среда, 30.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 09.04.2020. у 10:00 Љиљана Петровић
ТВ И ПРАЗНИЧНИ ОБИЧАЈИ

Један ТВ јеловник не као други

Поводом ускршњег поста, уредница у Еколошкој редакцији РТС-а Александра Божовић снимила је емисију „Рукумијски посни кувар” по рецептима монахиње Атанасије Рашић
Монахиња Атанасија Рашић и Александра Божовић (Фото: лична архива)

Серијал РТС-а „Рукумијски посни кувар”, који се приказује сваког радног дана на Другом програму, у 9.45, снимљен је по рецептури монахиње Атанасије Рашић у манастиру Рукумија. Она је аутор више кувара од којих су најпознатији: „Српски посни кувар Манастира Рукумије”, „Постом до здравља”, „Посна јела од рибе”, „Кувар на води”, „Кувар на уљу”, „Посни напици”, „Кувар коровског биља”, „Кувар за шећераше” и „Посни колачи”.

Мати Атанасија је, иначе, аутор и кратких прича које су објављене у едицији „Чуда божија наших дана” и „Пут ка Христу”, и књиге „Преживети и живети у природи” која је пре неколико година инспирисала Александру Божовић, уредницу у Еколошкој редакцији Образовно-научног програма РТС-а, да реализује емисију о преживљавању у природи. Сада је ова сарадња настављена кроз серијал о припреми посних јела. Уредница наглашава да „Рукумијски посни кувар” може да буде интересантан и онима који не посте, а посебно веганима. Додаје још да до Великог петка (17. априла) свака емисија доноси по један посни јеловник, а да су оне уприличене поводом најдужег и најстрожег поста у години, а то је ускршњи пост током којег се јела припремају на води, само суботом и недељом на уљу, а за време празника, Благовести и Цвети, дозвољена је риба.

– Признајем да сам била мало скептична какав ће бити укус јела спремљених на води, а онда ме је изненадила лакоћа с којом их спремају у кухињи манастира Рукумија – каже Александра Божовић.

– Мати Атанасија се суочила са изазовом припреме посних јела када је пре скоро три деценије стигла у овај манастир. Тада су јој старије монахиње објасниле да је то уствари једноставно: „Замисли да је вода уље”. Мати Атанасија је онда решила да напише кувар са рецептима који ће се користити пре свега у посту, мада је написала и један мрсни кувар без меса.

Укус хране припремљене на води у манастиру Рукумија превазишао је очекивања уреднице. Сада је мишљења да користимо превише уља у припреми оброка и да доста хране може да се спреми на води. Да су нам многе намирнице доступне током сва четири годишња доба што омогућује велики, разноврсни избор посних јела.

– На нашем ТВ „јеловнику” биће сир од бадема, шницле од коприве, пројара са луком, салама од пасуља, биљно месо, жетварска салата са јестивим цвећем, шпагети са сосом од сунцокрета, пљескавице од сочива и пиринча, пребранац на води, пихтије од боба, кобасица од пшенице, пире од грашка и броколија, посне паштете, рукумијска пита од јабука и многа друга укусна посна јела – каже наша саговорница.

– „Рукумијски посни кувар” је неоптерећујући, испуњен разним мирисима и аромама и гледаоцима неће одузети много слободног времена.

Александра Божовић је искрени заљубљеник у свој посао за који се, каже, није спремала. Завршила је филозофију и себе видела на другом радном месту. Међутим, 1990. сасвим случајно почела је да оштри новинарско перо, прво у дневним новинама, а потом на Радио Београду. Данас је уредник у Еколошкој редакцији Образовно-научног програма РТС-а. Правила је „излете” и у другим новинарским „жанровима”, бавила се широким спектром тема. Воли изазов! Све је занима. И обичаји, и необични догађаји, и згоде и незгоде, и лепота природе... У своју новинарску бележницу уписала је документарни филм „Молитва под Миџором”, награђен за неговање етнографског културног наслеђа и специјалним признањем на Еко-фестивалу у Охриду, еколошку емисију „Ваша бунда је била живот”. И она је награђена, освојила је „Родино гнездо”, главну награду Међународног фестивала еколошког филма „Зелени талас” у Софији. Затим, снимила је филм „Жртвовани за човечанство”, који је такође добио признање – „Сребрни пинцум”, а образовна серија „Лековито биље” је побрала симпатије жирија фестивала „Арт амфора” у Несебру. За филм „Посна јела из Балта Бериловца” добила је два признања „Златну букуљу” и „Златног јавора”. У последње две године аутор је серијала „Животна средина и здравље” и бави се темом изградње мини-хидроцентрала. Своје ТВ записе снимала је по Србији – там` и овам` и тако допуњавала богату ризницу РТС-а. Забележила је и како се дани поста проводе у молитвеном тиховању и духовном уздизању.

Лако, може свако

За читаоце „ТВ ревије” наша саговорница издвојила је три јела (на води) из свог телевизијског јеловника, која су лака и свако их може припремити.

Супа од овсених пахуљица

Потребно је:

  • 1 шаргарепа
  • 1 корен першуна
  • 2 главице црног лука
  • ½ килограма кромпира
  • 3–4 кашике овсених пахуљица
  • со
  • бибер у зрну
  • ловоров лист

Припрема: ољуштити кромпир, црни лук, шаргарепу и корен першуна. Све ситно исећи, налити водом да се кува, додати зачине. Пред крај убацити овсене пахуљице.

Сос од сунцокрета и парадајза

Потребно је:

  • 200 г ољуштених и самлевених семенки сунцокрета
  • 1 већа главица црног лука
  • 5–6 ченова белог лука
  • ½ литре млевеног парадајза или две кашике пиреа од парадајза
  • 1 кашичица шећера
  • першунов лист по жељи
  • 1 кашика брашна
  • вода по потреби
  • 2 кашике сувог зачина
  • со
  • бибер
  • кашичица слатке млевене паприке
  • ½ пола кашичице туцане љуте паприке
  • кашичица карија (није обавезно)

Припрема: црни лук ситно исецкати и издинстати на мало воде. Кад омекша додати самлевене, претходно очишћене и печене семенке сунцокрета, зачине, брашно. Све се брзо меша, додају се парадајз и врућа вода по потреби док сос не добије жељену густину. На самом крају убацити ситно насецкан бели лук и свеж першун.

Служити уз посне шпагете, а може и уз пиринач и кромпир.

Ћуфте од поврћа

Потребно је:

  • 2 тиквице
  • 2 парадајза
  • 1 главица црног лука
  • 2 шоље брашна
  • 1 кашичица прашка за пециво
  • босиљак
  • першун
  • бибер
  • со

Припрема: изрендати тиквице и лук, а парадајз самлети. Додати остале састојке и све сјединити. Обликовати ћуфте, ређати их на плех прекривен папиром за печење и пећи у загрејаној рерни на 180 степени док не порумене.А.

О манастиру Рукумија

Манастир Рукумија, где су снимљене ове емисије, налази се код Костолца. Историјски извори не кажу ништа о времену настанка овог данас женског манастира. У повељи кнеза Лазара, издатој манастиру Раваници 1376. године, по болоњском препису, поменуто је село Рукомија, али не и манастир, што може да значи да га тада још није било или да је постојала само парохијска црква. Да је манастир саграђен најкасније крајем 14. века говори чињеница да се у њему подвизавао и свакако био његов игуман Свети Мартирије Синајит, један од седморице познатих синајита, пристиглих у државу кнеза Лазара, потом његовог сина деспота Стефана. На то упућује и народно предање о Јелици, сестри Павла и Радуна, властелина светога кнеза, која је злом судбином страдала, везана за репове коња потераних у трк. У предању се каже да је на том месту пала Јеличина рука, па је због тога и манастир добио име Рукумија. За тај несрећни догађај везују се и манастири Заова, Брадача и Сестрољин, а све четири светиње управо потичу из истог времена, с краја 14. века и самог почетка 15. века.

Коментари0
b5393
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља