петак, 29.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 29.03.2020. у 10:49 Далиборка Мучибабић

Тапшање, смех, игре и страх

(Фото С. Остојић)

Још нисмо досадили једни другима! Само нам слаткиша понестаје, каже Снежана Јокић са Звездаре, на питања како изгледа са супругом, у „затвору” између четири зида, забављати двоје основаца након што се окончају дневне школске активности. Та реченица одражава породични дух, за који многи уверавају да је само ојачао у условима самонаметнутог карантина због ковида 19. Али, није једноставно. Родитељи се суочавају с питањима за која нису ни помишљали да би их ико могао смислити, камоли на њих наћи одговор. А осим запиткивања о свему и свачему, с којима се некако и излази на крај, ту су и она о корони, кад треба рећи истину која се не може сакрити, а ипак не преплашити дете. Уз све то, децу треба забавити, посебно у вечерњим сатима. И не само њих − и родитељима је неопходно да одрже расположење на високом нивоу, јер ни одраслима ово стање не пада лако.

(Фото С. Јокић)

− Солидарност у 20 часова и тапшање са прозора Петру и Растка чини посебно срећним уз заједничке игре, смех и разговоре. Смишљају се песмице о корони, неминовно снимају видео клипови на ту тему и игром маскира озбиљна забринутост. Немогуће је поштедети дете информацијама о броју заражених и умрлих. Тако је и у једној страници Петриног дневника освануло: „Данас је у Србију стигла корона и то ме плаши. Нема више школе, а то ме радује”. Сва истина у две дечије реченице. Они имају истанчан осећај емпатије и без стида и страха изражавају емоције – истиче Јокићева.

У дому породице Остојић у Kалуђерици, са два основца и петогодишњом Маром, никад није досадно. Kорона им није покварила осећај заједништва ни добро расположење, напротив, само их је оснажила, каже Сашка Остојић.

(Фото С. Остојић)

− Поподне и вече је време за породицу: пластелин, прескакање вијаче, слагање пузли, сецкање и прављење колажа од старих папира и новина, играње јамба, карти, слушање музике и певање... Уз два основца који часове прате од куће и Мара је пожелела је да иде у школу. Нашли смо неке књиге и радионице за логичким задацима за њен узраст, па сваки дан има радне задатке. Једино јој се није допало када сам хтела да је оценим, каже: „Не свиђа ми се када пишеш том црвеном оловком” – истиче Остојићева.

На другом крају града, у насељу Милеве Марић Ајнштајн, слободно време почиње око 18 сати, када седмогодишња Вера Миловановић пошаље домаћи учитељици. Kао најстарије од четворо деце, она браћи и сестри увече, уз само један извор светлости, чита приче за лаку ноћ.

(Фото Т. Миловановић)

− Одиграмо друштвену игру која их научи да се не љуте што не могу напоље да се играју са својим другарима. Kада је лепше време, тераса послужи као дечији паркић. Kолико год мислили да смо посвећени деци, видимо да је време које сада проводимо са њима квалитетније, а она то осећају и понашају се разумније од очекиваног у овим околностима и суженом животном простору. Упућенији смо једни на друге, сложнији и са више истинског разумевања – каже Небојша Миловановић.

Коментари0
4dd95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља