уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 05.05.2020. у 14:12 Александра Петровић

Наплата новчаних казни и после ванредног стања

Прописи који важе за време пандемије имају снагу закона са ограниченим трајањем, па новчане казне за кршење полицијског часа могу постати извршне и када престане важење уредбе
Полиција приводи суду оне који не поштују забрану кретања, али неки прођу само са упозорењем (Фото Танјуг/Андрија Вукелић)

Само у Београду је до сада осуђено 1.300 грађана због кршења полицијског часа, а у целој Србији око 5.500 људи. На основу Уредбе о ограничењу и забрани кретања, изречене су им казне од 50.000 до 150.000 динара, а некима је минималан износ ублажен на 25.000.

Укупна вредност изречених новчаних казни у свим судовима за прекршаје у Србији је око 250 милиона динара. Само Прекршајни суд у Београду досудио је 56 милиона динара. Од тога је до сада наплаћено тек 1,4 милиона.

Мали је број грађана који су своје казне платили одмах или су тражили да им се омогући плаћање на рате па су већ уплатили прву. У највећем броју случајева казна није извршена, већ је сваком осуђеном речено да има право жалбе Прекршајном апелационом суду када буде укинуто ванредно стање. Тада више неће важити уредбе о ограничењу кретања, па су се већ појавила нека „тумачења” да ове казне неће моћи да буду наплаћене.

Правници објашњавају да ће жалбени суд примењивати одредбу Кривичног законика која се односи на прописе са ограниченим временским трајањем. У такве прописе спадају и уредбе које у ванредном стању имају снагу закона.

– Основно правило је да се примењује онај закон који је важио у моменту када је дело учињено. Без обзира на то што уредбе неће бити на снази када је прекршај учињен, оне ће се примењивати све до правоснажности сваке пресуде – каже наш саговорник.

Прекршајни апелациони суд може у сваком појединачном случају да потврди, преиначи или укине одлуку првостепеног суда. Може и да преиначи само одлуку о казни, тако што ће да повећа или да смањи досуђени износ. Поједини правници наглашавају као аргумент „примену блажег закона”. Међутим, овде није реч о изменама закона него о посебним прописима који су важили само у периоду ванредног стања.

– Не сматра се да је за окривљене „блаже” оно време у коме тих уредаба нема. Јер, њихови прекршаји не би ни постојали да није било ванредног стања и да нису донете уредбе које су на снази одређено време. То што је неко шетао пса у време када то није било дозвољено на основу уредбе – не значи да није учинио прекршај зато што ће од момента укидања ванредног стања бити могуће шетати пса у било које време. Исто важи и за излазак на улицу после 18 часова или одлазак у шетњу у девет ујутру ако сте старији од 65 година – објашњавају правници.

Став три члана пет КЗ говори управо о примени прописа са ограниченим временским трајањем: „На учиниоца кривичног дела које је предвиђено законом са одређеним временским трајањем примењује се тај закон, без обзира на то кад му се суди, ако тим законом није друкчије одређено.” Зато се ниједан од окривљених не може у будућем жалбеном поступку позвати на то да је престало ванредно стање и да је укинута уредба по којој је осуђен пред првостепеним судом.

– Исто важи и за тешко дело против здравља људи, које постоји ако је већи број особа оболео због преношења заразне болести или је у бар једном случају наступила смрт, као што је на пример случај са окривљеним директором геронтолошког центра у Нишу – објашњава наш саговорник.

Иако новчане казне нису мале, наглашава да су оне ипак лакше за грађане него затвор. Ипак, и на прекршаје се примењује одредбе о временском важењу прописа из Кривичног законика, који је „лекс генералис” у односу на Закон о прекршајима.

Судови за прекршаје раде без престанка. Неки су због дрскости осуђени на максималне казне од 150.000 динара, али је у највећем броју случајева изречена минимална казна од 50.000. У спорним ситуацијама полиција најпре телефоном позива дежурног судију и пита да ли је случај за привођење, па су тако многи грађани прошли само са упозорењем и пратњом до куће.

Постоји и могућност амнестије

Наплата новчаних казни изречених у прекршајним поступцима мора бити извршена ако жалбени суд потврди пресуде у законском року, кажу правници, осим у једном случају – ако би Народна скупштина, после укидања ванредног стања, донела закон о амнестији.

Скупштина може да процени да је потребно донети закон којим ће ублажити новчане казне, на пример за 50 одсто. Могла би чак потпуно аболирати све учиниоце прекршаја, што не би било оправдано, због већине грађана који су се придржавали прописаних мера.

Коментари8
fb3f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nemi hroničar
Ovo je besmislica. ZP nema odredbu o shodnoj primeni KZ vec samo onu o shodnoj primeni ZKP-a (član 99.). Pravila o vremenskom važenju iz člana 6. ZP, su isključiva. Štavise, argument da je KZ lex generalis je potpuno naopako protumačeno! Ne uklanja se poseban zakon opštem, vec opšti posebnom!
Advokat Dešević
Ovo uopšte nije tačno. Formalnopravno, drugostepeni sud može samo da oslobodi okrivljenog po žalbi. Ova primena krivičnopravnih odredaba na prekršajni postupak nikako ne može ići na štetu okrivljenog, što bi ovde bio slučaj. Obavezno treba izjaviti žalbu.
Стеван
У случају промене закона узима се увек онај који је блажи по починиоца . Како ће бити укунутио ванредно стање , па између кршења забрање кретања и неимања никакве забране кретања , узима се ово друго . Е сада ови што часте стране корпорације са 14.4 милиона евра имају своје виђење закона .
Ivan
Pročitajte član 5. stav 3. Krivičnog zakonika.
Advokat
Potpuno netačno. SVAKO ko se bude žalio biće oslobođen. Zato i nema imana sagovornika, jer nijedan advokat ili sudija ne bi rekao ovakve nebuloze.
Ljubiša major Ilić
S poštovnjem advokate, ali Vas ipak ne bih uzeo za advokata. Znači mi što smo poštovali propise zemlje u kojoj živimo bili smo blesavi!
RosaLux
Ipak treba da postoji doza tolerancije za 65+ građane!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља