уторак, 02.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 18.05.2020. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Љубомора у позним годинама

После педесете године ово осећање се јавља чешће, јер у том периоду живота људи су у некој врсти кризе идентитета, када сумњају у личну вредност, па нису сигурни да ли још заслужују да буду вољени
(Срђан Печеничић)

Када су људи током свог живота најљубоморнији? Док неки никада нису били љубоморни, за друге је љубоморност животна константа. У овом другом случају се ради о „карактерној љубомори”.

Код већине људи љубоморне реакције су најзаступљеније у два животна доба: у младости, адолесценцији, након чега долази „смирење” љубоморности, да би поново почели да буду више љубоморни после педесете године. Ова „двогрба” крива се објашњава тиме да су то два периода у животу када су људи у некој врсти кризе идентитета у којој нису сигурни у своју личну вредност, па самим тим нису сигурни ни у то да ли такви какви су заслужују да буду вољени.

Страх од губитка

Осећање љубоморе је по својој суштини врста страха да ће изгубити љубав вољене особе због неког трећег – ривала. Љубомора може бити фокусирана на неку конкретну трећу особу, али може бити дифузна, усмерена на различите особе с којима партнер љубоморне особе ступа у контакт.

Главна подела љубоморе је на оправдану и неоправдану. Када је љубомора оправдана, тада партнер љубоморне особе заиста даје разлоге љубоморној особи да тако реагује. Оно што највише буди љубоморну сумњу јесте промена партнеровог понашања. А када неко почне да сумња, тада почне да истражује како би сазнао шта је истина.

Неоправдана љубомора је велики проблем који квари како квалитет живота љубоморне особе, тако и партнерски однос. Љубомора мучи љубоморну особу која постаје опседнута својим сумњама, ухођењем, конструкцијама. Док с једне стране има снажан интуитивни осећај да је партнер вара, с друге стране нема чврстих доказа за то, тако да је љубоморна особа у веома снажном и трајном унутрашњем конфликту.

Постоји више унутрашњих разлога зашто је неко неоправдано љубоморан, а најчешћи разлог је да особа мисли да није довољно вредна да би заслужила да буде вољена. Како она сама не воли себе, мисли да је ни други не може заиста волети. Типично је да је тада љубоморна на оне за које сама сматра да су бољи од ње, након чега свој став приписује партнеру и оптужује га да „има нешто” с тим особама.

Појаву љубоморе у позним годинама повезујемо с губитком осећања личне вредности када особа почне да мисли да је „изгубила” нешто што ју је раније чинило вредном. На пример, пословно успешан мушкарац који је запао у пословне тешкоће и почео мање да зарађује, постао је љубоморан на супругу с којом је двадесетак година у стабилном браку. Жена која је сматрала да заслужује да буде вољена само ако је лепа и сексуално привлачна, постала је љубоморна на супруга онда када је ушла у године у којима је постала незадовољна својим изгледом. Мушкарац који се оженио значајно млађом женом, постао је љубоморан када је почео да се осећа старим.

Некада је љубомора повезана с позитивном променом партнера који је раније био у сенци љубоморне особе, а сада је сазрео као личност, постао сигурнији у себе, спонтанији и шармантнији.

У већини случајева позна љубомора се може повезати с неком врсте кризе средњег доба, када људи постају несигурни у свој ранији идентитет, када су у неком прелазном добу, а нови идентитет још нису изградили.

Важно је пребродити кризу

Партнери, то јест супружници особа код којих се појавила позна љубомора су често веома збуњени појавом љубоморног понашања након деценија стабилног брака. Често се питају се да ли је особа и раније била љубоморна, само је то добро скривала, тако да нису ни знали с ким живе толико дуго. Други се преиспитују чиме су почели да дају повод за појаву љубоморе.

Многи сматрају да је њиховим љубоморним партнерима потребна психотерапија. То јесте тачно, али психотерапија је могућа само ако се ради с онима који искрено сматрају да су они ти који имају проблем. Љубоморни сматрају да није у њима проблем, него је у партнеру. Зато љубоморни очекују да се партнер промени како би се поново осећали сигурно. Зато је најбоље ићи на брачну или партнерску терапију, али љубоморни и то одбијају.

Најбољи лек за „гашење” партнерове љубоморе није расправа, него директно показивање љубави: загрљај, пољубац, изјава љубави, тако је могуће пребродити кризни период и спречити да љубомора постане разлог за развод у позним годинама.

Коментари4
8682e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

L0RY
Mislim da je ljubomora karakteristična za ljude koji su skloni prevarama. Posle nemaju mira, jer ne mogu da ubede sebe da veruju partneru kad sami nisu dostojni poverenja...
Бранислав Станојловић
Љубомора је себичност и ту не може да буде љубави.
нела
Љубомора настаје,у било ком животном периоду,када постоје разлози за то.Патолошка љубомора није честа појава.
Tomislav
Naprotiv, sve je češća. Čitajte malo vesti, koliko je žena ubijeno zadnjih par godina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља