среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 09.05.2020. у 19:00 Биљана Лијескић

Кад диригент волонтира

У Немачкој ниједан оркестар не може да наступа, овде говоримо о 20 одсто свих ансамбала света, каже Габријел Фелц, шеф диригент Београдске филхармоније који време пандемије проводи у Дортмунду са породицом
Габријел Фелц: успомена из Београда (Фото: Марко Ђоковић)

Кад диригент стане наспрам оркестра и рашири руке, мора да буде способан да загрли цео свет, сиромашне и богате, болесне и здраве, а Габријел Фелц, шеф диригент Београдске филхармоније је својим поступцима доказао да има ту снагу. У периоду пандемије вируса корона Фелц борави са својом породицом у Немачкој, где је такође генерални музички директор Дортмундске опере и шеф диригент Дортмундске филхармоније. Сви концерти су отказани, а он врло добро може да процени како је сада у Немачкој, у каквом су положају њихови музичари и да сагледа све своје активности. Фелц је и пијаниста који је у том својству често наступао заједно са филхармоничарима. У овим тешким данима пожелео је да помогне угроженима и ево шта се догодило.

– Морам да будем оптимистичан, зато сам схватио да хоћу да будем од помоћи другима. Волонтерско друштво из Дортмунда ме је ангажовало у набавци животних намирница за неку од угрожених породица и одмах сам се укључио у акцију. Када сам погледао име те фамилије коју су ми доделили и видео презиме Риђић помислио сам: „Па то је српска породица!”. Сада, сваког петка идем у набавку животних потрепштина за Валентину Риђић, која живи на око 20 километара од Дортмунда. Она је 24 сата у кући, јер је један од њених синова у инвалидским колицима. Виолета је из Хрватске, а њен муж из Србије. Најбоље је то што можемо да говоримо на српском, а њихов син Филип је велики „фан” класике. За њега сам једном приликом припремио и поклон: диск који сам снимио са Бетовеновом музиком. Ми, музичари, у лошим временима не можемо само да седемо и чекамо повратак у нормалу – каже Габријел Фелц, који је на дужност шефа диригента БФ ступио од сезоне 2017/2018. и тада обећао да ће научити српски из поштовања према оркестру и средини у којој ради.

Данас успева да говори и да пише на нашем језику. О времену вируса корона тренутно у Дортмунду, кад је реч о уметницима, овако сведочи:

– У Немачкој је ситуација у култури тешка. Исто важи и за ресторане, хотеле и многе друге професије, али посебно за културу. Ниједан оркестар не може да наступа, а овде говоримо о 20 процената свих оркестара света. Каква трагедија! У дигитално време су нам потребне стварне ствари као што су акустична и жива музика. Музика од људи за људе – без стриминга! Она уживо представља спој различитих и најфинијих емоција, јер почиње тамо где речи престају. Стварна ситуација у Немачкој у економском смислу је таква да су музичари који имају државну плату, помоћ градова или неки други вид подршке Немачке владе, укључујући и мене, сигурни у финансијским аспектима. Међутим хонорарци, соло извођачи, независни музичари, глумци, певачи и други су у великим проблемима. Ко може себи да обезбеди финансијску подршку која ће постојати пола године, без прилива средстава? Нико и не говори о моралној штети, опасним депресијама, само се помиње остајање код куће. Људи око мене су тужни и анксиозни. Многе биографије уметника ће се променити због овог вируса.

Упитан како је доживео рад и живот у нашој престоници и музичаре БФ Фелц одговара емотивно:

– Има превише ствари да бих све набројао. Београд је сада мој други дом. Волим Београдску филхармонију, заједничке концерте, све кафиће и ресторане, српску храну, љубазне људе, реке, многе зграде али и пејзаж широм Србије или Новог Сада на пример. Мој српски је још веома спор и смешан али свиђа ми се и добијам са свих страна подршку и поштовање. Навешћу једну комичну ситуацију, а то је био мој „индивидуални превод” тридесетдвојке, када сам изговорио погрешно „тридесетдевојке”. Иначе овај израз се односи на вредност ноте, као што су четвртина, осмина, шеснаестина. Можете замислити реакцију читавог оркестра. Нагласио бих на крају да сам врло захвалан за свој живот. Привилегован сам. Мој диригентски рад траје више од тридесет година. Када се ова криза заврши, само желим поново да видим своје оркестре, колеге, пријатеље и да диригујем. Коју врсту музике? То ми није важно.

Коментари1
74381
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Јако је похвално да све државе ЕУ имају културно-уметничку , спортску економску сарадњу, и ништа више од тога , јеу политичко деловање човека над човеком је не хумано и не цивилизовано , а камо ли државе над државом . Када би се те ДОКТРИНЕ сви придржавали био би рај на земљи . Зашто томе не тежити???

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља