субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.05.2020. у 09:02

СЗО упозорава да све више адолесцената у Европи има психичке проблеме

Ниво менталног здравља адолесцената у многим земљама опао је између 2014. и 2018. године (Фото Пиксабеј)

КОПЕНХАГЕН – Све више адолесцената у Европи суочава се са проблемима у погледу психичког здравља, показује најновији извештај који је објавила канцеларија Светске здравствене организације (СЗО) за Европу.

Извештај је производ опсежне анализе великог броја података о физичком и менталном здрављу и друштвеним односима групе од 227.441 школске деце старости 11, 13 и 15 година из 45 земаља и указује на то да је ниво менталног здравља адолесцената у многим земљама опао у периоду између 2014. и 2018. године.

„Све већи број дечака и девојчица широм европског региона има проблеме с менталним здрављем и осећа се депримирано, нервозно или раздражљиво и то је разлог да сви ми будемо забринути”, рекао је регионални директор СЗО за Европу Ханс Клуге, пренео је Танјуг.

Каже и да начин на који будемо одговорили на овај растући проблем може имати утицаја на генерације, а улагање у младе људе тиме што би им се, на пример, обезбедила лака доступност заштите менталног здравља које одговарају њиховим потребама исплатиће се троструко. То ће уједно, како је навео Клуге, донети здравствену, друштвену и економску корист данашњим адолесцентима, који ће сутра бити одрасли, али и будућим генерацијама.

Према извештају, проблеми са менталним здрављем код адолесцената повећавају се током одрастања, а девојчице су под израженијим ризиком у односу на дечаке, наводи се у саопштењу канцеларије СЗО за Европу.

Такође, четвртина адолесцената најмање једном седмично осећа нервозу и раздражљивост или има проблеме са спавањем, а утврђене су и значајне разлике између одређених земаља када је реч о менталном здрављу адолесцената, што доводи до закључка да у свему улогу могу имати и културолошки и економски разлози, као и конкретне политике које се спроводе у земљама обухваћеним извештајем.

У приближно трећини земаља анкетирани адолесценти су рекли да школске обавезе за њих престављају извор притиска, а број младих који су рекли да воле школу мањи је него 2014. наведено је у извештају.

Када је реч о све заступљенијој употреби дигиталних технологија које имају и своју позитивну страну, уочено је да оне адолесценте такође могу учинити рањивијим и изложити их новим видовима опасности, као што је злостављање путем интернета, а у том погледу несразмерно су више угрожене девојчице.

Како се наводи у извештају, нешто више од 10 одсто анкетираних адолесцената рекло је да је са злостављањем на интернету било суочено најмање једном у претходна два месеца.

Извештај такође указује на проблеме попут ризичног сексуалног понашања, конзумирања алкохола и дувана, недовољне физичке активности, као и лошег начина исхране, односно последичне прекомерне тежине и гојазности.

Извештај је заснован на резултатима једне студије из 2017. и 2018. године, па ће, када такве студије буду спровођене у будућности, резултати такође представљати референтну тачку за утврђивање утицаја који на ментално здравље адолесцената има тренутна пандемија коронавируса, наводи се у саопштењу.

Коментари6
f7916
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ima raznih rasizama
Možda zato što Azijati i Afrikanci imaju prednost pri zapošljavanju u Evropi? Besperspektivnost, nametnuta izmišljena krivica, rasturanje država, kulture u kojoj su živele generacije predaka mladih Evropljna....Isprobali na Srbima sad praktikuju za sve Evropljane.
Petar M.
Haha! genijalni komentari, pokazuju da tekst nije ni pročitan, a kamoli shvaćen. Obrazloženje za dežurne mrzitelje: SZO ovde ne govori o EU, već o Evropi... Drugim rečima - svo to vaše "znanje" eugenike i ostale "ekspertize" o "njihovoj" poremećenosti... vam se vraćaju pri pogledu u ogledalo.
dfgdfs
Питајте ове "одрасле", маме и тате, зашто је то тако. Оне који се хвале на сва уста да носе овај свет, свет који су урушили, живот који су обесмислили... Сви ви до једног преко 40 година, ако имате петљу, запитајте се шта сте урадили корисно а да је шире од сопствене позадине, за заједницу, за природу, за сутра и прекосутра, а не само за данас. С оваквим светом који сте ви велики и одрасли скројили будите срећни што уопште има нечег између ваших малих сватких бебица и вас одраслих.
Dusan T
Generacije Nemaca koje su prvo izasle iz prvog svetskog rata (da ne zapocinjemo kako su usle), pa prosle kroz politicku i ekonomsku katastrofu recesije, da bi stvorili treci rajh, bili dobro izubijani i opet izgubili rat - da li neko ozbiljno misli da je tu bio makar i jedan bez psihickih problema? Da ne ulazimo u ono pre, ali danas, medju njima, i medju svima koji su primorani da ima posla sa njima, naci, ne adolescente, nego odrasle individue bez psihichih problema bi bila premija.
Aleksa
Mentalne probleme kog mladih je imala svaka genercaija samo sada nas ima sve vise pa se to bolje vidi. Nasi dedovi su preziveli ratove pa sad mi mislimo da su ostali normalni, to nije tacno. Samo tada niko nije vodio racuna o mentalnom zdrvlju. Isto tako, pre 30 godina se nije vodilo racuna o mentalnom zdravlju kao danas pa nas to sad kao brine. Procitaj malo sta je napisao Karl Gustav Jung o mentalnom zdravlju jos pocetkom proslog veka. Nista se nije promenilo od tada samo nas ima vise.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља