Желео бих да што више људи прочита ову причу јер сматрам да је потребно да се гласно говори о људским врлинама, о раду и односу према пацијентима запослених у Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије.

Ја сам наиме, 21. марта 2020. године оболео од вируса ковид 19 и после неколико дана неуспешног кућног лечења и самоизолације, примљен сам на интензивну негу Клинике за пулмологију, а следећег дана пребачен сам у Прво одељење пуломологије Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије.

 Ово одељење располаже са 23 болесничка лежаја, који су углавном попуњен. У време када сам примљен на Клинику, 28. марта 2020. године, већина пацијената била је заражена вирусом корона и они пацијенти које сам ја видео били су у прилично тешком стању.

Упркос томе сестре и доктори су без трунке страха, десетину пута дневно улазили у наше собе и пружали нам потребну негу при том стално ризикујући да се због само једне ситне случајности и сами заразе, и угрозе себе и своје најмилије. Међутим, ја заиста, ниједног тренутка нисам приметио страх код ових људи. Питао сам за то и остале пацијенте са којима сам имао контакт и сви смо исто мислили.

Морам да кажем да је већина запослених остваривала по 250 радних сати месечно (нормално је до 176), али се оптерећеност и умор нису примећивали на њиховим лицима и телима. Иако ситуација у Клиници није била бајковита, налазиле су начина и да се нашале са панцијентима и да нам измаме по који осмех.

У мојој соби је неко време био и један тежак пацијент, старији од 75 година, са бројним здравственим проблемима. Сви у соби дивили смо се колико су бриге поклањали том пацијенту. Брига је поред редовних медицинских процедура, подразумевала и замену пелена за одрасле, храњење пацијента три пута дневно и додавање воде. Поред тога су изнова и изнова морале да стављају брауниле које је овај пацијент несвесно склањао.

Радујем сам што сам био сведок безрезервене посвећености часном позиву, врхунском професионализму, људској храбрости и човекољубљу без граница.

Сада када сам излечен и уживам у топлини породичног дома, изражавам доживотну захвалност и клањам се до земље тим дивним људима – здравственом особљу Првог одељења пулмологије Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије.

Ј. П.
Београд