четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 05.04.2020. у 19:00 Александра Исаков

Школа у кући, а кућа без телевизора

За децу која немају могућност да школске задатке преузму преко модерних уређаја, школе су штампале задатке и послале поштом или поделиле родитељима
Ученици у Основној школи „Сечењи Иштван” (Фото: приватна архива)

Суботица – Кроз учење на даљину школа се сада, у време ванредног стања, преселила у животни простор ученика, а то није увек и место које испуњава техничке критеријуме потребне за школовање на даљину.

„Имам ученике који немају ни телевизор, ни паметне телефоне, а камоли компјутер и интернет”, каже за „Политику” Рејхана Саити, педагошка ромска асистенткиња која ради са једним бројем ученика основне школе „Сечењи Иштван”. Ипак, каже Весна Вајс, директорица школе, ова деца нису искључена из наставе у кућним условима. „У школи имамо 66 малишана која су социјално угрожена, где више њих користи исти мобилни телефон, или нема других техничких могућности”, каже Вајс. У школи од преко хиљаду ђака, нешто мање од петине су деца из ромских породица од којих поједини имају тешкоћа и у праћењу наставе на српском језику. Нарочито је то случај са децом у нижим разредима, због тога је школа морала другачије да се организује. Весна Вајс објашњава да су учитељице припремиле и одштампале посебне материјале, и у породицама где немају техничке могућности, родитељи су уз поштовање процедуре заштите, позвани у школу да их преузму. Наредних дана, након две седмице очекује се да на исти начин родитељи донесу домаће задатке. Овакав начин рада ставља на пробу и мотивисаност  детета и родитеља да наставе са образовањем, а ту је и Рејхана Саити да им у томе помогне. „Мој телефон непрестано звони. Контактирам са преко 200 деце и њихових родитеља, чим дете не пошаље слику домаћег, учитељица ме о томе извештава и ја онда зовем родитеље. Оно што је важно јесте да су сва деца обухваћена, и да сви раде своје задатке која су добили”, каже Рејхана. Техничка условљеност наставе на даљину донела је и необичне ситуације, па каже да у породицама где имају више деце, родитељи се поделе ко ће за које дете да одговара на поруке из школе јер се у почетку догађало да помешају у којој вајбер групи су за које дете.  Рејхана је морала на папиру да направи шему са којим родитељима контактира преко вајбера, са ким преко месинџера, а са ким на воцапу.

Др Миланка Станкић, професорка српског језика у основној школи „Свети Сава” у предграђу Алескандрово, каже да је уобичајно да у сваком одељењу има по двоје-троје ученика који су у лошијој материјалној ситуацији. „Сада је тај социјални контекст дошао до изражаја јаче него иначе”, каже нам др Станкић. Међутим, каже да се ни у учионици није оцењивало да ли је рад изложен на папиру или у  „пауер поинт” формату, већ способност, труд и знање ученика. И у овој школи, родитељима деце која немају техничке могућности за учење на даљину поштом су подељени задаци и лекције које треба да науче. „Ми смо сада у ситуацији да и деца и родитељи треба да буду свесни тога да воде битку за знање”, каже Станкић. Ипак, ни једно дете у овој ситуацији није препуштено само себи, и сва су обухваћена наставом. „Ово је неочекивана ситуација и ко год је реши има петицу из живота. Међутим, ствари не би требале да се подразумевају, јер их онда не преиспитујемо”, каже Станкић и додаје да ни наставници нису били у законској обавези да имају паметне телефоне способне за сложене платформе, а камоли да се то сада очекује од ученика. „Ово је прилика и да када се ово заврши држава мора да уложи у то да сваки ученик и учесник наставног процеса на располагању има и одговарајућу техничку опремљеност”, сматра Станкић.

Коментари2
abfbb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dzordz
sjajan clanak. ni u beogradu nemaju sva deca uslove za rad preko interneta, neka nemaju podrsku u kuci kako da se snadju i koriste. to treba dobro zapamtiti i raditi na tome za u buducnost. sigurno je da nazad nema. sledeci korak je ukidanje knjiga i ono besmisleno nosenje u skolu punog ranca na malenim ramenima prvaka
Milutin
Nemaju ni svi nastavnici ni kablovsku ni racunare, ali to ministra ne zanima. Ocekuje se da se nastava nesmetano odvija, kao da svi imamo novca za savremenu tehniku,a ne da su nam vecini u ovoj zemlji, plate u visini minimalca.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља