уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:09

Неколико занимљивости о куги у Србији

Једна од мера које је предузимала држава у критичним данима кад би се појавила зараза била је дезинфекција, или кађење, како се онда говорило. Кађење се дословно спроводило кнежевом наредбом током свих кужних дана у годинама куге
Аутор: Радош Љушићсубота, 04.04.2020. у 18:00
(Фото Википедија)

На подстицај пријатеља који су прочитали мој текст „Како се кнез Милош борио против колере и куге”, објављен у „Политици” 12. марта, желим да читаоце обавестим о још неким занимљивостима у вези са овом епидемијом, које сам изоставио због обима.

Једна од мера које је предузимала држава у критичним данима кад би се појавила зараза била је дезинфекција, или кађење, како се онда говорило. Кађење се дословно спроводило кнежевом наредбом током свих кужних дана у годинама куге. Каткад се примењивало и када није било куге у Србији, већ у Турској, из предострожности. Дезинфекција се спроводила у карантинима, тако што би се окадили сви предмети путника и његова гардероба, а у случају трговине и сва трговачка роба. Кађена је и преписка, тако што би се стављала у посебну справу која је бушила писма и кроз пробушена места упумпавала дим неке хемикалије. У Архиву Србије чувају се многа окађена и избушена писма, као поуздани сведок тих немилих дана.

О кнезу Милошу сачувана су разна казивања, од којих су нека тачна и могу се проверити у историјским изворима, док друга немају потврду и могу се сматрати народним измишљотинама. Једна од таквих је и ова. Вредни Милан Ђ. Милићевић записао је да је кнез Милош провео део времена у Пожаревцу док је куга харала Србијом (1837). Иако отресит и домишљат, каткад је допуштао да сујеверје надвлада његов разум. Иако смо уверени да је ова прича измишљена, преносимо је као пример народног веровања. Чим се куга појавила, Обреновић је наредио да се девет пожаревачких баба свуку голе и да током ноћи, према ватри, опреду и изаткају повећу кошуљу. Кад су посао завршиле, кнез се провукао кроз кошуљу, а затим и чланови његове породице, његова свита и сви војници у пожаревачкој касарни. Потврду да се овако нешто збило нисмо могли да нађемо у историјским изворима, па би казивање требало узети с резервом, будући да се куга није појавила у Пожаревцу. Чињеница је да се и код кнеза, каткад, осећало сујеверје и потреба за применом народног лекарства. Обреновић је током своје прве владавине више пута навукао полну болест. Иако је располагао с неколико школованих лекара, лечење је поверавао чувеној Циганки Бегзи.

Оно мало медицинске литературе што се појавило у календарима, новинама, алманасима и часописима, у Србији није имао ко да чита, јер је народ био неписмен. Будући да је тада отворена штампарија, Књажеско-србска књигопечатња, у њој је одштампано „Упутство за лечење колере”, а потом и књижица „Средство против колере” (1832). Постоји још један рукопис, написан 1836. године, за који не знамо да ли је трукован, али знамо да се чува у Архиву Србије, аутора Павла Јовичића, „медицине и хирургије доктора” – „Колера азијатическа, како се од ње чувати и лечити треба”.

Енглескиња Џулија Пардоу у свом путопису „Султанов град и домаћи обичаји Турака” забележила је свој боравак у Београду у време куге 1837. године. Пошто су она и њен пратилац, каваљер Петрић, издржали карантин у Земуну, пожелели су да посете београдску тврђаву и варош. Добивши посебну дозволу, укрцали су се на једну аустријску барку са „заставом која означава кугу” и у пратњи два чувара карантина и цариника стигли су у „последњи град са минаретима у Европи”. Дозволу за посету могли су да добију пошто је кнез Милош дигао опсаду Београда. Међутим, опрез се и даље осећао, јер су њихови београдски пратиоци спречавали сваки додир с предметима и становницима српске и турске вароши. Џулији је сметала толика пажња и постала је нервозна, будући да су се „Турци дискретно осмехивали док смо пролазили крај њих, јер верују да куга неће Европљане, па стога овакве предострожности сматрају само последицом склоности ка узбуђивању и гужви”. С пратиоцем Петрићем посетила је аустријског конзула и Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша. Београдски везир дозволио јој је да обиђе тврђаву, али није је удостојио пријема. Вредно је пажње њено упоређење времена проведеног у аустријском контумацу у Земуну с укинутим опсадним стањем у Београду: „Овако чувани, схватили смо да је понекад горе бити ван карантина, него у њему”.

Димитрије Владисављевић, учитељ српске општине у Трсту, писао је Вуку Караџићу о стању у том граду и први пут употребио реч „грип” за болест (кугу) која је харала тим делом Аустријског царства (1837): „Грип зулуме чини, и гори постаје него што је био. Бог зна шта ће бити са овим злим временом”. Из преписке Вука Караџића сазнајемо многе појединости о куги. Наводим још две занимљивости. „Јављам да у Сербији, у месту Јагодини, куга мори. Крагујевац и Београд сасвим су затворени, нити ком унутра нити напоље даду”, обавештавао је Георгије Кирјаковић Вука. А кад је куга уминула, кнез Милош је позвао др Мушицког у Србију, али је претходно морао да практицира у Земунском контумацу, и потом дође у Кнежевину „као вешт и искусан контумацки доктор” (1838). За ово ангажовање заслужан је Јован Стејић, лекар и књижевник.

Професор Филозофског факултета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари3
f4b52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sava Drugi
Radoše nije tačno da to niko nije čitao, već tada je vilo više od 5 osnovnih škola, a narod jeste bio polupismen, ali je svuda imao po neko pismen da pročita ostalima. Preučili ste Radoše.
Sasa Jagodinac
Поштовани, препоручујем да прочитате књигу ''Куга у Јагодини 1837.'' коју можете наћи онлајн на интернету. Веома занимљива књига која баш тачно документује наведене догађаје.
Dragan Pik-lon
Paradoksalno ali istinito.Kad bi danas imali jednog Kneza Milosa ubrzano bi usli u 21.vek.Da,dobro ste procitali-u 21.vek.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља