среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 26.05.2020. у 12:18 Јелена Чалија

Мостарска Саборна црква све ближа свом предратном изгледу

Завршава се „капа” на звонику на који би требало да се постави крст, остало је да се заврше фасадерски радови на звонику и северном и јужном зиду храма, чиме ће бити завршени грађевински радови на храму
У Храму Свете Тројице ове године би могла почети редовна богослужења (Фото Жељко Миличевић)

Изгледом све више личи на разгледнице из неких срећних година с краја прошлог века са најзначајнијим симболима Мостара: груби грађевински радови на обнови Саборне цркве Свете Тројице стигли су до самог краја.

Тренутно се завршава „капа” на звонику на који треба да се постави, већ завршени, велики позлаћени крст, а уз то, остало је да се заврше фасадерски радови на звонику и северном и јужном зиду храма, описује за „Политику” ток обнове ове светиње протојереј-ставрофор Радивоје Круљ, мостарски парох.

̶  Тиме ћемо завршити грађевинске радове на храму и вратити му предратни спољашњи изглед  ̶  истиче наш саговорник.

Својевремено највећи храм на Балкану и до градње Храма Светог Саве највећа богомоља под јурисдикцијом СПЦ саграђена је 1873, а потпуно срушена у ратним дејствима 1992. када су је јединице ХОС-а сравниле са земљом. Почетак обнове чекала је до 2010. године, а данас је дошло време да се разговара о унутрашњем уређењу храма и почетку богослужења у светињи која је од 1873. до 1992. била саборни храм Епархије захумско-херцеговачке.

̶  Што се тиче унутрашњег уређења храма, ми можемо одмах кренути са електро, машинским и другим инсталацијама, те са унутрашњим малтерима и завршним фреско малтером. То можемо завршити у току ове године, чак у току лета. При крају смо и дефинисања изведбеног пројекта ентеријера, а што се тиче коштања, видећемо какве ће бити понуде уметника и мајстора. Незахвално је прогнозирати. За обезбеђење финансија, што се тиче самог храма, имамо чврсто обећање Српског члана Председништва БиХ Милорада Додика и председника Републике Србије Александра Вучића да је неупитна подршка Републике Србије и Републике Српске. За пројекат ентеријера и партера, који такође изискују велика финансијска средства, аплицирали смо и аплицираћемо код влада Турске, Русије, Федерације БиХ и Савета министара БиХ  ̶  истиче отац Радивоје Круљ.

Додаје да се нада и верује да ће већ ове године у мостарској Саборној цркви бити приређена свечаност поводом 800 година аутокефалности Српске цркве и 800 година од установљења Епархије захумско-херцеговачке и да ће то бити и почетак редовног циклуса богослужења у Саборном храму у Мостару.

Крајем 2018, са седам купола мостарске светиње заблистали су позлаћени крстови, који су тада освештани и постављени на њих, а прошле године Влада Србије донела је одлуку да издвоји 59,1 милион динара за реконструкцију храма. Ово је и један од тренутно највећих пројеката Српске православне цркве, уз унутрашње уређење врачарског Храма Светог Саве.

Обнова је симболично почела из једне друге херцеговачке светиње: манастира Житомислић, где је 2008. године у организацији Епархије захумско-херцеговачке и тадашњег надлежног владике Григорија одржана добротворна вечера за изградњу храма са више од 600 званица. Уз архијереје СПЦ, Мостарце и Херцеговце, државнике, јавне личности, прикупљању прилога одазвали су се тада и представници Бискупије мостарско-дувањске, као и мостарски муфтија Сеид Смајкић.  

̶  Не само да су обнову Саборног храма у Мостару помогли мостарска бискупија, мостарско муфтијство и херцеговачка фрањевачка провинција него и Мостарци свих вера, нација и опредељења. Мостар се заиста истински радује обнови наше цркве. То је признање нашем епископу, нама свештеницима и нашој православној заједници. Заједништво у обнови храма је помогло нашој заједници која броји непуних 5.000 чланова на подручју Мостара да узраста у слободи и осећају да смо своји на своме у граду на Неретви  ̶  каже Круљ и подсећа да за мостарске православце обнова Саборне цркве значи буквално живот и постојање у овом граду.

̶  Она је заиста темељ нашег постојања и, наравно, место литургијског сабрања, црквеног живота, наше духовности и хришћанског идентитета. Обнова храма за Мостар и све његове грађане значи да се вратио један од важних симбола и знаменитости града. Стављање у функцију Саборне цркве није само пуко стављање и враћање у функцију још једног споменика културе града Мостара него и употпуњавање туристичке понуде Мостара и смисла Мостара као мултиетничког и мултирелигијског центра Херцеговине  ̶  истиче Радивоје Круљ.

Коментари6
84215
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Daca
Lep i slavan.Dace bog da bude i pun.Deca da se krstavaju.Ipak Santic ima naslednike.
Nebojša Joveljić
“apliciraćemo kod vlada Turske, Rusije, Federacije BiH i Saveta ministara BiH ̶ ističe otac Radivoje Krulj“. A Hrvatska, je li ona išta dala, i zašto ne bi dala kad su je srušili vojnici kojima se dirigovalo iz Zagreba? Da je pravde i želje za pomirenjem ona bi je sama u cjelosti trebala izgraditi, veću i ljepšu nego što je bila.
LaCosta
Da se nadovezem na Zlatka. Kao sto je u 2. sv. ratu u ustasama bio zanemariv broj Srba, tako je bilo i u prethodnom ratu sa HOS-om. Kako su nekada bosanski muslimani predstavljali okosnicu snaga NDH, ista stvar se ponovila i devedesetih. Nerado se o tome prica i pise ali je za vreme NDH u redovima ustasa poginulo vise mulimana nego katolika. Ovo sve govorim zato sto su mostarsku crkvu srusili muslimani u redovima hrvatskih paravojnih snaga.
zlatko
nebojša, čitaj pažljivije, hos je srušio hram,ne hvo. hos, koji je bio sastavljen od podjednakog broja hrvata i bošnjaka, te koji je bio za cijelovitu bih, iako su imsli ustaški predznak bio je trn u oku hercegbosni i njihovom pokrovitelju ministru sušku, pa je zato i izvršen hercegovačka " noć dugih noževa" u kojoj je pobijeno 9 najviših oficira hos-a među kojima je bilo i hrvata, bošnjaka, albsnaca i srba! inače njihov komsndant u bih je bio i general hos-a i armije bio emigrant blaž kraljevi.
Mostarac
A valjda će je više završit'...
Марко Латиновић
Пуно је Срба који не схватају каква је важност богомоља Српске православне цркве на подручјима ван Србије, на простору бивше Југославије и у иностранству. То је као ћирилица - мало је Срба користи (нажалост), али само тамо гдје је има и гдје је дозвољена има барем понеки Србин. Гдје Српске православне цркве и ћирилице нема, тамо нема ни насмијаних Срба. Због тога је обнова богомоља важна, па чак и ako нема вјерника који бих некада напунили до краја.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља