понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 19.05.2020. у 18:00 Др Дејан Јововић

Да ли узети сто евра

Неки одричу из ,,патриотских разлога”, што може да смањи одзив, мада се грађани позивају да се пријаве у што већем броју. Биће и оних који ће узети новац и онда га, у своје име, дати у хуманитарне сврхе
(Фото Пиксабеј)

У оквиру економског програма српске владе за сузбијање последица глобалне кризе изазване пандемијом вируса корона посебну пажњу јавности изазвала је мера за повећање агрегатне тражње, потрошње и привредне активности. Она се односи на уплату директне једнократне државне помоћи у износу од по 100 евра у динарској противвредности свим пунолетним грађанима Србије (укључујући и КиМ) с активним пребивалиштем у земљи и важећом личном картом. По бирачким списковима има 6,7 милиона грађана (узимајући и оне који живе у иностранству, а имају пребивалиште у Србији). Међутим, Министарство финансија наводи цифру од око 5,5 милиона, па постоји несразмера између података о броју пунолетних грађана који имају право гласа и право на 100 евра од државе.

Првобитно је било обећано да ће се сваком пунолетном грађанину аутоматски уплатити по 100 евра помоћи, да би онда влада изменила одлуку, односно исплате се прво обављају свим пензионерима (1,78 милиона) и примаоцима новчане социјалне помоћи (260.000), од средине маја, док остали грађани морају да се пријаве ако хоће овај новац, пошто су се неки већ изјаснили против.

С врха власти стизале су контрадикторне изјаве које збуњују грађане у вези с тим да ли да узму овај новац или не, поготово јер се неки одричу из ,,патриотских разлога”, што може да смањи одзив, мада се грађани позивају да се пријаве у што већем броју. Биће и оних који ће узети новац и онда га, у своје име, дати у хуманитарне сврхе.

Тешко може да се оправда овакав нерационални поступак владе – давање 100 евра у тренутку када ће државне финансије Србије после доношења антикризних мера и буџетског ребаланса бити у минусу од око седам одсто БДП-а (уместо првобитно планираних 0,5 одсто БДП-а), јер ова мера не може да утиче на знатније убрзање домаће привреде, па ће бити скупо плаћена у будућности, а суштински никоме неће поправити живот. Нема економског оправдања за ову меру, држава нема расположивих средстава да финансира ову скупу исплату грађанима, јер ово трошење нема покриће у буџету, па ће морати да се додатно задужује, а порески обвезници да враћају дуг с каматом.

Фискални савет Србије с правом је оценио да је ова исплата грађанима „вишеструко лоша” и да је „највећа и неповратна грешка” у ребалансу буџета, односно да је „економски  неефикасна”, да је „социјално нефокусирана” и „фискално неодговорна”.

Требало је направити селекцију, па помоћ преусмерити у већем износу онима којима је најпотребнија.

Власт се брани тиме да то није социјална мера и да постоје други инструменти социјалне заштите. Власт сматра да ће ова мера помоћи грађанима донети повећање домаће тражње и потрошње и да ће покренути производњу, јер ће се „новац вратити у привреду Србије”. Треба имати у виду да би очекивани ефекат могао да се изгуби, пошто би неки грађани могли да тај додатни новац уштеде, уместо да га уложе у потрошњу и на тај начин подстакну економију. Такође, линеарна помоћ, односно „поклон” сваком пунолетном грађанину Србије је популистичка и предизборна мера.

Поред Србије, сличне мере о давању новца становништву у циљу повећања потрошње и привредне активности донели су, до сада, још само САД (1.200 долара), Јапан (930 долара), Сингапур (420 долара), Хонгконг (1.200 долара) и Макао (375 долара). Ипак, упоредна анализа показује, на основу званичних извора ових земаља, да се овај систем доделе помоћи знатно разликује у свакој од њих. Све су оне економски далеко развијеније од Србије, док ниједна европска земља још није донела овакву меру новчане помоћи становништву.

Иако су САД и Сингапур усвојили мере једнократне новчане помоћи за своје држављане, систем расподеле овог новца није истоветно уређен као у Србији. У САД новчану помоћ не добијају грађани који годишње зарађују више од 99.000 долара, док у Сингапуру они с најмањим примањима добијају највећи новчани износ. Такође, у ове две земље новчану надокнаду добијају и деца, што није случај у Србији. У Хонгконгу и Јапану ова мера уређена је на сличан начин као у Србији, па тако сви пунолетни грађани добијају једнократну новчану помоћ у истој вредности, али је она 11 пута већа у Хонгконгу, односно 8,5 пута већа у Јапану него у Србији. У Макау сви становници, поред новчане помоћи, добијају и додатни медицински купон. Најзад, једино у Србији мањи део становника прима новчану помоћ по аутоматизму, а други само ако то желе.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари4
44153
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmila Mišić
Dirljivo je pročitati da Fiskalni savet brine osocijalno ugroženima-nismo dosad primećivali tu brigu. S druge strane, ko ima veća primanja i troši više, on preko PDV doprinosi budžetu više pa kad primi istu sumu kao i onaj ko troši manje, on je na gubitku. I veće penzije su u svoje vreme bile smanjene i za 10%, mada se po medijima spominjalo samo 5%. Te priče o "onima kojima je najpotrebnija" su čista demagogija.
Саша Микић
Заборављате основну чињеницу да све те земље, које сте навели, добро знају, преко пореског система, материјално стање сваког понаособ. Код нас је то већ другачији случај. Тако смо, својевремено, имали примере да су поједини долазили џиповима по помоћ угроженима, а други којима је та помоћ и те како била потребна нису били ни на списку. Једино пензионери, који примају помоћ по аутоматизму, могу да се разврстају према висини пензије, мада то није прави показатељ њиховог социјалног статуса.
Mirča Caribrodsći
Loše ste informisani. Slovenija je dala svim punoletnim gradjanima po 200 evra.
Mojca
Punoljetna sam. Zivim u Sloveniji. Pitam se o kojih 200 eur govorite? Mozda o vaucerima za godisnji odmor?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља