уторак, 02.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.05.2020. у 19:19 Миленко Пешић

Шведски модел борбе против ковида 19 пао на испиту

Стратегија избегавања увођења карантина довела је до тога да ова нордијска земља има 358 смртних случајева на милион становника, а Данска 93, Финска 53 и Норвешка 44
Мере које је Шведска пропагирала биле су много блаже од оних у остатку Европе (Фото EPA-EFE/Anders Wiklund)

„Експеримент је успео, али је пацијент мртав”, овако би се без злурадости могао описати досадашњи учинак контроверзне шведске стратегије у борби против вируса корона, на којој су јој донедавно завидели у „закључаном” остаку Европе.

Једина скандинавска земља у којој су у време епидемије основци ишли у школу, а грађани могли слободно да се возе градским превозом, седе по кафићима или одлазе у фризерске салоне бележи неславни рекорд – више од 30.000 заражених и чак 3.679 умрлих од последица ковида 19.

Иако није било строгих мера као у суседним земљама, од Швеђана који су старији од 70 година затражено је да не излазе из станова, а да запослени, ако могу, раде од куће. Отказани су спортски догађаји, средње школе и факултети су прешли на онлајн наставу, а постајала је и забрана окупљања више од 50 људи.

Ипак, резултат ових либералних мера, које су су сводиле на препоруку грађанима „држите социјалну дистанцу и преузмите одговорност за своје поступке”, показао је опасну мањкавост. Шведска данас има 358 смртних случајева на милион становника, у односу на 267 у САД, где епидемија такође не јењава. Кад се погледају остале нордијске земље, које су примениле строге карантинске мере, упадљиво је да је шведски модел пао на испиту: Данска има 93 умрлих на милион становника, Финска 53, а Норвешка 44.

Иако су многи стручњаци и епидемиолози одавно упозоравали да избегавање увођења неких присилних мера може имати катастрофалне последице, похвале на рачун Шведске стизале су чак и из Светске здравствене организације. Тако је др Марк Рајан, експерт за ванредне ситуације, крајем априла рекао како је ово модел за будућност, јер су шведске власти, уместо тоталне блокаде и карантина, увеле мере које су се ослањале на самоконтролу и дисциплину грађана. Шведска је, ипак, почела да постепено ревидира стратегију у борби против вируса. Нарочито после сазнања да је половина старијих од 70 година који су умрли од последица ковида живела у домовима за старе, због чега је отворена и истрага. Како јавља Блумберг, премијер Стефан Левен планира да потроши додатна 203 милиона евра на здравствено особље како би се заштитила старија популација. Иако није уводила забране кретања, влада у Стокхолму је препоруку грађанима да се уздржавају од путовања у иностранство продужила до половине јула. Директор агенције за јавно здравље Јохан Карлстон је, уз максималне мере опреза, препоручио краћа путовања унутар земље, али је додао да због ризика од преношења вируса још не би требало ићи у посету старијом особама.

Крајем априла њујоршки статистичар и стручњак за ризике Николас Насим Талеб – аутор чувеног бестселера „Црни лабуд”, о феномену непредвидивих догађаја и теорији вероватноће – на „Твитеру” је упалио аларм: „Зауставите то ср..е. Шведска је урадила грозну ствар у поређењу с Норвешком, Данском и Финском”.

Уплашени последицама препорука главног државног епидемиолога Андерса Тегнела, који је био против карантинских мера, 22 научника и лекара огласили су се 14. априла апелом у дневном листу „Дагенс нихетер”: „Приступ у борби против епидемије мора се променити радикално и брзо. Како се вирус шири, морамо повећати социјалну дистанцу. Политичари морају да интервенишу, јер немамо алтернативу.”

Новинарка Елизабет Осбринк, позната критичарка оваквог приступа владе, каже за канал Франс 24 да се многи људи понашају као да уопште нема епидемије и не држе потребну социјалну дистанцу”.

Вирусолог Лена Ејнхорн каже да епидемиолошка ситуација не би била тако катастрофална да је Шведска спровела широк програм тестирања грађана на ковид, али и на присуство антитела, посебно код старијих особа.

„Да је Шведска увела обавезан 14-дневни карантин за све чланове породице оболелог не бисмо имали овакву слику. Да је држава на неко време затворила ресторане постајала би мања могућност ширења ове капљичне инфекције путем ваздуха”, истиче Ејнхорнова. Иако је парламент, на предлог владе левог центра, још 7. априла донео закон по којем је могуће уводити привремене и брзе мере за заштиту здравља, држава је главну реч препустила главном шведском епидемилогу АндерсуТегнелу, који је у међувремену постао не само познат, већ и веома популаран.

Шефица дипломатије Ан Линде се почетком маја у разговору за француску телевизију правдала како овакав приступ у борби против епидемије није покушај стварања „масовног имунитета”, већ да се успори ширење вируса.

За Елизабет Осбринк главни проблем је што се влада све време заклањала иза струке. Одлуке које се доносе су политичке и шведски политичари су морали да преузму видљивију одговорност у борби против епидемије, као што је случај у другим нордијским земљама, сматра ова новинарка.

Коментари37
47286
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
@lepi volim ja i kad brojke uskoro budu počele izlaziti na videlo i da ljudi shvate da nije u Švedskoj sve tako kao med i mleko.
Pekos
Autor clanka je verovatno mlad covek.Mladi ljudi ponekad prerano donose zakljucke i nemaju strpljenja da sacekaju razvoj dogadjaja.U ovom slucaju je mudrije sacekati sa analizom do kraja godine,ili jos bolje sacekati sledecu sezonu gripa pa tek onda svoditi racune.Tek tada ce se videti koja je zemlja vodila pravu politiku u vezi sa ovom bolescu.
naivna
U Svedskoj su vecinom umrli stogodisnjaci koji su imali i druge bolesti zbog kojih im je umanjen identitet. Inace Svedjani stite svoj narod veoma dobro. Mosda je doprinelo ovoj cifri to sto Svedi vole da putuju po svetu, pa su doneli kuci virus i neznajuci da su bili zarazeni.
tačne informacije
U Švedskoj preminulih 3743, u Finskoj 301, Danskoj 547, Norveškoj 229 najnovije vesti.
Muradin Rebronja
"Ako koza laže, rog ne laže". "Pametan uči na tuđim greškama a budala na svojim...". Malo li je?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља