понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.05.2020. у 19:00 Далиборка Мучибабић

Теразијску терасу кроји архитекта Бранислав Реџић

Градски урбаниста одустао од позивног конкурса за тај простор јер сва три тима која су требала да учествују нису пристала на такву утакмицу
Теразијска тераса, један од најзначајнијих градских видиковаца, годинама чека преуређење и архитектонско решење које ће бити коначно прихваћено (Фото Д. Мучибабић)

Тражећи решење за Теразијску терасу, Градска управа толико се вртела укруг да се практично вратила на почетну позицију. Одустала је од расписивања позивног конкурса, најављеног у фебруару, јер сва три тима која је требало да учествују на њему – Гроздана Шишовић и Дејан Милановић, студио ARCVS Бранислава Реџића и архитекте Бранислав Митровић, Дејан Миљковић и Зоран Радојичић − нису била вољна за то, каже за наш лист Марко Стојчић, главни градски урбаниста. Уместо тога, поново ће у игру вратити решење Бранислава Реџића, који је пре 13 година на јавном архитектонском надметању поделио прву награду са Шишовићевом и Милановићем.

Годинама после тог такмичења један од најзначајнијих градских видиковаца остао је неуређен да би 2015. тадашњи градски урбаниста Милутин Фолић активирао Реџићеве идеје из 2007, као део стратегије уређења Београда, додуше модификоване у односу на конкурсни рад од пре 13 година.

Архитекта Реџић је од 2015. године урадио идејно решење које је било основ урбанистичког пројекта нарученог за ту локацију. Ту се стало упркос помпезним најавама да ће тераса бити обновљена 2017. године. Почетком године Стојчић се вратио решењу Бранислава Митровића, Дејана Миљковића и Зорана Радојичића, који су на конкурсу за уређење Теразијске терасе пре 22 године освојили другу награду. То је било неочекивано узевши у обзир пласман дела, а у међувремену је било и још конкурса за ту локацију. Али, Стојчић такав избор образлаже „подељеношћу стручног става: једне колеге сматрају да та локација мора да дође до изражаја а да архитекта буде по страни, док други мисле да дело архитекте, то јест објекат, треба да буде значајније од простора. Баш таква два различита приступа огледају се у радовима студија ARCVS и тима Митровић, Миљковић и Радојичић.

Стојчићева идеја да се град послужи и решењима од пре две деценије, међутим, није се примила међу потенцијалним учесницима, а јавност и без тога незадовољно коментарише да се са терасом већ годинама прави циркус који простор таквог значаја никако не заслужује. Ни Реџићево решење, на којем се град, барем до даљег, скрасио, није помирило све укусе, а још није ни спремно за реализацију.

− Секретаријат за урбанизам има примедбе техничке природе на тај пројекат и сада Реџић треба да их отклони, после чега урбанистички пројекат иде на Комисију за планове и требало би да буде основ за уређење Теразијског парка – истиче Стојчић и додаје да би тераса следеће године требало да се уреди.

Она је недавно и званично проглашена најзначајнијим сегментом Теразија које су заштићене као просторно културно-историјска целина Београда. Тераса је и пре те формалне заштите важила за изузетно важан градски простор, што се огледа и у томе што су за њено уређење били расписивани бројни конкурси, али ниједан није још спроведен у дело осим ако се изузме победничко решење са јавног надметања из 1991. године, према којем је компанија „Мали колектив” саградила стамбено-пословни комплекс у Балканској 2.

Темељ свих досадашњих планова и конкурса за терасу је концепт који је 1929. године поставио архитекта Никола Добровић. Према његовом пројекту, Теразијска тераса постала би плато са вртовима, базенима и фонтанама, оивичена двема зградама у Балканској и Призренској улици. Најближа веза центра града са реком, према Добровићевој замисли, била би од Улице краљице Наталије до Карађорђеве.

Коментари13
95352
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав Кострешевић
Сматрам да нам уређење Теразијске Терасе много значи али такође сматрам да би нам уређење Теразијске Терасе још више значило ако би се решило као једна амбијентална целина са Зеленим Венцем за који сам предложио да постане један будући нови Трг, Зелени Венац... Тада би имали уређено све од хотела Москве па доле до Карађорђеве улице и економског факултета низ каменичку улицу... Теразијску Терасу и будући Трг Зелени Венац преспојити неком пасарелом преко улице која их дели...
Mishoni
Terszije=Vaga - turcizam. Traba li i on da ostane kao naziv poz zaštitom Zavoda. Imamo dva Srbina za koje zna ceo Svet. Nikolu Teslu i Novaka Đokovića. Podržavam Maljkovićev ptedlog da vidikovac i trg dobiju naziv po Novaku Đokoviću - Novakov trg. Posthumno bi mogla da mu se digne i bista. Ako je Mekenzi mogao da dobije ulicu jer je poklonio pesak za istu, imamo priliku da turcizam izbacimo iz centra grada. Mazohistički je da centar grada nosi ime reči jezika naroda koji nas je 350 g.uništavao.
Бранислав Станојловић
Помолимо се Богу да се тај посао заврши у овој деценији, пре стогодишњице почетка.
Lena
Sa platoa pored hotela Moskva, puca pogled na pijacu, na Savu, na Novi Beograd, na Zagreb i Sarajevo, a u daljini se naziru Pariz i Rim. Nek tako i ostane !
Petar M.
Jeste, naziru se oni. I na naziranju će i ostati. ;-)
поглед у бетон
пројекат терасе је изгубио визуру изградњом солитера на обали Саве

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља