону с краја 2008. године и натерати и моћне и мање моћне да се окрену себи и интересима својих економија, не обазирући се на друге ‒ наша позиција се битно мења
(Фото Пиксабеј)

Оптимизам власти у вези са овогодишњим економским резултатима и раста бруто домаћег производа (БДП) наредних година, расте из дана у дан. Чак је и прогноза ММФ-а да ћемо у идућој години имати раст од 7,5 одсто постала недовољна. Ових дана министар финансија нам поново обећава просечне плате од 900 евра и пензије од 440 евра крајем 2025. године, најављене приликом представљања програма „Србија 2025“ и инвестиционог плана од 14 милијарди евра, с којим, ето због короне, каже министар, почињемо са помаком од два-три месеца. А то значи да ћемо расти и више него што ММФ прогнозира, ако се држимо економски оправданог принципа да зараде и пензије расту у складу са растом БДП-а.

Оптимистичке изјаве власти нису наш изум, то практикује свака власт, само наша овог пута чини се то ради преко разумљиве и прихватљиве границе вероватно оцењујући да јој умереност, сада кад се ,,из авиона” види да долазе тешка времена и за најмоћније, не би наишла на разумевање већине с којом и сада основано рачуна. То сигурно не чини због заблуде о стварном стању наше економије. Свесна је и она много чега одавно лошег у нашој економији. Да смо у прошлој години са растом од 4,2 одсто, тек достигли ниво БДП-а из 1990. године и да је то у потпуном нескладу са материјалним, људским и финансијским ресурсима ангажованим у његовом остварењу, што говори о незадовољавајућој ефикасности привреде. Да смо корону и тај инвестициони програм који министар поново помиње, дочекали са јавним дугом од 24,3 милијарде евра и да ће до краја године, због новог нето задуживања, догурати до близу 29 милијарди евра. Да смо прошлу годину завршили са спољнотрговинским робним дефицитом од 6,3 милијарде евра, а да је дефицит текућег рачуна платног биланса за последње три године утростручен. Да половину тог дефицита чини девизни одлив по основу прихода странаца из досадашњих улагања (дивиденде, камате и др.) и да је тај дефицит упола мањи захваљујући дознакама из иностранства, које су већ премашиле 3,5 милијарди евра годишње. Да су те дознаке чувар стандарда родбине „гастарбајтера“, а заједно са високим приливом страних директних инвестиција (3,8 милијарди евра у прошлој години), чувар вредности динара. Да смо са девизама од нових страних инвестиција у целини покривали дефицит текућег рачуна, значи, без новог задуживања по том основу.

Са доласком економске кризе ‒ која је короном само убрзана, и која ће, према процени науке, премашити ону с краја 2008. године и натерати и моћне и мање моћне да се окрену себи и интересима својих економија, не обазирући се на друге ‒ наша позиција се битно мења. Све што нам је, иако лоше, чак и помагало, сада нам неће ићи наруку. Прво даљи раст БДП-а чак и на нивоу раста из последње две године се доводи у питање.

Ако су главни спољнотрговински партнери у рецесији, тешко да нам извоз може да погура раст БДП-а. Инвестиције поготово. За веће домаће инвестиције немамо ни финансијске ни системске претпоставке, а стране директне инвестиције ће бар неколико наредних година бити у паду. Потрошња, такође, неће бити довољна за већи раст БДП-а, због значајног пада дознака из иностранства  због мањих примања и мањег броја наших грађана у иностранству, и вероватне, бар привремене, уздржаности становништва од куповине трајних потрошних добара. Још ако се одржи разумљива склоност и интерес фирми у страном власништву да од својих фирми оснивача и/или земаља порекла увозе све што се може увести, на штету домаће производње, поготово.

При расту БДП до 4,5 одсто заоштрава се проблем својствен економији мале вредности БДП-а. При расту буџетских прихода до нивоа раста БДП-а, немогуће је покрити растуће буџетске расходе, између осталог, и по основу раста трошкова(камата и др.) растућег јавног дуга, већих социјалних давања за незапослене и вероватно већих буџетских давања за пензије и здравство, па би се наставило са буџетским дефицитом и новим задуживањем. Осим ако бисмо то избегли великим увозом на који се, знамо, обрачунава ПДВ и акцизе, иначе најиздашнији буџетски приход, баш као у периоду 2014, до 2019. године, када смо, првенствено, вишим растом буџетских прихода од раста БДП-а, стигли из буџетског дефицита у суфицит.

Али то би било по цену још већег дефицита текућег рачуна платног биланса који би се   додатно повећао падом дознака и растом девизног одлива по основу дивиденди и дугих прихода страних улагача, при смањеном приливу девиза од нових страних инвестиција за покриће тог дефицита. И ето разлога за ново инозадуживање и трошење девизних резерви за, вероватно, неуспешно очување затечене вредности динара.

Дакле, могуће је да будемо грубо кажњени за неуважавање истине, да су здраве јавне финансије и јак динар логичан след јаке и здраве економије, а не обрнуто. Да се од урушене до здраве и растуће економије стиже утврђивањем стратешких праваца развоја у оквиру којих годинама доследно делују компетентне државне институције и да је мера успеха државе висок учинак сопствених ресурса и висок степен  економске независности.

Економиста, Београд

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
32936
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Било би лепо да ми напокон објавите коментар
Увек су ме чудили економисти општег типа који пресек економског стања целе државе и предвиђање будућности спакују у 790 речи уз јасну политичку поруку о лошој власти. Део примедби стоји али у другачијем контексту. Волео бих да бар неко некада објави текст лишен политичке пропаганде.
Dragan
"Да смо корону и тај инвестициони програм који министар поново помиње, дочекали са јавним дугом од 24,3 милијарде евра и да ће до краја године, због новог задуживања, догурати до близу 29 милијарди евра. Да смо прошлу годину завршили са спољнотрговинским дефицитом од 6,3 милијарде евра, а да је дефицит текућег рачуна платног биланса за последње три године утростручен" U prevodu-katastrofa!
Kvaka 22
Ali gospodin autor zaboravlja doprinos brace Kineza koji ce napraviti od Srbije logisticko distribucioni centar za svoju robu za Evropu a koja pak medjutim vec preispituje svoju zavisnost od Kine.
Bliski Istok
Čini mi se da Politika pored nenadmašnog gospodina Katića, dobija još jednog vrednog koluminstu. Voleo bih da vidim diskusiju između g. Katića i g. Guzine sa jedne strane, i npr. g. Madžara, Danice Popović, Borisa Begovića sa druge strane. Ali to se verovatno nikada neće desiti, zbog odbijanja ove druge strane, koja, jelte, sebe smatra za nosioce apsolutne istine
Зоран Маторац
Извините што зановетам, али цена не може да буде скупа, може да буде висока, а производ може да буде скуп.
баба
Koliko znamo kaže se skupocen.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља