понедељак, 25.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:49

Јан Фабр као да антиципира живот у доба вируса

Његов рад показује апсолутни страх и изазове суочења са опасношћу, уживање у ризику живота са малим видљивим или невидљивим пријатељима и непријатељима, каже Мишко Шуваковић
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 07.04.2020. у 19:07
Ми­шко Шу­ва­ко­вић (Фо­то На­род­ни му­зеј)

Верујемо да Јан Фабр није ни помишљао да ће његова изложба „Празник малих пријатеља”, отворена 21. фебруара у Народном музеју у Београду, публици уместо до почетка априла бити доступна само 25 дана и да ће након тога прећи из физичког у виртуелни простор. Ванредно стање и мере ограничења кретања уведени због вируса корона неумољиве су. Али, има ту и добрих вести. Првог дана, а према речима Лидије Хам из Народног музеја, прилику да онлајн посети поставку радова из млађих дана овог свестраног белгијског ствараоца (цртежи, инсталације и скулптуре), који је својим потоњим позоришним подухватима (за које је добијао бројне награде) померио границе, искористило је чак 4.000 људи.

Уз видео вођење, на сајту ове куће уметности (чијим је дигиталним садржајима до сада приступило око 170.330 посетилаца) може се пронаћи и предавање Мишка Шуваковића, професора Факултета за медије и комуникације чији је предмет теорија уметности и медија, а чији је разговор са публиком био једини тога типа одржан из серије планиране да се одиграва током трајања Фаброве изложбе.

Своје тадашње слушаоце на стручан, свеобухватан и исцрпан начин уживо је провео кроз свет Фаброве имагинације, кроз изложбу чији је кустос Јоана де Вос, а која баштини тему којом је Фабр био фасциниран као млади визуелни уметника. Реч је о свету инсеката кроз који овај редитељ и писац анализира и коментарише посредно и људске активности и емоције, стварајући сопствени митски универзум усредсређен на живот и смрт, лепоту и ужас, крхкост и насиље, смртност и вечност. Ове крајности имају важно место и у његовој позоришној уметности.

Ла­бо­ра­то­ри­ја Нос, 1978–1979. (Фо­то На­род­ни му­зеј)

Професор Шуваковић Фабра прати дуги низ година, гледао је његову представу „Ноћ позоришних лудости” у Београду на Битефу 1984, а затим је видео и изложбу цртежа, модела и објеката у Модерној галерији 1989. Упитан како доживљава уметника који се не може лако сместити у неки жанровски оквир, Шуваковић каже:

– Фабр спада у оне ретке театарске уметнике, истраживаче редитеље који не полазе од драмског текста и иду ка сценском догађају. Он о сценском догађају размишља на начин визуелног уметника. Низ редитеља и кореографа (у Баухаусу Оскар Шлемер, у време минимализма Роберт Вилсон, у контексту постмодерне Јан Фабр или у савременој уметности Тино Сигал) нарушио је, изнутра или споља, границе театра успостављајући трансдисциплинарни однос између драмског театра, новог плеса, перформанс уметности, нових медија, амбијенталне уметности, дизајна и ликовног експеримента. Успостављено је хибридно поље естетског истраживања чулног, осећајног, меморијског и пројективног. Јан Фабр почео је истраживања визуелних уметности и театра у времену постмодерне, специфичније трансавангарде осамдесетих година. Његов рад као савременог визуелног уметника повезан је са тестирањем видљивог, границама фантазије и фантазма, дизајнирања предметног и просторног света. Он је произвођач ’спектакла’ као видљивости акумулираног капитала, моћи, интимности, релативних односа приватног и јавног, нежног и бруталног бивања у свету људи и свету инсеката машина без људи.

По­зо­ри­ште па­у­ко­ва – де­таљ  (Фо­то Ан­ге­лос сту­дио)

Шуваковић није пропустио ни контроверзну представу „Олимп”, пре две и по године виђену на отварању већ поменутог Битефа и то у двадесетчетворочасовном трајању.

– И „Олимп”, игран 24 сата, и „Ноћ позоришних лудости”, извођена 5 сати, јесу изузетни догађаји проистекли из објашњеног суочења постмодерног и савременог театра са експанзивним и агресивним потенцијалима визуелне уметности и перформанса. Реч је о театру или уметности која живот чини видљивим и реторички наглашеним. О спектаклу у коме људски, технолошки, фантазматски, сексуални и финансијски капитал савремене културе постаје видљив на сцени и у животу. Фабр је творац савремених видљивих митова. По томе је близак спектакуларности уметности Марине Абрамовић. То је мит и спектакл на рубу перцептивне издржљивости – објашњава наш стручни водич кроз Фаброво стваралаштво.

Фаброве „Ноћне дневнике”, чији је трећи део, издат на српском језику, такође промовисан приликом његове фебруарске посете нашој престоници, када је на Сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта играна по том тексту и монодрама „Ноћни писац”, у хваљеном извођењу Слободана Бештића, Шуваковић је, каже, у даху прочитао.

– Дневници откривају размишљања и воде даље у смеру оспољења унутрашњег света уметника. Истовремено, његови дневници су каталог са пописом бројних уметника, пријатеља, случајних сапутника или људи из савременог јавног живота. Хроника једног времена. Такође он читаоца уводи у концепте представа, уметничких инсталација или цртежа. Одлична хроника, драматична лична исповест, друштвени документ и збирка пројеката. Право штиво за читање у време сваког ванредног стања – поручује овај професор и враћа нас на саму изложбу, њен карактер и поруке. Неки су их читали као сатирично-духовите опаске, неки као младалачки уметников бунт, а неки као продукт оштрог уметничког ока, лишеног сваког уздржавања. Он их види овако:

– Фабр је увек радио и ради са интензивним чулним афектима, изазовном утицају који цртежи или просторне или сценске слике имају на наша трауматична сећања, жеље или несигурности. Фабров однос са сликама, скулптурама, текстовима и архитектуром барока је веома битан. Он је био и јесте у дијалогу са уметношћу других времена и других људи. Његова приватност је јавна и изазовна – а то показују његова визуелна дела. Он ради са замишљеним створењима и са стварним створењима од инсеката до микро-машина које нас истовременом привлаче, узбуђују и плаше. Његови мали пријатељи од паука до машина јесу опасни, брутални, али и нежни, крхки, као и свет у коме живимо. Његов рад као да антиципира управо време глобалне епидемије вируса, еколошких катастрофа: апсолутни страх и изазове суочења са опасношћу, уживање у ризику живота са малим видљивим или невидљивим пријатељима и непријатељима.


Коментари0
2fa67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља