уторак, 07.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.05.2020. у 21:25 Александра Куртеш
УМЕТНИЦИ ПОРУЧУЈУ

Снови уткани у време и простор

Током ванредног стања, у кућним радионицама сликара и дизајнера настајала су дела која спајају модерно и традиционално
Рад Иване и Божа Шекуларца (Фотографије лична архива)

Због вируса корона многи су имали довољно времена да се посвете креативном раду који их испуњава. Костимографкиња Лана Павловић прави накит од стаклених перли. То јој је често био одмор после рада на костимима за филмове и серије (као костимограф потписивала се у остварењима „Изгредници” , „Реквијем за госпођу Ј”, „Војна академија”...). Костимографски рад је тимски и у време пандемије није могао да се обавља па се због тога Лана у кућној радионици посветила изради огрлица, наруквица, минђуша... Наруку јој је ишло то што се без ометања сатима задубљивала у креирање.

– Стрпљење је важно колико и вешти прсти јер се једна огрлица ради недељу дана, по шест сати. Алат су танке, специјалне игле које служе да се накит везе концем. Стаклене перле могу бити различитог облика, величине, боје и форме, али највише волим да користим перле од чешког стакла – каже уметница. Инспирацију налази углавном у шарама костима које осмишљава. Етно, народни и традиционални мотиви, како истиче Лана, увек су добродошли у свим техникама веза. Њен ауторски печат одликује спој традиционалног и модерног.

Спој прошлости и садашњости у уметности негује и уметница Слађана Милојевић. Она израђује таписерије од жице обложене папиром и током 53 дана ванредног стања припремала је композицију з Бијенале таписерије које ће у наредном периоду бити одржано у Дому војске.

– Ограничење кретања није ми сметало, само сам се бринула да ли ћу моћи да набавим материјал за таписерију, али су ми продавци, знајући за моју пасију, излазили у сусрет и у време кад готово ништа није радило – истиче Слађана, дипломирани сликар текстила. Открива да ће њен рад бити састављен од делова спојених у инсталацију у простору. Милојевићева, као председник секције ТИСО, један је од реализатора овогодишњег 24. Бијенала таписерије и предлагач теме која носи назив „Сновано”.

– Сновати је реч коју су од давнина користиле ткаље. У основи сваког ткања је сновање, као изазов за жену која седне за разбој јер тако показује спретност у овом ручном раду – појашњава уметница и додаје да у уметничком смислу сновањем правимо основу за остварење својих снова. Чинимо то тако што симболично вежемо нити за небо повезујући прошлост, садашњост и будућност. Зато и изложба која предстоји у себи носи поруку „Сновано... Сањано... Створено...” – поручује уметница. Док је припремала рад од жице слушала је песму „Небо” групе „Електрични оргазам”.

Слађана је позната и по изради свилених марама и ешарпи. Најчешће примењује у раду контур пасту. То је метод када се на свилу наноси цртеж који се затим боји четкицом. Користи и батик и шибори технику. Свила је занима јер је истовремено нежна, жилава, јака и осетљива.

Милојевићева воли да истражује различите материјале. Публика је имала прилику да види и њене креације од рециклираних хотелских папуча.

Рециклажа, значај развоја свести о заштити природе и живота у сагласју с њом окупирају уметнички брачни пар Ивану и Божа Шекуларца. Керамичарка и сликар протеклих осам година заједничким снагама раде на различитим пројектима које потписују с „Mrs and Mr Everest” и то им, како напомињу, чини посебну драж.

– Овај за све нас прилично тежак период кроз који смо прошли због невидљивог непријатеља донео нам је више свести о томе колико је природа дивна – од момента када људска бахатост пређе границе, она може бити окрутна, али и правична и инспиративна – кажу супружници. Додају да за њихово поимање природних законитости то није ништа ново јер све ово што нам се догодило и још траје – могло се и наслутити.

– Сагласни смо да је ова ситуација подигла на виши ниво људску свест и солидарност, као и личну и општу одговорност према животној средини. Наше активности одавно се заснивају на етици и принципу повраћаја средстава природи и значају одрживих система, еколошком инжењерингу, производњи засада, пошумљавању, значају водених ресурса и корисних бактерија, као и употреби отпадних сировина – објашњавају Ивана и Божо.

Они напомињу да друштво без свести о рециклажи нема здраву будућност. С тим у вези, мотив ведрог детета на скулптурама ових уметника симболише ведру будућност. Та деца, како напомињу, или возе бицикл или читају, држе цвет, певају, свирају, играју се... – не секу стабла, не ломе и не бацају. Задовољна су оним што имају.

Слике с мотивима кућица и обавезним мотивима воде, земље и ботанике уклапају се у свеукупни контекст еколошког дизајна чије су целине наши радови, пузле, истиче уметнички пар Шекуларац.

Коментари0
6be0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља