субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 30.03.2020. у 14:00 Б. Васиљевић, А. Вуковић

Олуја, ложење и гареж са тла повећали загађење

Прашину са Каспијског језера у наше крајеве донео је источни ветар, а слична ситуација била је и у региону, посебно у Хрватској
(Фото Д. Мучибабић)

Пешчана олуја у средњој Азији, појачано ложење на чврста горива, али и прашина и чађ које је ветар подигао после снега изгледа да су били главни разлог због кога се Београд минулог петка опет нашао на водећем месту на листи најзагађенијих градова света. Да је ово утицало на лош квалитет ваздуха у граду потврдили су и у Министарству за заштиту животне средине.

– Тачно је да је на загађеност утицала пешчана олуја на Каспијском језеру, тачно је и да су томе додатно допринели и појачано ложење на чврста горива, али и ремисија честица ПМ 10 и ПМ 2,5 које су у међувремену пале на снег. Пошто се снег брзо отопио и земља осушила, ветар је те честице подигао у доњи слој атмосфере због чега је ваздух у граду на неким локацијама, не свим, био јако загађен – рекао је за наш лист Горан Триван, министар заштите животне средине, и истакао да се сличне ситуације, од када се бави овом тематиком, не сећа.

Ову прашину у наше крајеве донео је источни ветар и она није само пала у Србији и Београду, већ је слична ситуација била и у региону, посебно у Хрватској.

– Видећемо шта ће се догодити када почне да дува ветар са запада, хоће ли он успети да „однесе” ово загађење. Метеоролошки услови су ти који диктирају стање и квалитет ваздуха и веома често много тога зависи од њих. При томе мислим и на ветар и на притисак, али и многе друге параметре. Што се тиче честица које су стигле са Каспијског мора, наши стручњаци ће урадити њихову анализу да би се утврдио њихов састав и извор загађења – додао је Триван.

Метеоролошки услови су ти који диктирају стање и квалитет ваздуха и веома често много тога зависи од њих, али и ветар и притисак и многи други параметри

Државна мрежа за праћење квалитета ваздуха Агенције за заштиту животне средине забележила је високе концентрације суспендованих честица ПМ 10 и ПМ 2,5 у току ноћи између 26. и 27. марта. Детектоване су вредности више су од 100 микрограма по кубном метру.

– С обзиром на то да је ово незабележена појава од 2010. године од када је успостављено аутоматско праћење, трагали смо за узроком. Утврђено је да не постоји ниједан извор емисија на територији Србије и околних земаља који би могао да изазове ове вредности. Поједини сајтови пренели су резултате програма Европске уније за осматрање глобалне мреже за праћење транспорта песка на велике удаљености. Дефинитивно је закључено да је доминантни допринос овој појави код нас био атипичан пренос огромне количине песка са удаљености више хиљада километара са истока. Због метеоролошке синеоптичке ситуације ова ваздушна маса са истока продрла је дубоко у централну Европу као и њен западни и северозападни део. Све ово указује да се метеоролошки услови морају пратити на глобалном нивоу да би се стање квалитета ваздуха могло тумачити на прави начин – објаснио је Филип Радовић, из Агенције за заштиту животне средине.

Апликација „Сепа” Агенције за заштиту животне средине показала је да се јуче око 13 часова добро дисало око Мостарске петље и центру Обреновца, Нови Београд је оцењен са одредницом „прихватљив”, док је ваздух на Старом граду и Врачару био „загађен”. Сајт „Беоеко” Градског завода за јавно здравље показивао је да је ваздух „прихватљив”, а како они кажу тегобе услед дисања таквог ваздуха могу имати осетљиве групе.

Добиле име по величини

Суспендоване честице ПМ 10 добиле су назив по својој величини – оне имају мање од 10 микрометара. Поређења ради, људска длака „широка” је 100 микрометара. Због тога оне лако продиру у плућа. Њихов састав је мешовит па се у њима налазе честице дима, чађи, киселина и делова тешких метала.

Честице ПМ 2,5 четири пута су мање од претходних. Настају ложењем чврстих горива, у току пожара, налазе се у издувним гасовима аутомобила и авиона.

Коментари2
885f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ДрИвана НиколићМишковић
Читам овај текст и питам се као староврчарка да ли се мисли да ми заиста везе немамо са правим стањем броја кућа које се греју на дрва и угаљ на нашем Врачару којих, и да свећом тражите, наћићете пре у старим филмовима него САДА НА Врачару јер су нас СВЕ ПОРУШИЛИ И ИЗГРАДИЛИ ОВЕ КАЊОНЕ - УЛИЦЕ кроз које ВАЗДУХ ВИШЕ НИ НЕ МОЖЕ ДА СТРУЈИ КАО НЕКАДА па навести ТО КАО РАЗЛОГЕ ЗАГАЂЕЊЕ Београда је једноставно извртање чињеница које некоме очигледно треба да послуже. КОМЕ ТО Врачар-ци смета-ју?
komentar
Vrlo naivna objasnjenja ! Merite velicinu cestica, a nemate pojma odakle su tu ni sta su po sastavu ! Kakvo razocarenje u nadlezne za ovu problematiku !!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља