Сваки најављени догађај за правнике је „будућа неизвесна околност”, па се не може одмах тврдити да ли је реч о лажној или о правој вести, а само лажном вешћу може се учинити кривично дело изазивање панике и нереда из члана 343 КЗ.

Кривични законик „захтева” да је учинилац знао да је вест лажна и да је услед такве вести дошло до панике. Међутим, како каже адвокат Сеад Спаховић, и истинита вест може да изазове панику и неред, али онда нема кривичног дела јер нема лажи.

– СМС порука којом је грађанима саопштено да је ситуација драматична и да се приближавамо италијанском и шпанском сценарију – била је истинита и добронамерна, с циљем да грађани поштују све мере ради спречавања ширења вируса, али је ипак могла да изазове забринутост, па и панику, иако до тога није дошло – наводи адвокат Спаховић.

С друге стране, информација упућена преко друштвених мрежа о увођењу потпуне забране кретања од прошле среде увече није била истинита, али наш саговорник сматра да није реч ни о лажи, будући да су и лекари из Кризног штаба и председник државе претходних дана најављивали да може доћи и до такве мере.

– Грађани који редовно прате вести чули су мишљење доктора Кона да је потпуна забрана кретања пожељна са становишта епидемиолошке струке, бар на 15 дана, ради заустављања ширења вируса. Доктор Стевановић је прошлог уторка изјавио да је ситуација драматична и да нас чека италијански и шпански сценарио, а у складу с тим је била и порука упућена грађанима. Та порука је корисна јер је потребна доза страха како би људи схватили да је неограничено кретање опасно по њихово здравље. Нико није имао намеру да тиме шири панику нити је до панике дошло – каже Сеад Спаховић.

Када је реч о лажној информацији о увођењу полицијског часа 24 сата, адвокат сматра да се ни то не може схватити као лаж јер је на крају и дошло до потпуне забране кретања од суботе у 13 часова до понедељка ујутру.

– Испоставило се да вест о увођењу потпуне забране кретања није била лажна. Само је неко погрешно пренео да ће то почети од среде увече, а заиста је почело у суботу у 13 часова. Није било тачно да је у уторак донета одлука о томе, али је информација гласила да ће бити донета одлука. Према томе, суштина информације је тачна, а небитно је ког дана ће бити спроведена – каже Спаховић.

Истиче да је и министар унутрашњих послова изјавио да преносилац није био и аутор те полутачне вести, већ његова супруга која ради у једном министарству. Међутим, та жена није била ухапшена.

– Панику може да шири и онај ко износи информацију као њен аутор и онај ко ту информацију проноси. Обоје имају кривичну одговорност ако је информација лажна. Међутим, паника може да се шири и изношењем и преношењем тачних информација. То се десило у Италији, када је процурила вест да ће бити уведена забрана кретања, па је дошло до панике и сеобе грађана на југ, а информација је била тачна. То показује да и нама овде више прети опасност за панику од тачних информација него од лажних. Сматрам да је већи страх код грађана изазвала информација да је ситуација драматична, него вест да ће бити забрањено кретање 24 сата. Међутим, изношењем истине не чини се кривично дело – каже Спаховић.

Историја бележи занимљиве случајеве лажи које су спречиле или изазвале панику.

– На примеру вести која је гласила: „Сутра ће бити поморска битка”, Аристотел је у делу „Логика” тврдио да нико не може да каже да ли је то истина или лаж јер је то будућа неизвесна околност. Нико није знао да ли ће сутра заиста бити поморске битке – наводи адвокат.

Скривање смрти Сулејмана Величанственог у Сигету 1566. године је добар пример лажи која је спречила панику међу турским војницима.

– Мехмед Паша Соколовић није дао да турска војска сазна да је султан умро, него га је наслонио поред прозора тако да изгледа као да је жив. Борислав Пекић је описао у „Златном руну” како су Сулејмана шминкали да изгледа као да је жив. То је пример како лаж служи да би се избегла паника јер би истина изазвала панику – каже Спаховић.

Подсећа и на радио-драму Орсона Велса 1938. године, када је у Њујорку неколико дана трајала страховита паника изазвана лажним новинарским преносом искрцавања Марсоваца.

– Још један познати случај, забележен у литератури, била је лажна радијска вест да су Руси тенковима ушли у СФРЈ, када је комплетно словеначко руководство отишло на аеродром да бежи из Југославије. Словеначки књижевник Витомил Зупан је лансирао ту лажну вест преко радија и био због тога у затвору. То су примери како лаж и истина могу да спрече и да изазову панику – закључује адвокат.