четвртак, 02.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 07.04.2020. у 15:00 Далиборка Мучибабић

Власници „Марине Дорћол” плаћају архитекте за линијски парк

Израду идејног решења за уређење 4,6 километара између Бетон хале и Панчевачког моста финансираће купац локације поред Дунава јер пре завршетка тог посла не може отворити своје градилиште
Будућа изградња не сме да угрози и оштети визуре и вредности једног од бисера индустријске архитектуре − Термоелектрану „Снага и светлост” (Фото: Д. Мучибабић)

„Себре Марина Дорћол”, компанија повезана са фирмом која је прошлог септембра купила „Марину Дорћол”, финансираће израду идејног решења за будући линијски парк − 4,6 километара између Бетон хале и Панчевачког моста. То је јуче за наш лист потврдио Марко Стојчић, градски урбаниста. Та компанија практично ће исплатити тромесечне хонораре младим архитектама окупљеним у десет тимова, који су пре два месеца изабрани на својеврсном позивном конкурсу да уреде запуштени простор између града и река.

− „Себре Марина Дорћол” платиће бруто око 30 милиона динара да би 55 младих архитеката до 40 година израдило идејно решење за линијски парк и то је плата за све чланове тимова. Та фирма припрема уговоре са изабраним архитектама и надамо се да ће пројектовање почети не овог месеца, како је то било планирано пре пандемије вируса корона, него у јуну. То значи да се тај део посла помера за око два месеца – истиче Стојчић.

Оно што се неће променити је то да ће идејно решење бити основ за план детаљне регулације линијског парка који би требало да буде усвојен до краја године, а градња ће почети следеће. Две године биће потребне док Београђани не добију нови вишенаменски парк по узору на њујоршки Хај лајн, који ће имати пешачке и бициклистичке стазе, вртић у природи, терене за спорт, клупе за одмор...

Тих 4.600 метра издељено је на десет целина и сваком тиму припао је један део простора који ће уредити. Архитекте „Инка” студија, које су пројектовале нову Палилулску пијацу, обликоваће део код „Марине Дорћол”, чији је власник први партнер града у овом пројекту.

„Себре Марина Дорћол” није се отворила на лепе очи него је пре свега имала интерес да финансира идејно решење будуће оазе која ће се протезати уз Дунав. Јер, пре него што буде усвојен план детаљне регулације линијског парка, нови власници „Марине Дорћол” неће моћи да отворе градилиште, каже Стојчић.

– На траси линијског парка налази се велики број приватних компанија које имају интерес да парк буде изграђен, будући да ће вредност њихових некретнина сигурно скочити, због чега смо предложили да свака компанија донира новац спрам својих могућности. Очекујемо да ћемо на тај начин прикупити око 50 одсто потребних средстава за реализацију овог пројекта чија је вредност, према грубим проценама, између 40 и 50 милиона евра – подсећа градски урбаниста.

Рођене у истом дану, од истог власника и са истим директором

Компанија „МД инвестментс 2000”, нови власник „Марине Дорћол”, регистрована је 28. децембра 2018. године са седиштем у Улици кнеза Вишеслава 88, а њена претежна делатност је изградња стамбених и нестамбених зграда, подаци су Агенције за привредне регистре. Директор је Петер Дајко, а „МД инвестментс 2000” у власништву је фирме „Себре холдинг ас”, основане у Прагу у Чешкој Републици. Дајко је и директор „Себре Марина Дорћол”, чији је стопроцентни власник „Себре холдинг ас”, и регистрована је истог дана када и „МД инвестментс 2000”, стоји на АПР-у.

Чешка „Себре”, према писању медија пре три године, купила је део „Авала филма” и има 40 одсто власништва у „Авала студиосу”. Петер Дајко директор је и „Авала студиоса”.

Чешки архитекта пројектује на Дорћолу

Компанија „МД инвестментс 2000” купила је од града четири хектара – локацију „Марину Дорћол” од 40.738 квадратних метара поред Дунава − за 3,86 милијарди динара. То је била почетна процењена тржишна цена за цео комплекс. У буџет града власник треба да плати и допринос за уређивање грађевинског земљишта у износу од око десет милиона евра. На тој дорћолској адреси може да подигне укупно 76.000 квадрата и смести станове, комерцијалне и спортске садржаје, зелене површине са дрворедом у јавном коришћењу, који су предвиђени Планом детаљне регулације из 2005. године. Инвеститор има обавезу да изради урбанистички пројекат за цео комплекс и акваторију и да за сваку будућу интервенцију у том простору прибави сагласност градског Завода за заштиту споменика културе. Разлог је тај што се марина Дорћол и парцеле на којој се налази припадају споменику културе Термоелектране „Снага и светлост”, објекта саграђеног од 1930. до 1932. године, препознатљивом по порталном крану са рукавцем који чини велику мостну, решеткасту конструкцију. Другим речима, будућа изградња не сме да угрози и оштети визуре и вредности једног од бисера индустријске архитектуре.

− Пројекат будуће „Марине Дорћол” радиће један од најбољих чешких архитеката Станислав Фијала – тврди Марко Стојчић, градски урбаниста.

Коментари5
eec11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje
Mnogo je zloupotreba i nepravilnosti. Akvatorij se po zakonu ne sme prodati nikome. Marina Dorcol je oteta. Pod parolom "Beograd silazi na reke" se zidaju kule koje narusavaju izgled najstarijeg gradskog jezgra (hotel Mona), a projektom iz gornjeg teksta pravi se zid kojim se Beograd odvaja od reka. Vise se Dunav ne moze videti sa dorcolske padine. Privatizuje se obala. Provetravanje Dorcola vetrovima koji duvaju duz recnog korita se onemogucuje i povecava se zagadjenje grada. Sramota
Milos
@ocajni dorcolac. Kakva privatizacija obale Save i Dunava, o cemu vi pricate!? I ko vam brani, mozete slobodno da prosetate Promenadom. l ako cemo iskreno, super izgleda ceo taj potez, Savamala sa obnovama i novim zgradama, Beton hala sa Pasarelom i parkicem, uredjenim setalistem, Kosancicev venac, Karadjordjeva. Te price o vetrovima i zakljanjanju su besmislice. Obala ostaje tu gde je, a Beograd se sredjuje i izgleda sve lepse i lepse, svidelo se to nekome ili ne. Puna podrska za projekte.
ocajni dorcolac
Milos@ Dorcol nikad nije bio "zagadjen, " kao ni Savamala, bili su to neodrzavani delovi grada, ali su plenili svojom istorijom arhitekturom i sarmom starog Beograda! Trebalo ih je samo obnoviti i oplemeniti a nikako zidati kule i zatvarati gradu izlaz na sad vec privatne obale Save i Dunava. O novoj Paliluskoj pijaci, ne mogu ni da komentarisem, pogresan projekat na pogresnom mestu.
Прикажи још одговора
акшерг
Не видим да се планирају нове комуникације - неопходан булевар од Дунавске улице, трамвај … Много станова, а прилазне улице уске. Зеленила има доста, ту је велика река, шеталиште …

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља