петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 13.05.2020. у 22:00 Биљана Лијескић
ИНТЕРВЈУ: МАЈА БОГДАНОВИЋ, челисткиња

Наш живот су путовања и сцена, а сада смо сви у неизвесности

Сећам се отворености Пендерецког према новим идејама, снаге музичког језика, знања, великог ентузијазма, али и хумора. Модерна музика је огледало времена у коме живимо
Маја Богдановић: План за Београд је март следеће године (Фото: Lou Sarda)

Највећи комплимент је кад вам композитор уручи свеже написано дело и кад имате одговорност у својим рукама, каже Маја Богдановић, виолончелисткиња и некадашња париска студенткиња, која је данас у Европи значајно име у свету класике. Поред изузетних музичких дела, која је представила са великим светским оркестрима, Маја Богдановић веома често и радо сарађује са савременим композиторима. Један од њих био је и недавно преминули Кшиштоф Пендерецки, кога је добро познавала, наступала с њим и размењивала уметничку енергију.

После готово две деценије живота у Паризу Маја Богдановић се преселила у Амстердам због љубави према виолинисти Данијелу Роуланду, а њихов нови компакт-диск „Pas de deux” побрао је све аплаузе и добио сјајне критике. Удружити виолину и виолончело да звуче блиставо, у класици и савременом звуку, могу само највећи, а њих двоје то јесу.

Каква вас сећања повезују са славним композитором Кшиштофом Пендерецким, како бисте га описали?

Упознала сам га 2006. на Фестивалу камерне музике у Живернију у Француској, а прво његово дело које сам свирала било је „Пер Слава”, написано за Мстислава Ростроповича, славног челисту. Слушао је пажљиво са нотама у руци и деловао срећно, дао ми је велику слободу у интерпретацији, а истовремено је био прецизан и захтеван. Сећам се речи, доброте, отворености Кшиштофа Пендерецког према новим идејама, снаге музичког језика, знања, великог ентузијазма, али и хумора. На једној проби обратио се шаљиво оркестру: „Зашто свирате погрешне ноте, ја сам још жив, знам шта сам написао и ево ме стојим пред вама!”. Његова музика коришћена је у филмовима Кјубрика и Скорсезеа, а сарађивао је и са рок групом „Radiohead”. Нашли смо се поново после годину дана, на већим сценама, он је дириговао и прославили смо његов 75. рођендан уз Други чело концерт, који је уједно био и мој деби са Београдском филхармонијом. То дело је после постало веома значајно у мом животу и радо смо га заједно изводили у Француској, Швајцарској, Варшави, Кракову, Љубљани, Прославили смо и његов 80. и 85. рођендан. После тога добила сам позив од издавачке куће „Dux” да снимим заједно са Пендерецким његов Други концерт за чело, прошлог децембра у Варшави и диск треба да изађе сваког момента. Он је чуо последњи микс и не могу да заборавим његов ентузијазам у нашем телефонском разговору, а тада нисам била свесна да је то било последњи пут да смо се чули.

Да ли је тешко било донети одлуку да се одселите из Француске, како сте поднели време изолације?

У Паризу сам провела незаборавних 20 година. Отишла сам на студије као 16-годишњакиња на Национални конзерваторијум смештен у престоници Француске. Био је то диван сан који сам сањала на јави. Ту сам одрасла музички, стекла пријатељe и даље се тамо радо враћам. Од пре годину дана живим у Амстердаму, неке коцкице су се склопиле на приватном и пословном плану, тако да сад упознајем језик нове земље и начин живота. Изолација није пријатна ни за кога, поготово за нас музичаре који смо „независни” и не припадамо оркестру. Наш живот су путовања и сцена, а сада смо сви „утишани” у неизвесности. Брине ме да ли ћемо из овог карантина изаћи с неким поукама за будућност, а брине ме и статус слободних уметника у Србији. Холандија није имала превише стриктан карантин као Србија, тако да смо имали неколико могућности да наступимо, једном за телевизијски програм Podium Witteman, где смо Данијел Роуланд и ја свирали у празној цркви, само с једним камерманом. Сви јавни наступи су отказани до 1. септембра, за сада.

Свирате разноврстан репертоар. Шта у вама буди класика, а шта савремена музика?

Увек сам приступала на исти начин делима писаним пре 300 година и онима од јуче. Дужност нас уметника је да се сусрећемо с композиторима данашњице и да их мотивишемо да пишу за нас. Модерна музика је огледало времена у ком живимо, и уколико радимо са савременицима, то је невероватна привилегија која оставља печате у нама и у генерацијама које долазе. У свакој епохи музике можете пронаћи спиритуалност и дирљивост, али и невероватно компликоване, експерименталне форме (овде не мислим само на модерне композиторе као што су Булез, Штокхаузен, сетимо се Бетовена и Гросе Фуге, или Гесуалда с невероватним лудим дисонанцама). Данијелов и мој нови диск „Pas de deux” је један калеидоскоп наизглед ограниченог репертоара за виолину и чело, а ми смо открили много нових композиција које заслужују да буду део овог издања. За окосницу смо узели чувену Равел сонату, која истовремено гледа кроз време уназад и унапред. Спор став Равела почиње као средњовековна музика, што је рецимо била инспирација Петерису Васксу, да напише „Castillo Interior”, а поред тога на нашем диску је и Пендерецки који је користио стару форму Чаконе у новом руху, за своје емотивно истоимено дело посвећено Папи Јовану Павлу Другом. Све композиције које смо снимили до екстрема истражују могућности наша два инструмента, да звуче као два, три, четири или више гласова заједно. Увршћен је и Марчело Нисинман, композитор инспирисан бојама танга. Крејг Вајт нам је направио аранжман Дебисијевог прелида за клавир „La srerenade interrompue”. Снимили смо премијерно и дело Ђованија Солиме, Сицилијанца.

Ваши наступи са виолинистом Данијелом Роуландом имају невероватан шарм и склад, како сте се пронашли и дошли до те синергије?

Данијел и ја се знамо одраније, али музички смо се сусрели у Данској на фестивалу, на једном малом острву Фејо и ту се десио клик. Од онда се нисмо више раздвајали, ни на сцени ни приватно...! Сећам се нашег првог наступа. Обома нам је било изузетно забавно. Кад схватите да са неким можете да комуницирате без иједне изговорене речи, а кроз музику, тада „ни небо није граница”. То је ретко и непроцењиво. Поред камерне музике, свирамо и свако своје соло концерте. Имамо план за Београд у марту следеће године, а надам се да нам „невидљиви непријатељ” вирус, неће то омести. Данијел обожава нашу престоницу, поготово Земун (одакле долазим), и кад год имамо прилике ми обиђемо моју породицу, одемо на сладолед у „Црну овцу” и шетњу по земунском кеју.

Коментари3
96627
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marija
Divna Maja, predivan intervju.
Andjela
Predivna Maja živi svoj san! Svako dobro i bravo!
bravo
Bravo Majo i samo napred!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља