четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.05.2020. у 20:20 Бранко Пејовић

Претече маркетинга за шајкаче и опанке

Новински огласи у међуратном периоду сведоче да реклама и пропаганда нису биле непознаница за предузетнике у невеликој и забаченој вароши какво је било Ужице
Главна улица у Ужицу (Фо­то Колекција Милоша Познановића)

Ужице – Било је маркетинга и без телевизије и интернета, још у међуратно доба, примереног том времену и захтевима муштерија. Чак и у невеликој забаченој вароши какво је било Ужице.

„Скреће се пажња путујућем свету: коме је потребан удобан хотел да посети новоотворени водећи хотел ’Палас’ у Ужицу, који располаже најмодерније уређеним собама, апартманима, текућом топлом и хладном водом, централним грејањем, гаражом... Цене строго утврђене, тако да је приступачан свакоме. За удобност гарантује дугогодишњи хотелијер Богосав Бодић.”

Овако се на измаку тридесетих година оглашавало у листу „Ужички одјек” (број од 14. јула 1939). Био је тада „Палас” најмодернији, с власниковом гаранцијом удобног боравка, а од тог хотела у ово доба остали су зграда и име.

Још тада, види се из новинског огласа, „Ауто-промет Ужице” Милана Јаковљевића „врши превоз робе по целој Југославији, цене веома солидне”.

Маркетингом се тада користила и трговина ужичких производа „Стефановић и Стаматовић”, с телефоном број 38: „Препоручује све врсте ужичких ракија, чувени златиборски масни сир, продаја на ангро, цене солидне. Робу шаљемо по наруџбини поштом и железницом. Тражите бесплатан ценовник”, поручују ови трговци, претече испоруке робе брзом поштом.

Ужички кројачки салон за господу и даме Радована Чиховића званог Фрањо оглашава да је у локалу салона отворио и стовариште штофа и прибора: „На лагеру увек имам велики избор енглеских и других разноврсних штофова за господу и даме, робу продајем без обавезе на шивење у мом салону”, објављује у лето 1939. кројач Фрањо.

Ево и робе из светских фабрика тада у вароши на Ђетињи: „Помодно мануфактурна и галантеријска трговина Ђуре В. Тановића препоручује публици вароши Ужица и околине свој лепо сортиран избор мануфактурне и галантеријске робе добивене од првих светских фабрика у најбољем квалитету, најновијим дезенима, модним и постојаним бојама. Преглед робе слободан без обавезе на куповину, цене без конкуренције!”

А у огласу Тановићеве конкуренције, модне трговине „Николић и Мијушковић”, у истом броју „Ужичког одјека” такође се препоручује „огроман избор последњих новитета за даме и господу”, нуди продаја и на отплату, као и посебна услуга: „На тражење поштованих потрошача упућујемо свог представника са мустрама.”

Наравно да с таквим модним новитетима тадашњи ужички абаџија Драг. М. Алексић није могао да се надмеће, али ево и њега у предратном новинском огласу где препоручује свој велики избор штофа као и зимске капуте, чојана и шајчана одела, панталоне, чакшире, шајкаче... Данас у Ужицу шајкаче и ђенералске шапке једино шије стари мајстор Ђорђе Јокић (и „Политику” чита већ седам деценија), али се не рекламира као предратни шнајдери.

Остало је упамћено да је међу некадашњим ужичким занатлијама свој особен „ерски маркетинг” имао опанчар Радомир Раде Суботић. Многи из околних села пазарили су код њега опанке (радња му је била у центру вароши), а он им се повремено одуживао на свој начин привлачећи их да поново дођу. Ужички колекционар Милош Познановић сада чува старе Суботићеве фотографије („био је градска легенда, доста је стекао и трошио, волео другом да помогне”) и зна причу о том опанчаревом „маркетингу”.

– Кад мајстор Раде са супругом Ружом крене у посету њеним Смиљанићима и Пећинарима у Љубишу, обавезно изнајми коње од пријатеља Зрња. Тако редом од Аде и Врела, од Збојштице и Рожанства преко Владаје и Катушнице свраћа у сваку кафану. Како уђе, он позове газду и наручи за све госте по дуплу туру пића. У почетку се Ружа љутила због трошка, али брзо је схватила да сви они радо свраћају код Рада у опанчарску радњу и праве му промет.

Коментари0
b618d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља