среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 15.05.2020. у 17:07

Александријски модел за обнову библиотеке

(Фото Д. Јевремовић)

„Застаните за час, ви који пролазите! На овом месту се, до недеље, 6. априла 1941. године налазила Народна библиотека Србије. Тога дана је, у рано јутро, почело бомбардовање Београда. Прво је разнесен мир, а затим је, на Косанчићевом венцу запламтела Народна библиотека. Данима су горели древни писани споменици, старе и нове књиге, списи и писма, документи и новине. Данима је пламен уништавао сведочанства о постојању и трајању једног народа. Данима је ватра гутала столећа историје сажета у слова. Пламен се, најзад, преобличио у жар, а жар у пепео. На овом месту се налази пепео великог дела историјског памћења српског народа. Зато застаните, за час, ви који пролазите!”, овај текст наше уважене књижевнице Светлане Велмар Јанковић на српском и енглеском језику, налазио се неколико година на билбордима испред остатака Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу.

Једини недостатак (о чему сам и раније писао) је, што испод овог изванредног текста не пише ко је срушио и запалио библиотеку. Више пута посматрао сам, како стране, тако и наше посетиоце, који заиста застану, прочитају текст са билборда, а затим сниме и текст и остатке библиотеке. Неко је, није ми јасно због чега, уклонио билборде и, уместо њих, окачио на огради исти текст откуцан ситним словима на папиру формата А4. Наш велики пријатељ, нобеловац Петер Хандке, приликом заједничке посете атељеу Оље Ивањицки у време Нато агресије, пролазећи поред остатака библиотеке, питао је шта се ту налазило. Милорад Павић, који је такође био са нама, објаснио му је да су то остаци Народне библиотеке Србије, коју су 6. априла 1941. године срушили и запалили авиони фашистичке Немачке. На те речи, Хандке је пришао огради, поклонио се и десетак минута стајао мирно, као да одаје пошту уништеном културном благу Србије. А, приликом поновног боравка у Београду изразио је жељу да он, као припадник немачког језика, буде иницијатор који би поклонио одређена средства за обнову библиотеке. Тај његов гест, неки од политичара, оценили су удварачким тадашњој власти и Слободану Милошевићу, што заиста није тачно.

 Потписник ових редова, приликом давне посете остацима библиотеке у Александрији, имао је част да види пројекат и макету будуће библиотеке, која је. захваљујући донацијама бројних земаља и свесрдној подршци културних посленика широм света и реализована.

 Верујем да би се александријски модел могао применити и за обнову библиотеке на Косанчићевом венцу, зато свесрдно подржавам предлоге господе Драгана Станковића и др Радомира Ђорђевића, објављених у рубрици „Међу нама”. Сигуран сам, да би обновљена библиотека постала важан културни центар за многе садржаје, а вероватно и својеврстан музеј писане речи.

Мирко Мркић Острошки, ликовни уметник – издавач
Београд

Коментари10
cd158
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir
Nova alexandrijska biblioteka finansirana je 50% Egipat i 50% UNESCO. Kad bi Srbi bili malo mudriji i smerniji, oni bi objasnili, zamolili i verovatno dobili od Nemacke pomoc za izgradnju novog objekta na tome mestu.
Krstic M.
Bolje da je nema, rode
Kojic D. Brana dig
Zgradu mozemo obnoviti i moramo to uciniti. Zgradu izgraditi bas onakvu kakva je bila. Sadrzinu ne mozemo ali mozemo obnoviti duh mladih i svih onih koji neguju duhovnost zivota. primer ne trazimo van Srbije Avalski toranj je idealan primer .
Ko bi u našem slučaju bio taj obnovotelj
Aleksandrijska biblioteka koja je u to vreme bila najveća ustanova te vrste u antičkom vremenu paljena je tri puta u razmaku od 700 godina. Gaj Julije Cezar je započeo, hrišćani su nastavili a muslimanski osvajači su dovršili posao oko uništavanja knjiga koje su sadržavale celokupno znanje i saznanja Starog Veka. Putevi gospodnji su često nepredvidljivi. Nakon skoro 14 vekova Aleksandrijska Biblioteka je obnovljena u skromnijem izdanju uz pomoć fondacije ismajiliskog verskog lidera Age Kana.
Znak pitanja
To mesto treba da ostane neizgradjeno. Biblioteku su srusili Nemci u 6. aprilskom bombardovanju. A knjige su izgorele usled propusta ministarstva prosvete, koje je nedeljama i mesecima odlagalo privremeno sklanjanje knjiga iako je postojala odgovarajuca naredba i iako su u istim okolnostima vazna gradja svih biblioteka u Evropi vec godinama bila delozirana.
Zoran Markovic
Bilbordi su skinuti "da se ne bi zamerali nasem velikom prijatelju - Nemackoj". Neko je samoinicijativno tekst prekucao i zalepio na ogradu. Tek da se zna. Gradske i republicke vlasti ne zele da se secamo KO je srusio Narodnu Biblioteku. Sta raditi? Dajte ideje, jer kreativnost srpskog naroda je velika i nije nestala, bez obzira na sve pokusaje, kako nasih, tako i svetskih mocnika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља