среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 30.03.2020. у 13:43 Александра Куртеш
УМЕТНИЦИ ПОРУЧУЈУ

Одржавајте кондицију, дружите се преко жице

(Фотографије М. Величковић)

Надахнуће је плашт којим су огрнути уметници. Они због тога лакше налазе начин да корисно проведу време у кући током ванредног стања насталог због ковида 19.

Соња Лапатанов, балетска уметница у пензији и путописац, уверава да не осећа тескобу и да јој ова забрана кретањa не пада тешко.

– Од када се бавим писањем путописне прозе и колумни, по неколико сати проводим за компјутером. Тренутно „чешљам” текст моје нове, седме књиге „У песку времена” и припремам осму посвећену Блиском истоку. Правим и планове за путовања по нашој лепој Србији са колегама пензионерима. Кад све ово прође имам и „скицу” за обилазак неких егзотичних светских дестинација – открива Соња. Она се присетила и да је због повреде стопала пре пет година била у својеврсном карантину. Тада је шест недеља усред пролећа провела у кревету, сад овај боравак у кући доживљава другачије јер може да се посвети себи.

– Добро сам осмислила и дан и вече, не паничим јер сам се на време снабдела основним потрепштинама и средствима за дезинфекцију. Маске и рукавице увек имам у кући јер су оне биле део мог пртљага кад путујем у иностранство” – прича уметница.

Соња додаје да се дружи са пријатељима „преко жице”.

– Једни другима шаљемо подршку и добре вибрације и препоручујемо међусобно дигитални репертоар за позоришта, концерте, музеје, библиотеке... све из фотеље – кроз смех набраја некадашња балерина.

Ова чила жена не запоставља ни кућне послове. Довела је у ред ормане и полице. Међу затуреним стварима пронашла је твистер, некад веома популарну справу за скидање сувишних масноћа око струка и јачање ногу.

– Сазнала сам да може да се набави и редизајнирана справа, али ова ми одлично служи. Вежбам свакодневно – истиче Соња.

Напомиње да је одржавање кондиције важно, баш као и лични одбрамбени механизам, за који каже да је успешно изградила.

– Под тим се подразумева да се стриктно придржавам прописаних мера изолације. Тако се штитим од опасног, незнаног госта – сматра Соња.

Она тврди да данас нико није имун и поштеђен пошасти.

– Боравећи у стану, у свом микросвету, чувам себе и друге. Дисциплиновано, солидарно и одговорно се понашам, а у овој за све нас тешкој ситуацији гледам да пронађем нешто добро – каже Соња.

Својим колегама, пензионерима, поручује да одрже ведар дух.

– Ми смо потрошили године, а сад живимо живот. Ово ће проћи. Аплаудирајмо животу – порука је Соње Лапатанов.

И уметници млађе генерације имају своје поруке које могу бити покретачка снага у овим данима борбе против вируса корона.

Пијаниста Немања Николић каже да онима којима је музика животно опредељење сада највише недостаје верна публика.

– То што се на друштвене мреже и јутјуб канал постављају снимци није исто што и слушање концерта уживо. Разумем да се модерне технологије у овом тренутку користе да би се одржао контакт са публиком и то подржавам, али само као привремено решење – сматра Немања.

Он верује да је наступ на сцени пред пуном двораном и у камерној атмосфери једна посебна хемија.

– Осетио сам то много пута и заиста је посебно искуство захваљујући којем се уметник развија. Он зна докле је стигао, не по ономе што сам оцењује, него према томе какве реакције стижу од публике. Њен суд је некада вреднији од стручне критике – тврди Николић.

А, оно што у време ограниченог кретања опет иде наруку њему и његовом колегама јесте то што они, каже, ионако морају доста времена да проведу вежбајући.

– Свакодневно и по неколико сати вежбам за клавиром у својој дневној соби. Могло би се рећи да смо ми уметници са нашим инструментима у добровољној изолацији и мимо ванредног стања. И ја по устаљеној навици током дана свирам по шест сати. Мана је само то што после не могу да бар протегнем ноге јер наступа забрана – објашњава Немања.

Њега су ове новонастале околности омеле у турнеји која је била планирана са колегом и великим пријатељем Александром Шандоровим, у чијој је класи Немања Николић и дипломирао на ФМУ-у. Они су се припремали за наступ у Коларчевој задужбини, а потом по Србији.

Кад није за клавиром, Немања прави оригами. То га, каже, смирује, али воли и да кува. На његовом менију су често лазање с поврћем.

– Припремите себи оброк по жељи и слушајте музику која вам прија, за то сад свако од нас има довољно времена – оцењује пијаниста Немања Николић.

Чим је уведено ванредно стање, историчарка уметности Јелена Гајић своје снаге усмерила је на волонтирање. Она се у свом подавалском насељу придружила волонтерском центру па обилази старије суграђане и помаже им.

– Дан ми зачас прође, имам и двориште па за разлику од оних који су принуђени да остану међу четири зида у стану ја могу у башти окићеној бехаром да седим и читам. По ко зна који пут вратила сам се „Нојевој барци” Миодрага Б. Протића, изузетном аналитичком сведочанству о уметничким, културним, друштвеним и политичким кретањима у 20. веку – каже Гајићева.

Она користи прилику да погледа и документарне емисије, репортаже, али и среди своју радну архиву. Ово је, како напомиње, и прилика да завиримо у себе и сетимо се оних који су нам драги. Њих можемо да обрадујемо поруком, фотографијом, телефонским позивом, видео-записом... и покажемо да мислимо једни на друге.

Академска сликарка Слободанка Шефер Ракић, добитница Вукове награде за 2019. годину, ради пуном паром.

– Иако не излазим из куће јер имам 67 година, не знам где ћу пре од посла. Првог дана када је проглашено ванредно стање почела сам да скупљам новине и часописе у којима су објављивани текстови о мом стваралаштву. Кад све средим, укоричићу као књигу – споменар. То сам радила и за време бомбардовања 1999. године – напомиње сликарка и кроз смех додаје да јој је стан застрт тепихом од новинских исечака.

Наравно, насред собе је и штафелај. Нови циклус посвећен је воћњацима.

– Антејски сам веза за земљу. Између мене и земље нема места за асфалт. Најлепше дане детињства провела сам у дедином воћњаку и винограду – присећа се Слободанка. Она верује даје ова пандемија својеврсна опомена да успоримо и више ценимо оно што имамо.

Подсећа да је важно имати на уму и хришћанске постулате, као и да је снага у молитви. У сусрет Ускрсу она је почела да осликава дрвена јаја. Ванредна ситуација, како каже, није је затекла без залиха јер неке навике су се показале као добре – шпајз пун зимнице: компот, џем, мед, салате... А важније од хране, према мишљењу ове уметнице, јесу животни елан и вера да ће и ванредно стање изазвано вирусом корона брзо проћи.

– До тада будимо одговорни, тако што ће свако у свом простору урадити нешто корисно на заједничку радост – порука је сликарке Слободанке Ракић Шефер.

Коментари0
45cf5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља