понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 12.05.2020. у 21:30 Борка Голубовић-Требјешанин
ПОСЛЕ ИЗОЛАЦИЈЕ: Дијана Милошевић, редитељ

Театар и плес постоје заиста само уживо

Арундати Рој написала је да је вирус портал између два света: старе ненормалне „нормалности” и потенцијалне могућности да на њу не пристанемо. Сада је тај избор на свакоме од нас
Дијана Милошевић (Фото: Емина Радуловић)

Обрадовао ме је престанак ванредног стања и повратак малим радостима као што је кафа у башти неког од дорћолских кафића или шетња у сумрак, каже Дијана Милошевић, редитељка и оснивач Дах театра коју смо уговарајући причу за „Политику” затекли на електронском часу са својим студентима са Института за уметничку игру.

– Радује ме повратак на пробе и окупљање наше дружине. Брине ме могућност живота без додира и шта то подразумева, јер смо сада уплашени од тога и да се само рукујемо, а да не говоримо о загрљају. Они који проучавају феномен додира кажу нам да је додир наш примарни језик којим комуницирамо саосећање. Не смемо пристати да останемо без ове комплексне емоције – сматра наша саговорница и примећује:

– Фасцинирана сам ових ноћи месецом који никада јасније нисам видела, који никада јаче није светлео: очигледна позитивна последица смањења загађења на планети. Не свиђа ми се повратак на уобичајену предизборну реторику, лишену сваког смисла, говор мржње који се чује са свих страна, као да смо заборавили, док смо данима седели са својим мислима изоловани, да смо обећали себи да ћемо бити пристојнији, великодушнији, отворенијих умова и срца.

Ситуација са вирусом корона затекла је Дијану Милошевић у завршници проба на представи „За твоје добро” коју је Дах театар радио као део пројекта „Right 4 Kids” подржаног од програма Креативна Европа. Представа се бави дечијим правима и прва сцена представе, коју су почели да раде неколико месеци пре почетка пандемије, почиње тако што три глумице и музичарка, крећући се по сцени и играјући се са лоптом глобусом, обучене у слојеве одеће која асоцира на мигрантску, носе гас-маске и певају Декларацију о дечијим правима.

– Сцена се завршава репликом „хајдемо у кужни зрак”. Када смо креирале ту сцену нисмо ни слутиле шта ће се ускоро догодити и да ће маске постати свакодневни део гардеробе. После неколико дана, слушајући вести како се вирус шири по целој планети, најјачи утисак ми је био како нема места где може да се побегне, како та често утопијска идеја која нам се с времена на време јавља, о бекству на неко место где проблеми не постоје, сада потпуно нестаје као могућност, јер ово је глобална катастрофа. И на неки чудан начин ме је то смирило и усредсредила сам се на сада и овде – констатује Дијана Милошевић.

Оно што је видела није јој се свидело: манипулација страхом грађана, принудне мере које су затвориле наше суграђане недељама у куће, понижење и нелогичности са којима се сусрећемо на дневном нивоу.

– Званични наратив да смо ми непослушан и неодговоран народ те га зато треба третирати наредбодавно је нешто што ме дубоко вређа јер ових недеља сам видела углавном примере велике одговорности, пажње и великодушности наших људи. Није ми се допало ни то што смо тако лако и брзо пристали на ограничење слобода, услед страха. Јер уплашеним људима је лако манипулисати, и тако сам решила да пробам да укључим здрав разум и да се тако и понашам, примењујући разумно мере заштите, али такође верујући да је важно да шетамо, комуницирамо, понудимо помоћ онима којима је то потребно… – прича Дијана Милошевић, уз коментар:

– А онда сам наишла на фантастичан текст ауторке Арундати Рој која је рекла да свет и не треба да се врати на „нормално” стање једном кад прође пандемија, јер је нормалност значила враћање на жмурење пред патњом толиких. И да нам овај вирус даје шансу да почнемо „нову нормалност” и да се никад више не навикнемо на неизрециво насиље и вулгарну неједнакост.

Дијана Милошевић такође ради на будућим пројектима Дах театра, чезнући за временом када ће се опет сви скупити у сали, јер театар и плес ипак постоје заиста само уживо.

– На екранима радије гледам добре филмове, серије и предавања, слушам музику, него што гледам представе, јер представа која није уживо, плесна или позоришна ипак је само информација о делу – додаје и наглашава како смо сви у изолацији много лакше и смисленије проводили време уз културу, а како смо управо сведоци урушавања културе код нас од оних који одлучују о финансирању.

– Подршка независној сцени и даље је никаква, јер они који одлучују као да упорно не желе да схвате да поред такозваних уметника слободњака, који су или хонорарно ангажовани или су чланови струковних удружења, постоје и уметници, који професионално раде, а нису нужно припадници удружења, већ су чланови Независне културне сцене Србије. За ову значајну мрежу изгледа као да нема подршке, мада у оквиру ње делују појединци и организације доказаног квалитета, добитници многих награда и признања код нас и у свету. Појам солидарности у овако тешким временима као да је нестао из речника оних који одлучују о финансирању. А без културе и солидарности немамо више ни хуманост – тврди Дијана Милошевић.

Арундати Рој је, каже наша саговорница, написала да је вирус у ствари портал између два света: старе ненормалне „нормалности” и потенцијалне могућности да на њу не пристанемо. Сада, после изолације, тај избор је на свакоме од нас.

Коментари2
29669
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir
Sjajne opservacije
zorica mrsevic
Nedavno je profesor Juval Noel Harari kazao da danas najveća opasnost nije sam virus. Čovečanstvo ima sva znanstvena saznanja i tehnološke alate za prevladavanje virusa. Naš veliki problem su vlastiti unutarnji demoni, naša mržnja, pohlepa i neznanje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља