среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:23

Опомињући глас папе из сенке

Бивши папа Бенедикт Шеснаести у својој ауторизованој биографији не крије да у модерном свету види антихриста
Аутор: Миленко Пешићпонедељак, 11.05.2020. у 12:51
Сусрет папе Бенедикта и папе Фрање на Тргу Светог Петра у Риму 2014. (Фото EPA-EFE/Maurizio Brambatti)

Кад је бивши папа Бенедикт Шеснаести у ватиканском манастиру Матер еклезије (Мајка цркве), тихо и под строгим мерама изолације због епидемије короне, 16. априла прославио 93. рођендан, на дар је добио први штампани примерак своје ауторизоване биографије на више од хиљаду страна.

За само неколико недеља, ова исповедна књига папе који се пре седам година на драматичан начин повукао с положаја Христовог намесника, због својих ставова о сексуалности и данашњој хуманистичкој цивилизацији узнемирила је либералне католичке теологе. Није мало оних који овај духовни тестамент у форми интервјуа виде као обрачун „папе из сенке” са својим наследником Фрањом због његове отворености према модернизацији Римокатоличке цркве.

У последњим поглављима биографије коју је написао с немачким новинаром Петером Зивалдом, умировљени црквени поглавар отворено износи уверење да је модерно друштво у процесу формирања антихришћанског веровања.

„Пре сто година сви би сматрали апсурдним да се говори о хомосексуалном браку. Данас свако ко се томе противи бива екскомунициран”, каже Бенедикт, који је 2005, после смрти Јована Павла Другог, изабран за 265. папу.

Јозеф Рацингер, као врсни конзервативни црквени теолог који је дуже од двадесет година у Ватикану био на челу утицајне Конгрегације за наук вере, не крије своје противљење побачајима и укидању целибата за свештенике. У књизи умировљени папа каже: „Иста је ствар с абортусом и стварањем људског живота у лабораторији. Било је природно да се људи плаше духовне моћи антихриста. Данас се права претња цркви налази у глобалној диктатури наводно хуманистичких идеологија.”

У биографији у форми разговора, издатој за сада само на немачком језику, има и детаља из приватног живота. На питање: „Да ли сте икада волели девојку?”, папа одговора – можда. На потпитање: „Значи ли то да јесте?” Бенедикт каже: „Могло би се тако протумачити”.

Линда Телфорд, ауторка књиге „Жене Ватикана – женска снага у мушком свету”, каже да овом књигом Бенедикт даје све од себе да саботира реформе које је започео папа Фрања: „Бенедикт нема право да се меша у посао садашњег папе. Фрања неће бити слободан док дели исти ватикански кров са Бенедиктом, и то је страшно”.

Иако припадају различитим теолошким струјама, Бенедикт се супротставља тумачењима према којима он поткопава духовни ауторитет садашњег црквеног поглавара. У књизи каже да „његово лично пријатељство с папом Фрањом није само трајало, већ и расло”.

Рацингер је одавно стекао надимак „божји ротвајлер” због тврдих ставова који изазивају отпор у либералном крилу цркве која окупља више од 1,3 милијарде верника. Овај верни чувар католичке догме за једне је био конзервативни ревизиониста Другог ватиканског сабора, а за друге интелектуални горостас који је потребан цркви у времену конфузије и разних компромиса.

Бивши папа је прошле године изазвао оштру расправу кад је у једном есеју за локални католички лист који се дели по баварским црквама написао како су сексуална револуција шездесетих година прошлог века, појава хомосексуалаца у семеништима и општи колапс морала одговорни за сексуална злостављања у Католичкој цркви.

„Зашто је педофилија достигла толике размере? На крају, разлог је одсутност Бога”, написао је Бенедикт изражавајући жаљење због неуспелих покушаја да се Бог спомене у Уговорима о ЕУ, што је, по његову мишљењу, негативан пример секуларизације на Западу.

Први папа који је после седам векова дао оставку, још од времена Селестина Петог, који се повукао 1294, после само пет месеци понтификата, у јануару ове године такође је био уплетен у ватиканску интригу.

Појавила се књига коју је Бенедикт написао заједно с гвинејским кардиналом Робертом Сарахом, под називом „Из дубине наших срца”, у којој се се брани институција целибата свештеника. Либерални теолози су у овом делу видели покушај да се утиче на одлуку папе Фрање о рукополагању ожењених свештеника у Амазонији.

Није мало оних који мисле да пензионисаног папу, који због свог здравственог стања наводно једва може да говори, користе за своје циљеве у Католичкој цркви.

Можда је зато Џон Геринг, из католичке лаичке организације „Вера у јавном животу”, на „Твитеру” написао: „Уз поштовање према Бенедикту Шеснаестом, време је да испуни своје обећање и остане сакривен од света”.


Коментари2
d2b91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja
„Зашто је педофилија достигла толике размере? На крају, разлог је одсутност Бога”, vrlo mudar zakljucak. Katolicka crkva je, prakticno, legalizovala pedofiliju.
Mustafa Aga
Sve shto ovde pishe o mishljenju Pape Benedikta Shesnestog na razlichite teme...On je apsolutno upravu...Jedino se ne slazem kada je u pitanju celibat sveshtenstva...Nash Tvorac, Uzvisheni Bog, nam je dao seksualni nagon i nachin kako da taj nagon zadovoljimo (zenidbom/udajom)..Celibat je inovacija Katolichke Crkve...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља