понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 23.05.2020. у 18:00 Милоје Поповић Каваја

Ко види шта је ковид

Искуство с ковидом 19 говори да и у будућности, ближој и даљој, свет, као и све нас, могу задесити изненадни напади несрећа и непријатеља којима се нисмо надали. Не само вируса
(Миланко Каличанин)

Дуже од месец дана нисам писао дневник, који с прекидима водим од 1972. до данас, а сада су сви медији и сви разговори посвећени вирусу корона, његовој инвазији на свет и начину како да јој се стане на пут, па ће наћи места у тим записима. Корона је први пут „ујединила” скоро све народе на овој малој планети, која се, као пекинезер уз охолог господара, привила око Сунца, упијајући његову благотворну топлоту. А сада је то у опасности. Готово 200 земаља је „угостило” тог незваног госта, коме се још не зна ни порекло ни ћуд. Тај незвани гост извршио је, упркос снажним војним пактовима и нагомиланим војним арсеналима многих држава, инвазију коју нису могли ни да предвиде, нити да је предупреде, а немоћни ни да јој се ефикасно одупру. Жртава на стотине хиљада, а никакве познате стратегије „одбране” не могу да се примене, јер је овај изненадни непријатељ невидљив, опасан и смртоносан.

Политички лидери, војни команданти, научници и медицински стручњаци, али и новинари, филозофи и књижевници, као и сви други, немоћни су и траже начин да објасне шта је то и како се одбранити. Али то иде споро и с неизвесним резултатима. Шта рећи о уображеним великанима моћних сила, који се „фрљају” суперсоничним ракетама, свемирским ратовима („рат звезда”), новим разорним оружјима и нуклеарним бомбама, војним базама на хладним половима, великим носачима авиона, освајањем и отимањем територија малих и слабих земаља, а не могу да савладају микроскопски ситног и практично недодирљивог непријатеља који их разара? Шта рећи о раскалашним и безобзирним туристима који су преплављивали градове и музеје, светске плаже и планине, а сада то не могу? Или о естрадним звездама навиклим да пуне штампане и електронске медије и мобилне телефоне својим профилима и егзибицијама? Шта рећи о побеснелим луталицама по свету и посебно онима у Европи (где они који су се докопали новца тутње и загушују тргове и музеје великих и малих градова), којих су до јуче били пуни аеродроми и авиони, луксузни хотели и крузери, романтична острва и скијашке планине... А сада?

Трумпетању и некој врсти осионости човека, посебно у земљама које су се материјално уздигле до неслућених висина, није се могао видети крај. Људи на овој планети као да су били полудели и ништа их није могло зауставити у походу на сопствену добробит, у уништавању онога што нам је дато на коришћење, у насртајима на своју околину и природу, иако нам је то дато под условом да га чувамо, негујемо и развијамо, а не да га деградирамо и уништавамо: дивна мора и  океани, високе планине и бујне шуме, цветне долине и плодне равнице, вечите реке и мирна језера, цветне оазе и национални паркови, рајске птице певачице и раскошни становници дивљина. Да би се онда појавила та непозната армада малих војника, као неких „свемираца”, и натерала људе у повлачење, ставила им брњице на уста и рукавице на руке, приморавши их да се озбиљног лица позабаве собом и околином коју безобзирно искоришћавају и обезвређују. И да схвате своје место у свемиру и на планети Земљи, своју пролазност и рањивост. Да се мало зауставе, спусте нос и одрекну се илузија да им је море до колена.

Изненада су се нашли пред задатком да спрече велико разарање људских ресурса, материјалних и економских вредности, којима су инвазори запретили, да заштите животе људи, највише старих – оних који су породили нове генерације и очекују бољи живот у позно доба. А онда и да нађу лек, којег нема на видику. Ракете и бомбе, надзвучни авиони и дронови не могу ништа овим скривеним и тајновитим ратницима. Можда за годину-две, ако неко нађе и раније – ено му споменици, а не само певачима, песницима, глумцима, фудбалерима, војводама и политичарима, онима који су уваљивали и уваљују своје народе у непотребна крвопролића. Многе њихове споменике будућност ће можда порушити, јер нема народа који је добровољно слао у смрт своју децу и младе од 20 година да гину на ратним пољима и у крвавим биткама на копну и мору. Били су натерани интересима моћних – богатих и оних који су злоупотребили власт и вешто манипулисали народима. Једна изразита мањина дави се у богатству и раскоши, а огромна већина се гуши у несташицама и беди. И у крхком миру, који је увек „на ивици”, и у ратовима, којих је било – великих и малих, а има их и данас.

Проћи ће и ова пошаст, иако ће опрезност, као мајка многих врлина, морати и даље да буде присутна. Неће бити пропаст света, без обзира на то што ће рецидиви остати.

Свет се ујединио у несрећи, али је постао и свестан чињенице да се мора другачије окренути себи и својој средини. Искуство с ковидом 19 говори да и у будућности, ближој и даљој, свет, као и све нас, могу задесити изненадни напади несрећа и непријатеља којима се нисмо надали. Не само вируса. Ту су и елементарне непогоде, земљотреси и торнада, разне друге природне и неприродне несреће, и ко зна шта још. То свет упућује на другачија размишљања о томе ко смо, где смо и шта смо. И да се другачије и озбиљније организујемо ради добробити људске расе, која је очигледно дала себи право на сувише неконтролисано понашање.

Књижевник и публициста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари1
871dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
Sve se slazem, mada ne delim piscev optimizam. Bojim se da je ovo samo bila generalna proba za buduci modus vivendi ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља