уторак, 02.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 29.03.2020. у 22:00 Марија Бракочевић

Повратници троше и чекају да све прође

Због повратка око 300.000 грађана последње три недеље у Србију засад не треба очекивати превелики притисак на евиденцију незапослених
(Фото Небојша Марјановић)

У последњих десет година списак незапослених у Србији, према евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ), смањен је за безмало 300.000, о чему сведоче и подаци – без радне књижице 2010. било је око 767.000 људи, а у фебруару ове године око 514.000. Ових дана у земљу је, како је недавно обзнанио председник Србије Александар Вучић, ушло више од 300.000 људи, чиме би се број потенцијално незапослених могао вратити на ниво од пре десет година, ако је веровати само бројкама. Стога се намеће питање да ли ће се сви ти повратници заправо наћи на терету државе. Хоће ли биро рада због тога трпети већи притисак јер ће се у том смислу повећавати и број новопријављених грађана на евиденцији, хоће ли нове прилике условити повећање стопе незапослености у земљи која је иначе донедавно била на рекордно ниском нивоу од 9,5 одсто?

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, не види проблем у томе што ће се одређени број људи који су стигли недавно у Србију пријавити на биро рада, сматрајући да значајан број њих ипак то неће урадити.

– Неки очекују да ће овде бити месец-два и да ће се вратити одакле су дошли. Они песимистичнији ће ипак размишљати да ли да се пријаве на евиденцију, али то се неће десити баш ускоро, можда тек за две-три недеље. Ипак, они не могу да се надају да ће добити посао у овој кризи јер у Србији ионако има доста људи који раде на привремено-повременим пословима, на одређено или лизинг, а и они остају без посла. Због свега тога на биро рада не треба очекивати неки превелики притисак, поготово ако придошлице не могу да остваре неке привилегије у кратком року – објашњава Савић и додаје да се иначе добар део људи пријављује на биро само да би остварио, рецимо, право на маркицу за превоз. У овом тренутку могуће новајлије не могу да рачунају на такву врсту помоћи – истиче Савић, јер им таква помоћ не значи ништа када у Србији нема јавног превоза.

Услед глобалне кризе у свету, стопа незапослености ће свакако да расте без обзира на чињеницу да је толики број грађана ушао у Србију у последње време. Према његовом мишљењу, лошије време за нашу земљу тек долази.

– Данас живимо од старих навика, од залиха хране, новца који смо зарадили, раније штедње… Крцкамо оно што смо досад створили, а људи нигде не иду, не троше превише и задовољавајући основне потребе. Али, како сада ствари стоје, не предстоје нам ружичаста времена – додаје он.

Да ли постоји икаква предност за Србију од тога што је у земљу од 5. марта дошло толико људи?

– Међу њима тек мали, само одређени број људи има високе квалификације. Углавном су то људи с никаквим или веома ниским стручностима, већина њих тамо негде живела је радећи на привремено-повременим пословима, имали су нижа примања… Нису то људи који су важни послодавцима у тим земљама, па неће Немци тек тако олако да пусте квалификовану радну снагу из своје земље. Пођите од себе, да сте власник предузећа, да ли бисте дали отказ неком ко је врсни радник? Не, не бисте, наравно. У незавидном положају су дакле само они с најнижим квалификацијама, а такви радници су и нашим послодавцима најмање потребни, а ионако могу да их пронађу у сваком тренутку. То је закон тржишта рада – истиче Савић.

У Центру за економска истраживања Београда сматрају да је важно проценити који је профил стручне спреме људи који су ушли недавно у Србију и њихових занимања, да би уопште могло да се говори о томе јесу ли потребни Србији или су јој претња. Никола Корбар, директор центра, сматра да је важно назначити да су се ти људи навикли на тамошња примања која се драстично разликују од наших, тако да он не очекује да се придошлице претерано задрже у Србији.

– Мислим да се неће у тој мери пријављивати на евиденцију НСЗ-а, али пораст броја незапослених свакако можемо да очекујемо. То пре свега зависи од дужине кризе. Ако се све буде стишало до краја априла, евентуално почетка маја, како се засад најављује, мислим да неће велики број људи од тих 300.000 да се пријави на биро. Али, ако се криза продужи, онда нас очекује такав сценарио – сматра Корбар.

Ипак, сви ти грађани вероватно очекују да могу да остваре некакве бенефите од система, уколико су већ остали без посла и зараде. Корбар истиче да ти људи ипак не могу да очекују некакву корист од саме пријаве на биро рада. И у НСЗ-у такође подсећају да право на накнаду има само запослени на неодређено време који је проглашен технолошким вишком, запослени на одређено време, као и особа која по основу уговора обављала привремене и повремене послове.

– Биро ће свакако имати неку већу активност, него пре њиховог повратка у земљу, али је питање каква ће после кризе бити економија тих држава из којих су се наши људи вратили. Већина њих ради у приватном сектору који сада трпи велике ударце. Треба да сагледамо како ће се Европа опорављати од ове кризе и колика ће бити њена потреба за страном радном снагом. И поред свега, не видим што би улазак тих људи у Србију био проблем јер 300.000 грађана више у земљи може само да значи повећање тражње за одређеним производима, тако да ће локалне економије имати од њих колики-толики бенефит. Ипак ти људи морају да једу, обуку се... Треба да плате да би задовољили своје потребе, а они су са собом донели и новац који су зарадили ван граница наше земље – напомиње Корбар.

Коментари3
ee100
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Деда Звонце
За све оно што би у Србији требало обновити и изградити мало је и милион радника.
vladimir
Kao i posle svake sahrane. Dođu, izjave saučešće i odoše nazad.
nikola andric
Retko sam video avako haotican clanak u Politici. Zar nismo prvo imali program za povratak nasih gradjana iz inostranstva? Zar nismo predvidjali propast Srbije zbog zbog nataliteta u kombinaciji sa napustanjem Srbije? Trista hiljada Srba se ne vracaju tek tako. Ali razlozi se ne pominju. Nagadjanja su znak ne znanja ili neupucenosti. Da li je strah od virusa , gubljenja zaposlenja ili ljubav prema domovini razlog za vracanje. Da li je strah (ne) zaposlenih Srba od ''strane konkurencije'' razlog

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља