субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 24.05.2020. у 11:18 Исидора Масниковић

Новинарство је озбиљна професија

Познајем много сјајних новинара у Србији, који се не баве ничијим пи-аром, него трагају за правим информацијама и због њих сам поносна на посао којим се бавим – каже нова водитељка „Београдске хронике“, Ана Манојловић
(Фото: РТС/ Гордан Јовић)

Врсна новинарка редакције „Ока“ од недавно нова је водитељка програма са дугодишњом традицијом, „Београдске хронике“. Потпуно непланирано, у сред ванредног стања, преузела је улогу домаћина овог радо гледаног програма, заменивши искусну Раду Ђурић, а о својим новим искуствима нам управо прича:

- Прелазак у „Београдску хронику“ десио се ненадано.  Уредник Саша Барбуловић ме је питао да ли бих могла да им помогнем. Имали смо већ посла преко главе у „Оку“. Људи су свуда били уплашени и сви су се трудили да што мање времена проведу у контакту са другима. Када сам бирала ову професију знала сам да носи многе привилегије, али и да постоје тренутци када мораш да радиш, без обзира на опасност. Ово је био један од тих тренутака – каже у кратком предаху Ана Манојловић.

А неизбежно је питање - да ли је тешко и обавезујуће било доћи на место Раде Ђурић?

- Није било времена за размишљање томе. Требало је пронаћи теме, госте, уходати се у нови тим.  Зато сам била концентрисана на посао, на то да спакујемо емисију и не изоставимо нешто од важних информација. У кризним ситуацијама, веома је важно шта ће и како саопштити јавни сервис гледаоцима. А то је велика одговорност.

Наша саговорница се труди, како тврди, да све што ради, обоји личним приступом, да буде непосредна. Свесна је тога да су, када се раде укључења или вести, потребни  брзина, моћ да се у кратком року одвоје битне од небитних информација и да се брзо пласирају гледаоцима.

- У „Оку“ имаш више времена да промишљаш о темама, нађеш угао који нико није радио, пронађеш праве и занимљиве саговорнике. „Београдска хроника“ је спој свега тога. Мораш брзо да мислиш и видиш шта је то што тог дана мучи твоје гледаоце, да на крају све то презентујеш на паметан и занимљив начин. Мислим стално на то да „улазиш људима у време ручка у дневну собу, немој да их смараш, одмори их информиши о ономе што их занима“. То у ванредном стању није било увек лако – објашњава наша саговорница.

У претходном периоду све емисије, па тако и „Београдска хроника“, имале су само једн тему, а то је - корона. А када свака емисију почиње извештајем о броју умрлих, заражених, а потом са обавештењем колико времена ће људи провести затворени у кући, тешко је наћи прави моменат за осмех и предах.

- Размишљала сам стално о томе да није идеја да људи после емисије падну у очај, да им морамо пружити простора да предахну, пронађу позитиван угао, поглед на свет. Тражили смо охрабрујуће, лепе примере људи и дела који су око нас, а који се не виде. И успели смо у томе. Сад се полако све враћа на старо. Трудићу се да се у емисији и убудуће бавимо  проблемима Београђана, али и добрим примерима који могу бити инспирација свима – сталожено прича Манојловићева истичући да су јој критике добронамерних и блиских пријатеља и колега драгоценије од похвала које пљуште на све стране.

- Мада ми је, искрено, јавна похвала ТВ критичарке Мери Билић у вашем листу значила, јер је дошла у тешком тренутку- искрено нам казује ова водитељка, додајући да ништа у својој каријери и животу не би другачије урадила. Јер, ради тако да у животу увек може да стане иза својих речи и дела.

- Посебно сам поносна на приче које сам радила у „Оку“, а баве се темама којих се новинари нерадо дотичу. Уз помоћ стручњака саговорника,  успела сам да објасним колико има падофила око нас, ко су, како размишљају и ко су им најчешће жртве. У емисији „Жртва има женско лице“ успела сам по први пут гледаоцима да представим како до насиља у породици долази, ко су насилници, а ко жртве и колико је тај проблем озбиљан и свеприсутан. Један од најтежих докуменатраца које сам радила је „Сјећаш ли се мене у ропству“ о женама ових простора које су деведесетих за време рата силоване. Једна од најгледанијих емисија на Јутјуб каналу емсије „Око“ је „Најтежи прелет“ – исповест војних пилота различитих нација, који су на почетку рата морали да изаберу страну за коју ће ратовати – набраја нам важне тренутке из своје каријере.

А било је и много награда које је Манојловићева  прослављала са колегама у кафанама - награда УНИЦЕФА за најбоље извештавање о деци, за репортажу „Здравље на кап“, о деци Ромима који су живели испод моста Газела, НУНС-ова награда за истраживачко новинарство за причу о клиничком  истраживању лекова на људима у Србији, Цвет једнакости за причу о животу особа са инвалидитетом, за репортажу о деци која живе у енклавамана КиМ…

- Моје приче су такве да често побуде тешке и искрене емоције и код саговорника и код нас са друге стране камере. После једног интервјуа у колима нисмо проговорили ни реч више од два сата. Сниматељ је на крају  рекао: „Не преостаје нам ништа друго него да се напијемо и тако прекинемо ову тишину“ – преноси нам неке тешке тренутке са снимања.

- Ако само једна особа, после моје емисије размисли о проблему, промени понашање и утиче да се стање промени на боље, вредео је сваки секунд труда – са пуно позитивне нергије прича наша саговорница.

Ане Манојловић једно време није било на РТС. Где је била?

- Указала ми се прилика да упознам како функционише британски јавни сервис Би-Би-Си. Радила сам на месту заменика уредника редакције у Србији. Схватила сам да ми више прија рад на нашем јавном сервису, због чега сам се и вратила у матичну кућу. То ми је била једна од паметнијих одлука у животу – искрена је.

Новинарство доживљава као веома озбиљну професију. Посао новинара је, према њеном мишљењу, да буде спона између грађана и политичара, функционера, глумаца, људи из јавног живота, свих оних до којих грађани не могу да дођу, а имали би шта да их питају.

- Све док мислите само на то, шта је оно што занима твоје гледаоце и како да дођете до одговора на та питања, ви сте на правом путу. Познајем много сјајних новинара у Србији, који се не баве ничијим пи-аром, него трагају за правим информацијама и због њих сам поносна на професију којом се бавим – додаје.

А да ли ће унети неке новине у „Београдску хронику“?

- „Београдска хроника“ је бренд иза којег стоје многи новинари. Свако ју је обојио на свој начин. Имам ја много идеја, али морам прво да их изнесем уреднику – кроз осмех казује.

Вести прати редовно зато што мора,  а серије и филмове зато што воли. Коначно има и легитиман изговор за гледање цртаћа. „Браћа Крет“ су омиљени њеном сину Вуку, ђаку прваку, и њој.

Одмах после завршеног факултета, Манојловић се запослила на радију Београд 202. То је била одлична школа новинарства. Брзе, тачне информације, укључења, жив програм… Напредовала је до места уредника и презентера вести.  Када је схватила да нема више ништа ново да  научи, одлучила је да пређе на телевизију.

Кад се камере угасе, тек онда почне да дише... Једна драга редитељка уме да јој каже пред живо уклучење: „Ана, дете, диши!“.

А лек за сав тај стрес је кик бокс и пливање. Са породицом често иде у викендицу у близини Београда. Опушта је природа и сређивање врта.

- Да се похвалим, родиле су ми прве јагоде које сам сама посадила и неговалап - оносно нам прича.

И за крај, питамо Ану Манојловић - дозвољава ли новинарски посао тотално посвећивање породици?

- Цитираћу једну изреку: „Једино горе од породице је да немате породицу“ . Много нас је, бучни смо, свађамо се и смејемо из свег гласа. Волимо се и пазимо. Сви они су ми на првом месту. Прошли смо заједно кроз грозне и дивне тренутке. За њих увек имам времена. Они имају разумевања за мој посао и велика су ми подршка.

Коментари4
25208
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Jovovic
"Познајем много сјајних новинара у Србији", она их познаје, али изгледа да су тренутно незапослени јер у новинама или телевизији не могу да се пронађу. Стање у српском новинарству је да имамо сјајне новинаре и очајну медију, доктор одличан, али је пацијент умро.
Станиша Младеновић
Млада дамо када бисте знали какви су били новинари Политике Густинчич, Гризељ, Радовић... не бисте сте се на данашње новинарство позивали као на нешто озбиљно. Њима није сметаоло да буду изврсни новинари у оном систему.
Драгољуб Збиљић
ПРАВО НОВИНАРСТВО ЦЕЛО ДРУШТВО ВУЧЕ НАПРЕД Браво, новинарство еј заиста веоам озбиљна проефсија. Оно еј неупоредиво авжније од политике, јер је вееоам важно за развој сваког друштва у свим правцима. Кад је новинарство право, када су прави новианри и уредници па још кад знају, хоће и умеју да поштују слободу идеја, мисли, идеја у струци и науци и када такви новианри и уредници имају словоду да употребе своје право знање, онда новинарство еј изузетно заслужно за развој друштрва у свим правцима.
Станиша Младеновић
...Радојчић...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља