понедељак, 06.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 30.04.2020. у 12:42

Умире трећина заражених коронавирусом који заврше у болницама

(Фото Бета/АП)

Британски научници направили су велико истраживање и дошли до открића да људи који заврше у болници због коронавируса имају готово једнаке шансе да умру као и они који се заразе еболом. Реч је о највећем истраживању досад у Европи спроведеном на 16.749 хоспитализованих пацијената у Великој Британији, а које је показало да трећина заражених који заврше у болницама због ковида-19 умире. Болест има средње тешке симптоме и може се лечити код куће, али научници кажу да људи морају да схвате колико ова болест заправо може бити опасна.

Највећи ризик од смрти имају гојазне особе, старије особе и мушкарци, резултати су података из 166 британских болница, преноси Би-Би-Си. Анализирани су и медицински детаљи готово 17 хиљада хоспитализованих пацијената у Енглеској, Велсу и Шкотској чиме се дошло до сазнања да је 49 одсто људи преживело ковид-19 и да је отпуштено кући, 33 одсто пацијената је умрло, а 17 одсто је још на лечењу.

„Неки људи инсистирају на веровању да ковид-19 није опаснији од мало јачег грипа – они греше”, рекао је Калум Семпле, шеф овог истраживања и професор на Универзитету у Ливерпулу.

„Стопа смртности код људи који су примљени у болницу са тешким симптомима коронавируса износи 35 до 40 одсто, што је слично резултатима оних људи који су примљени у болницу са еболом. Људи ово морају да чују и да допусте да им уђе у главу. Имамо посла са невероватно опасном болешћу”, додао је.

Међутим, сматра се да је укупна стопа смртности од ковида-19 мања од један одсто јер много људи има благе симптоме болести.

Ова студија такође је показала да је 31 одсто пацијената лечених на одељењу опште медицине умрло, док их је на јединицама интензивне неге живот изгубило 45 одсто. Интензивна нега подразумева пацијенте који су на вентилаторима и осталим уређајима који подупиру рад осталих органа.

Међутим, истраживачки тим ове студије каже да висока стопа смртности на одељењима медицине није због недостатка кревета на интензивној нези. Уместо тога, тврде да би исправна одлука могла бити да се пацијенти не лече инвазивним третманима на интензивној, као што је стављање на вентилатор.

(Фото ЕПА/ANDY RAIN)

Докторка Анамари Дочерти, почасни конзулат на одељењу за интензивну негу на Универзитету у Единбургу, каже да „ако постоји мала шанса за опоравак, онда се тим људима нимало не чини услуга доводећи их на јединицу интентивне неге”.

„Мислим да је врло прикладна и врло зрела расправа коју тренутно водимо у болницама у Великој Британији”.

Студија је потврдила оно што је већ виђено и у осталим земљама захваћеним коронавирусом – ковид-19 болест је много смртоноснија у старијој популацији. Такође је показала раздор између мушкараца и жена старије доби. Професор Семпле каже да су у свакој старосној групи мушкарци погођенији ковидом-19 и то више како расте и број година у старосној групи.

Објашњење за гојазност није једноставно. Гојазност обично долази са другим здравственим проблемима који људе могу изложити ризику, а масно ткиво ослобађа хемикалије које повећавају упале у телу. Упале су повезане са озбиљним болестима.

Забележена је и већа стопа смртности у етнички мањинским групама. Широм Енглеске црнци чине 3,5 одсто становништва, али шест одсто их је повезано са смртима од коронавируса.

Делимично је ово тако због тога што је епидемија најгора у регијама које су изразито етнички разнолике, попут оне у Лондону. Тим истраживача још није јавно објавио податке о стопи смртности према етничкој припадности, али кажу да докази упућују на то друштвено, а не генетско објашњење.

Уместо да гледају целокупне податке, они детаљније гледају начине на које би избацили учинак других фактора попут осталих болести, гојазности и старосне доби.

„Када упоредимо све осим етничког фактора, разлике у резултатима нестају и то би сугерисало да етничка припадност сама по себи није оно што узрокује лоше исходе. Црнци и они из осталих етнички мањинских група имају лошије исходе након заразе коронавирусом, али то је због њихове друштвене ситуације, а не етничке припадности”, закључује професор Семпле.

Коментари2
93699
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zlatomir
Ipak će pre biti da svoju lošu procenu o imunitetu krda sada opravdaju, jer nisu mogli da zbrinu značajno povećan broj pacijenata i pruže adekvatnu pomoć - dakle da povećaju taj % preživljavanja. BSG vakcinacija u prošlosti po zemljama takođe je imala značajnog uticaja. Sve u svemu Korona nije isto što i Ebola. Ne podcenjujem, ali nije svuda slika ista.
EvGenije
Koronavirus=ebola? Pa, i nije baš tako. Razlika je u tome što manji deo obolelih od koronavirusa završi u bolnici, dok oboleli od ebole SVI završe u bolnici, ako uopšte stignu živi do bolnice. To, naravno, ne znači da se koronavirusa ne treba čuvati. Naprotiv.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља