петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.05.2020. у 22:30 Л. Ковачевић Јовановић
ИЗА КАМЕРЕ

Телевизијски милијардер

Дик Вулф стално је присутан на малом екрану. Додуше не физички, већ кроз неке од најпопуларнијих серија које потписује као аутор, продуцент или сценариста – од чувених „Порока Мајамија” до дуговечне франшизе „Ред и закон”
Дик Вулф (Фото EPA/ASM)

Шонда Рајмс, Чак Лори, Рајан Марфи, Мишел и Роберт Кинг, Доналд Пи Белисарио. Ово су само неки од најпознатијих телевизијских продуцената чије серије гледаоци са уживањем прате. На овој листи је свакако и амерички продуцент и сценариста Дик Вулф (73), који је славу стекао захваљујући серијској франшизи „Ред и закон”, давне 1990. године. Недавно је осванула вест да је потписао петогодишњи уговор са Ен-Би-Си универзалом за стварање серија на америчком националном каналу Ен-Би-Си, као и сервису за емитовање садржаја на интернету – Пикоку. Овим уговором вредним око милијарду долара, Вулф се уписао на листу телевизијских милијардера.

Његов почетак у овом послу није био у свету серија. Каријеру је започео радом на мање познатим филмовима крајем седамдесетих. Са појавом „Порока Мајамија”, чувене серије с краја осамдесетих са Доном Џонсоном и Филипом Мајклом Томасем у ролама познатих детектива Сонија Крокета и Рика Табса, у којој је радио ка ко-извршни продуцент и сценариста, креће и Вулфов успешан пут ка серијском небу. Ова криминалистичка сага назначила је његов стил рада за наредне пројекте. Серије које ради углавном су кримићи. Тако да је он с годинама постао мајстор криминалистичких серија, а посебно за оне са примесама правних елемената.

Баш таква је франшиза „Ред и закон”, која је и после тридесет година од емитовања прве епизоде, његов најуспешнији телевизијски пројекат. Све је почело у септембру 1990. године, када је на малом екрану остванула сага „Ред и закон”. Серија која се бави откривањем починилаца злочина и њиховим суђењима, била је право освежење. Представљала је одличну спрегу између криминалних радњи и закона, уз фантастичну глумачку екипу предвођену Крисом Нотом. Ово је прва серија коју је у потпуности радио Вулф. Њен је стваралац, извршни продуцент и сценариста. Када је једна особа на овим функцијама, то се и те како осети, јер је све у најбољем реду. „Ред и закон” је био веома популаран и опстао је на малом екрану две деценије. Вулф је знао да серија не може довека да траје, па је дошао на идеју да од једне успешне серије направи још успешнију телевизијску франшизу.

Године 1999. приказана је прва сезона ћерке серије „Реда и закона” – „Ред и закон: Одељење за специјалне жртве”. И после 21. године, ова серија са Маришком Харгитај у роли детективке Оливије Бенсон још увек се емитује. У међувремену је постала драма са најдужим трајањем на малом екрану. Не назире јој се крај, јер је недавно обновљена за још три сезоне. Ово је једна од најуспешнијих Вулфових серија, али не и једина која је произашла из оригиналног „Реда и закона”. Током година, настали су „Ред и закон: Злочиначке намере” (2001-2011), „Law and order: Trial by jury” (2005-2006) и „Ред и закон: Лос Анђелес”, а помпезно се најављује и снимање неименоване серије, у којој ће глумац Кристофер Мелони репризирати ролу детектива Елиота Стаблера из саге „Ред и закон: Одељење за специјалне жртве”, као и драме „Ред и закон: Злочини из мржње”. Франшиза је стигла и до Велике Британије, где је током пет година трајања њихова верзија.

Упоредо са радом на овом, започео је нову – такозвану „Чикаго” франшизу. Све је почело са драмом „Чикаго у пламену”. Вртоглави успех који је серија о ватрогасцима постигла, уз атрактивну глумачку екипу предвођену Тејлором Кинијем и Лорен Герман, навела је Вулфа да створи верзију, али на свом препознатљивом терену – криминалу. Тако је убрзо настала сага „Чикашка полиција”, која је означила велики повратак миљенице тинејџера, глумице Софије Буш, којој је ово прва већа рола после завршетка серије „Три Хил”. А где су ватрогасци и полицајци, према опробаном серијском рецепту, ту мора да буде и хитна помоћ. Тако је „Чикашка хитна помоћ” трећа у низу у овој успешној чикашкој франшизи. А све три трају и даље и што је најважније, трајаће бар још три сезоне, јер су све обновљене до 2023. године. Једна од ретких Вулфових серија која није успела да задржи гледаоце је „Chicago justice”, која је отказана после једне сезоне.

Овакви неуспеси су заиста ретки када је реч о Вулфовим драмама. Иако су многи предвиђали да би такав сценарио могао да задеси његову новију крими-сагу „ФБИ”, гледаоци је нису дали. Добра гледаност приче о унутрашњем функционисању Федералног истражног бироа обезбедила је сигурну будућност серије у којој главне улоге тумаче Миси Перегрим и Џереми Систо. На томе се није зауставило. Иако је неписано правило да за снимање ћерке серије треба да прође бар пет година, „ФБИ” је била изузетак. После прве сезоне дошло се на идеју да се направи сага „ФБИ: Најтраженији”, о најитригантнијим, и као што и сам назив каже, криминалцима са листе најтраженијих. Џулијан Мекмен и Келан Лац предводе глумачку екипу. Ових дана треба очивати одговор на питање хоће ли ова серија добити другу сезону.

Веровали или не, донедавно се у Америци емитовало чак шест његових серија, које укупно броје близу триста сати од укупног телевизијског програма. То су „Ред и закон: Одељење за специјалне жртве”, „Чикашка хитна помоћ”, „Чикашка полиција”, „Чикаго у пламену”, „ФБИ” и „ФБИ: Најтраженији”. Све оне, сем последње која код нас стиже 18. маја, емитоване су и раније у Србији путем националних или кабловских канала. На све ово, у Америци се успешно емитују и документарне серије о криминалу чији је он стваралац и продуцент – „Cold justice”, „Inside the FBI: New York”, „Criminal Confessions” и „Murder for Hire”.

Пуне руке посла имаће Дик Вулф у наредном периоду. Ситуација са пандемијом ковида 19 већ му је одложила нагомилане обавезе око старих и нових пројеката. Као и сви остали жељно чека тренутак када ће му се живот вратити у нормалу односно, у његовом случају због великог броја пројеката – нормалан хаос.

Коментари0
8633c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља