уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 05.05.2020. у 19:46 Војо Мачар
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Бићу столар у Канади

Стеван, мој први информатор канадских прилика и неприлика, подробно ми је објаснио да је Канада лепа и развијена земља, да се у њој може добро живети. Чим дођеш у Шербрук, јави ми се да зовем кћерку у Ванкувер која ће следити моје инструкције како да се што пре запослиш…
Фото Пиксабеј

То вече 16. маја 1996. године на монтреалском аеродрому „Пјер Трудо” остаће ми урезано у памћење ,,во вјеки вјеков”. Слетели смо у земљу наде и то је био први корак ка нашој светлој будућности.

Постројили су нас као овце и преко оних сапутника или сапатника који су нешто боље муцали на француском, објашњавали нам који су следећи корак. Кораци од седам миља!

Нисам знао ни да бекнем француски, супруга је нешто и знала, ишла је на некакав курс у Београду. Било је то обавезно „загревање” за Канаду, док сам био запослен на пијаци на Бановом брду као снабдевач свих животних потрепштина за исцрпљене Брђане.
Чекао сам десетак месеци на визу за далеки и непознати пут, а у међувремену сам се распитивао около како да најбоље наступим на тлу моје нове државе.

Фото Пиксабеј

Нове у сваком погледу, мада ми је статус тих деведесетих година у државном смислу био веома сумњив. Којој држави припадам, ко полаже право на мене, коме полажем рачуне, била су питања без неког јаснијег и смисленијег одговора.

Добри човек Крле, мој београдски газда, који ми је изнајмио подстанарску собицу за шверцерске потребе, одвео ме код неког свог рођака у Београду, који се управо вратио у отаџбину, одслуживши свој канадски дуг новом светском поретку.

Стеван, тако се звао мој први информатор канадских прилика и неприлика, подробно ми је  објаснио да је Канада лепа и развијена земља, да се у њој може добро живети. Запамтио сам да ми је рекао да у Канади није потребна интелигенција виша од завршене основне школе. А ти, рекао је Стеван, видим да имаш и мало више.

Фото Пиксабеј

Чим дођеш у Канаду, а моја одредница је била Шербрук смештен у граничном појасу Квебека и САД, чим стигнеш у тај градић, јави ми се телефоном и ја ћу те спојити са мојој кћерком. Она живи у Ванкуверу и она ће следити моје инструкције како да се што пре запослиш. Он има добре везе у једној столарији, где је био чак и пословођа и гарантовао ми је добар канадски почетак.

Мојој срећи није било краја. Хеј, човече, ниси ни кренуо ка Канади, а већ имаш сигуран посао. Бићеш столар.

Како ће моја мајка Милка бити поносна на свог сина столара. Додуше, она је увек говорила, док сам још био дете, да би желела да будем отправник возова. А ја се ,,отурио” у новинаре, или као што је често знала да каже: Богати, ко те на то наврати?” А столар, е то је већ нешто.

Фото Пиксабеј


Распитивао сам се и даље како што боље стартовати у Канади. Звао сам мог пријатеља Ђурицу, познатог сликара, који је живео у онтаријском Хамилтону.

Рекао сам му за Стевана и план да одмах из Шербрука идем у Ванкувер, где ме чека столарски посао. Ђурица ми је смирено рекао следеће: „Ма какав Ванкувер, какав столарски посао? Када дођеш у Монтреал, одмах на аеродрому реци да желиш у Хамилтон. То је полумилионски индустријски град, посла каквог пожелиш, а и ја ћу те упознати са неким значајним људима из српске заједнице, па да се бавиш послом којим си се и досад бавио.”
Признајем, одмах сам избацио столара из главе.
На аеродрому у Монтреалу неки младић објашњава нам да ћемо сви, чим скупимо ствари које смо донели из отаџбине, аутобусом бити пребачени за Шербрук.

А онда у мени проради “сељак опште праксе”.

Кад сам од Лидије, која је била наш преводилац, чуо да нас из ,,ових стопа,, возе у Шербрук, гласно сам негодовао. Викао сам, наравно на српском: „ Ја хоћу у Хамилтон”.

По реакцији младића који нам је објашњавао куда идемо видео сам да сам прекардашио.

Фото Пиксабеј

Питао је Лидију шта желим, можда је помислио да ми је мука, да хоћу да повраћам и ко зна шта све још, али када је добио одговор, мирно је саопштио: Канада је слободна земља и можете живети где год желите, али вечерас морате у Шербрук.
И тако је и било.

А ово вам у ситне сате, не пишем ни из Ванкувера ни из Шербрука, него из Кичинера.

 

Војо Мачар

 

 

 

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?
Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 

 

Коментари18
b8099
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nena
glèdaj da budeš svoj gazda i da drugi radeza tebe....jerovdegazde za koje radiš Neće tvoj znoj oni oće tvoju krv.....pati vidi
Cambridge
Vojo, kao novinar,mogao si da napises duzu pricu.Ja ipak razumem sta si hteo da kazes.Kanada je bogata zemlja sa mnogim mogucnostima.Sve zavisi kako se snadjes.Pozdrav,Stay safe.
Саша Микић
@Petar Столар на енглеском је ''carpenter'', али ни у српском тај назив не одређује све који раде са дрветом. Постоје дрвосече, радници у пилани итд. Тако је и у енглеском језику. Зато мене интересује шта је аутор у ствари требало да буде: carpenter, lumberjack, sawmill worker или нешто четврто?
Саша Микић
@Tim Хвала, јер када се помене Канада и шуме у Канади сви одмах помисле на дрвосече како обарају столетна стабла. Од обореног стабла па до израђеног намештаја има толико занимања и свако има свој посебни назив, па чак и у српском језику.
Ph.D.
Stolar na engleskom je 'cabinetmaker'.
Прикажи још одговора
Petar
2015. g. Kanadi je, npr. trebalo 44 000 novih stolara, a Ontariju oko 9000.
Debeli Kanadjanin
Stolar u Kanadi! Kanada izvozi brvna u Kinu i uvozi namestaj i sve ostalo. Ne pravi ni cackalice, ni drva za ogrev. Nesto tako smotano i nesposobno nisam mogao ni da sanjam, a opet daju ti da se zaduzis da za tri zivota ne mozes da vratis i svi se prave da je sve u redu.
Dijaspora Kanada
Povodom komentara od “Beogradske kaldrme” Promasli ste šta je pisac hteo da kaže ( poenta ovog teksta nije bila da se hvalimo ko koliko ko šta ima - pa valjda smo mi dosli ovde pre 35-30 godina prevazišli gaterbajeter moral ili nismo ?)
Petar
Debeli, prevedi "stolar" na engleski jezik. Na hiljade, desetine hiljada poslova za "stolare" u Kanadi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља