уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 08.05.2020. у 19:45
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Како живи сиротиња на Флориди

На Флориди богаташи живе у облакодерима са погледом на океан, а сиромашнији у приземним кућицама које се лако руше када наиђе олуја. У Паризу богаташи више воле куће где неће видети комшију, док сиромашни живе у лоше изолованим сивим зградама од по двадесетак спратова. У црначком гету „Либерти Сити” живе језиво сиромашни и до зуба наоружани људи који немају шта да изгубе. Видели смо дотрајале радње у којима се храна купује на бонове, а на паркираним колима биле су рупе од метака.
У црначком гету на Мајамију купују на бонове (Фото Пиксабеј)

Зовнух ових дана једну адвокатску канцеларију из Мајамија да се распитам како могу да добијем радну визу за Америку. Искрено зачуђена, дежурна секретарица упита ме зашто би неко ко живи у Паризу икада желео да се досели у Америку, а затим се извинила што је била тако отворена. Одговорих да су у Мајамију много јефтиније некретнине, да је клима топлија, те да бих волела да опет негде одем и почнем од нуле.

Париз је прелеп, отмен град са фантастичном архитектуром и разноврсном кухињом, а културна догађања су толико бројна да човек може сваке недеље да излази на неколико различитих изложби или концерата.

Међутим, после десетак година, сваки град досади осим можда родног и човек пожели да испита друге земље и друге градове. Као у оној песми Арсена Дедића „Да су ме украли Цигани” у којој аутор прижељкује да живи животом без обавеза, без конвенција, водећи медведа на ланцу и спавајући у неком шатору поред аутопута.

Било ми је потребно много времена да први пут одем у Америку, где иначе живи моја једина сестра са породицом. Некако ми је било страшно да летим преко океана, тако да сам се дуго тражила изговор, али сам на крају ипак морала да одем да је посетим.

Фото Н.Ј.

Први утисци су били веома лепи, много ми се допала тропска клима, ниске цене хране и одеће, широки друмови, оптимизам и раздраганост Американаца, као и њихова спремност да помогну било коме у невољи.

Једног дана сам изгубила папучу шетајући се плажом и пришао ми је непознат човек да је са мном тражи, све док је није пронашао. Упитала сам га да ли можда ради као спаситељ на плажи, а он је одговорио да је само обичан пролазник.

Такође ми се допао конзервативизам Американаца који се све више губи у декадентној Европи, као и њихова везаност за породицу, веру и неке основне животне вредности као што су истина и поштење.

Што се тиче друге стране медаље, телевизијски програм је веома сиромашан а храна преслатка и једва јестива, тако да сам помислила да ћу имати више времена да се бавим спортом и читам књиге, те да нећу имати проблем са вишком килограма.

Фото Н.Ј.

Наиме, зет ме је водио у ресторан „Шиверс Барбекју” у коме се јело месо алигатора, додуше толико зачињено да се није осећао његов прави укус. Као прилог сам наручила пасуљ и салату од кромпира, мислећи да неће доћи до непријатног изненађења.

Међутим, пасуљ је био у сирупу од шећерне трске, а кромпир помешан са лепљивим и хладним жутим сиром који је такође био сладак. Не схватајући како сир може да буде сладак, упитала сам сестру да проба и она је изјавила да укус долази од познатог соса од меда и сенфа. Никада у животу нисам пробала горе јело, а у тако лепој друмској крчми.

Флорида је једина тропска област на свету која није сиромашна, а непостојање смене годишњих доба чини да човек стекне утисак да се време зауставило. Међутим, тропска клима доноси са собом и животиње великих димензија.

Поред огромних алигатора и фламингоса, ту су и летеће бубашвабе три пута веће него код нас, као и језиве игуане величине мало веће мачке, са репом од читавог метра, које се успињу на дрвеће поред стамбених кућа и брсте им лишће док га потпуно не оголе. Градске власти су затражиле да се ове штеточине убијају, јер копају канале и тиме подривају темеље кућа.

Фото Н.Ј.

Стамбене куће су прелепе, простране и функционалне, аутомобили су модерни и огромних димензија, а бензин се продаје у бесцење. За само двадесетак долара се напуни пун резервоар, што је можда и разумљиво за земљу која је тако велика да се раширила преко целог континента.

Многи Американци уопште не излазе из кола када нису на послу или код куће, тако да су чак и банкомати постављени тако да можете да их користите директно из аутомобила. За многе је то дефиниција комфора.

Онда сам прошле године поново кренула у Мајами, овај пут са својом јачом половином. Њему се Мајами такође јако свидео, иако је због лоше хране за две недеље смршао десет килограма и направио неколико саобраћајних прекршаја са укупним казнама од 1075 долара.

Мајами га је подсећао на детињство, јер је упознао све његове улице играјући игрицу ГТА у којој се краду аутомобили. Као реп музичара, посебно су га одушевили уметнички графити на фасадама у Винвуду и луксузни аутомобили као створени за видео снимке. Посетили смо острво на коме се налази вила у којој су снимане последње сцене из филма „Скарфејс” са Ал Паћином, као и хотел на Мајами Бичу у коме је снимана чувена сцена са моторном тестером.

Нажалост, чувену вилу је за четири милиона долара откупио нови власник коме се није свидело како је изграђена, порушио је и направио нову.

Обишли смо и „Либерти Сити”, црначки гето у коме живе језиво сиромашни и до зуба наоружани људи који немају шта да изгубе. Возећи се поред наизглед напуштених кућа, видели смо дотрајале радње у којима се храна купује на бонове, а на паркираним колима су рупе од метака, као и постер шестогодишње девојчице због које је полиција обећала награду од 30.000 долара ономе ко донесе било какву информацију о њеном убиству.

Фото Н.Ј.

Наравно, нисмо се усудили да изађемо из изнајмљених кола са њујоршким таблицама – ко зна како се ту чува територија – тако да смо се само провозали како бисмо видели како живи америчка сиротиња.

У туристичком водичу је писало да је у Мајамију најпаметније не закључавати гепек и не остављати у њему ништа вредно, јер ће га сасвим сигурно неко обити. Ту смо ипак успели да снимимо неколико сцена за музички спот „Твоје име на мом списку” (Ton name sur ma liste) али смо искористили само фрагменте, јер су нас приметили људи на мотору и морали смо да бежимо.

Мајами је сав изграђен у плаво белим тоновима, ваљда да се боље уклопи у боје океана и пешчаних плажа.

Фото Н.Ј.

Богаташи живе у облакодерима са погледом на океан, а они сиромашнији у приземним кућицама које се лако руше када наиђе олуја.

У Паризу је супротно, јер богаташи више воле изоловане куће у којима неће ни видети ни чути комшије са горњег спрата, док сиромашни живе у лоше изолованим сивим зградама од по двадесетак спратова. Некако је све наопачке, ваљда зато што се Европа и Америка налазе на супротним странама земаљске кугле па се дословно осећа да сте из старог дошли у нови свет.

Распитујући се о различитим визама које постоје за имигранте, сазнала сам да највећи број америчких универзитета омогућава да се готово бесплатно припреми докторат, пошто вас у исто време ангажују да радите као предавач на факултету и да објављујете научне радове, уз скромну новчану надокнаду.

Радне визе се дају на принципу лутрије, отприлике осамдесетак хиљада годишње, а потражња је таква да су мале шансе да се оне добију. Што се тиче студената који се одлуче на магистарске студије, за њих је потребно издвојити најмање тридесетак хиљада долара, али у заузврат омогућавају да се добије краткотрајна радна виза која касније може да се продужи. Само они најспособнији и најупорнији могу имати приступ и могућност да живе и раде у земљи која још увек има статус највеће светске силе.

Тако смо одлучили да покушамо, па шта нам Бог да. Можда ћемо успети, можда и нећемо; можда ће нам се тамо допасти, а можда и не; али у сваком случају ћемо стећи још једно богато искуство.

Можда ће се и за нас двоје, тамо на далекој Флориди, у сенци неке палме, зауставити време.

Наташа Јевтовић

 

 

 

 

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”.
Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини.
Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 

 

 

 

 

 

Коментари35
081ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mamajev kurgan
Zivim u Canadi 25g i nebi nizasto na svijetu zivio u USA.Cak ni kao turista sve da mi neko besplatno nudi... Zasto? Ima mnogo zato..i trebalo bi mi danima da objasnjavam ...Radije bi se vratio u Srbiju,Srbsku nego da zivim u USA
Bo
Zivim u Severnoj Americi vec 20 godina. Dobro zaradjujem i mogu da kazem da mi je zivot lep i kvalitetan. Medjutim, preporucio bih zemljacima da ne dolaze ako ne mogu da postignu da vec posle dve godine zaradjuju minimum 120000 dolara. Samo ce izgubiti dragoceno vreme od zivota i bice konstantno nesrecni. Ovde je novac jako bitan da bi se opstalo. Americki san je strasno tesko ostvariti. Mnogi nasi ljudi lazu da su srecni i da su uspeli.
Stefan Milenkovic
Ja evo zivim u usa skoro pet godina u jednom od skupljih gradova(sijetl)za zivot sa platom od jedva 2 500$ mesecno,nisam nesrecan,naprotiv imam veoma lep zivot,nije sve u materijalnom,pozdrav
v stepanovic
Srbi su se decenijama ako ne i vekovima iseljavali u razne delove Sveta, a mozda najvise na Severno Americki Kontinent, da ne spominjemo masovno emigriranje krajem proslog i pocetkom 21-og veka. I pored svega, cini mi se da i dan danas bukvalno 'otkrivaju Ameriku'. Citajuci pojedine clanke ove rubrike, pitam se odakle su njihovi autori dosli, kada ih fasciniraju i najobicnije stvari u zivotu koje oni 'otkrivaju' u novo - pronadjenim zemljama. Ili je to njihova neispunjena ambicija putopisaca.
Beogradjanin - Schwabenländle
Уколико кренете на западну обалу, заливску, наћићете између градова Naples ( Напуљ) и St. Petersburg / St. Petersburg Beach, Fort Myers и Fort Myers Beach и Sanibel Island. У Фт. Мејерсу има једна река која доноси освежење и смањује влажност ваздуха и то приметно. Зато су ту сагридили виле и Едисон и Хенри Форд, у близини реке, окружено великим парком и са једним од највећих дрвећа које сам икада видео, са корењем донекле изнад површине до висине од скоро 2 метра. Плаже изваредне, Санибел рај.
Beogradjanin - Schwabenländle
Били смо неколико пута у Чикагу, први пут 1978 године, у августу месецу. Обишли смо још неколико градова у близини и обишли нешто језерске обале.Било је веома топло и влажно, просечна влага у 7/8 месецу до 70 %, наравно то је у граду где се више осећа. Влага на ФЛ. је већа , 6-9 месец и до 90%. Мени не смета, ја сам " приморац ", провео сам цео ЈУ живот у Истри, где је сада веома влажно за разлику од раније. На ист.обали може одлично да се купа, и лети и зими, тамо је зими топлије, струја.
Gulf Coast
Sanibel mozda i jeste raj za neke ( za mene nema boljih plaza od onih u Kaliforniji) ali iz principa im ne dam 6 dolara da predjem most koji je pravljen od mojih para od takse. Eto im ga. Poz. iz Ft. Myers-a.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља