петак, 29.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 01.04.2020. у 22:33 Јована Рабреновић

Почиње борба за пуњење буџета

Економисти указују да је задуживање неминовност, што поново води повећавању јавног дуга
Тек ће се видети како ће се инвеститори понашати - Фото Бета

Сада када је извесно да се очекује велики пад привредне активности, намеће се питање како ће државна каса да се пуни. А од тога зависи много тога, не само плате и пензије, социјална давања већ и помоћ привреди која буџет пуни и која то већ очекује. Александар Вучић је већ најавио пакет помоћи предузећима у наредних десетак дана тежак од две и по до четири милијарде евра. Та средства нису предвиђена у буџету за ову годину.

Економиста Горан Николић из Института за европске студије каже да држава има резерве, да пуњење буџета тренутно није угрожено, између осталог, због великих набавки у последње две недеље услед чега ће више пара да стигне по основу ПДВ-а. Али минус у каси ће се несумњиво појавити и питање је како га финансирати. И не само то, минус води повећању јавног дуга који смо успели да смањимо мерама фискалне консолидације. 

„Буџет ће драматично мање да се пуни у наредном периоду. Приходи ће бити мањи, али ће истина бити и мањи расходи, попут неких капиталних инвестиција. Питање је које су све опције држави на располагању. До сада су странци куповали државне дужничке папире, а видећемо да ли ће и колико то убудуће чинити”, каже Николић.

Он додаје да нама ове године доспева готово милијарду евра за камате и још неколико милијарди евра главнице дуга. Било би добро када би могли да бар делимично одложимо плаћање тих обавеза. Светска банка је већ најавила помоћ од 150 милијарди долара што су по оцени нашег саговорника мала средства, док је много значајнији пакет помоћи који је ММФ наменио земљама у развоју, каква је Србија, од 1.000 милијарди долара. 

„Битна је и цена задуживања. Тек ће се видети како ће се инвеститори понашати. До сада се држава добрим делом задуживала на домаћем тржишту дуга, емитовањем динарских хартија од вредности. Европска централна банка наставља са штампањем пара и та повећана ликвидност из Европске уније прелиће се и код нас као што се преливала и у претходном периоду када су штампали паре. Разлика је у томе што ће њихови инвеститори да добију паре по нултој стопи, а питање је колике ће за нас камате бити”, каже Николић. 

„Фајненшел тајмс” је недавно писао о повећаном ризику одлива капитала из земаља у развоју, којима припада и Србија, каже Николић. Њега забрињава што је 18. марта, значи већ у ванредном стању, продато тек 4,4 одсто од понуђених 100 милиона евра петогодишњих евро обвезница, по годишњој камати од 1,1 одсто. 

Николић сматра да Министарство финансија неће наставити с аукцијама да не би правило негативан утисак да обвезнице нису могли да продају. 

Претходне фебруарске емисије имале су реализацију преко половине, а последња јануарска вредна 150 милиона евра целих 100 одсто. Реализација динарских обвезница је била већа 10. марта 2020. (али и даље скромних 18 одсто), када су продате дванаестогодишње динарске државне обвезнице вредне 14,3 милијарде динара по стопи приноса од 3,35 одсто на годишњем нивоу. 

„Привреди се мора помоћи да не би отпуштала људе, јер нас у противном чека велики пораст незапослености. Не мислим да ће тржиште рада бити оптерећено с додатних 300.000 људи који су се вратили из иностранства. Сви они ће да се врате кад ово прође”, каже Николић, који очекује да ће наш јавни дуг бити повећан у истом износу колико буде дато привреди. 

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, каже да ће последице вируса корона по економију бити веома неповољне и да се не може говорити ни о каквом привредном расту, већ пре о паду. Напајање буџета биће смањено из многих извора.

„Колико видим сада се само пита медицинска струка, али не и економска. Нико не пита колико ће актуелне мере да коштају привреду. Наравно да су људски животи најдрагоценији, али мој утисак је да се праве већи трошкови него што би морали да буду. Познато је у теорији да је на непознату појаву реакција бурнија. Бојим се да ће услед економске кризе бити угрожено пуно људских живота, јер ми смо и без овога били неразвијена и сиромашна земља, а са прагматичнијим и флексибилнијим приступом можда не би били”, сматра Маџар. 

Коментари4
e165b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jeretik
Svetski bankari trljaju ruke, zato je i izazvana masovna histerija za kolektivno samoubistvo,da bi oni svoje bezvredne papire trampili za zlato posrnulih država.
Miljan
"док је много значајнији пакет помоћи који је ММФ наменио земљама у развоју, каква је Србија, од 1.000 милијарди долара." Bilion dolara? Gde je pokriće za taj novac? Ili je u pitanje najobičnije štampanje papira a ne dolara i elektronsko upisivanje prostih brojki? Kolika će vrednost dolara biti posle te emisije novca? I šta će se desiti kada taj toliko naduvani balon od sapunice eksplodira? Kako se čovečanstvo igra sa đavolom...
Боро
Увозно зависна привреда, којој су камен темељац страна улагања, је осуђена на пропаст. Само је питање, колико ће се та пропаст одгодити.
Penzioner
Koliko sam ja shvatio Madjar smatra da je trebalo pustiti da ljudi budu vise ugrozeni da bi se spasila ekonomija.Mislim da sto se tice broja umrlih tek ce da se prebrojavaju.Ovim sto se preduzima samo se odugovlaci sa posledicama koje nas cekaju Virus mora da prodje kroz vecinu stanovnistva da bi se stekao imunitet .Ako nema stecenog imunitet ne mozes zaustaviti virus ali ovim metodama borbe sigurno se urusava ekonomija.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља