среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 26.03.2020. у 18:00
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

Тешка болест човеку обележи живот

Све особе које имају лимфом и хроничну лимфоцитну леукемију припадају ризичној групи пацијената и морају да буду посебно опрезни због појаве ковида 19
(Фото Ропиксел)

Те недеље, јануара 2004. године, нисам очекивала тако страшну вест. Сви ми инстинктивно очекујемо да се лоше ствари дешавају другима и негде тамо далеко. Живот је такав. Деси се када најмање очекујете и баш онако како нисте планирали. Била сам у раним тридесетим, мајка, супруга, запослена жена, стално у покрету, осећала сам се готово па савршено, али... Морам да признам када сам добила дијагнозу нон-хочкинског лимфома нисам се уплашила.

За лимфом до тада нисам никада чула. Брзо сам се уверила да су страхови лекара били оправдани. Почело је са благо повишеним температурама, болом у левој нози, једном увећаном жлездом којој, што због незнања што због страха, нисам придавала значаја. Стање се погоршало и тада почиње моја борба да уграбим што више времена.

Маја Коцић, Удружење оболелих од лимфома ЛИПА

У том периоду борбе за сопствени живот осетила сам да ми се ова страшна болест десила само зато да бих се променила и научила да је најважније имати љубав и веру. Почињу терапије, дуги периоди у болници, хемиотерапија, зрачења, трансплантација костне сржи. Далеко од породице и пријатеља, опала ми је коса, обрве, трепавице, све оно што једну жену чини женом. У стерилном болничком блоку сам изолована, сама са својим мислима, али одлучна да победим болест, да се вратим драгим људима и наставим тамо где ме је болест прекинула. Веровала сам у себе, у моју докторку, у моју сестру, у тим који ме је лечио... Не сећам се момента када су оне постале моје а ја њихова, али сам знала ми смо победнички тим.

Подршка драгих људи, породице, пријатеља, рођака је нешто непроцењиво. Већи део времена који смо провели заједно, ми смо се смејали. Било је ту и успона и падова и суза, некада смо само ћутали, али ја сам била окружена људима који су ме волели, који су веровали у мене и ја у њих и који су мом животу дали посебан смисао. Због њих је вредело борити се. Став да је све што нам се дешава тренутно и да ће проћи, имала сам тада, имам и сада.

У јануару 2005. на Бадњи дан вратила сам се својој породици. Било је чудно у почетку. Завршетак лечења донео је неописиву радост и олакшање са једне стране, али сам тек тада почела да се суочавам са свим што сам проживела. У првим месецима након завршетка терапија када су одласци у болницу постали ређи и нисам била у сталном контакту са мојим лекаром, а организам се споро опорављао, осећала сам се несигурно и уплашено.

Потребно је много времена, енергије и труда да се изгради нови живот. Тачно је да је пацијенту у току лечења најтеже, али и породица пролази кроз тежак период и треба им одати признање за ствари које су радили и раде да вама помогну. Дајте довољно времена и њима! Лимфом ми је донео многе емоционалне, психолошке и телесне промене и постао је саставни део мог живота и живота моје породице. Драме свих нас који смо се суочили са тешком болешћу имају сличан сценарио у коме тражимо пут, а пута увек има!

Лепоту живота пронашла сам у малим стварима. Раније сам их се одрицала, било је то непотребно губљење времена... А онда, када времена имате на претек са једном једином жељом, схватите шта сте све пропустили. Ја већ петнаест година уживам у животу након лимфома и добро ми иде. Слагала бих када бих рекла да ме „демони прошлости“ не посећују, болест је обележила мој живот али јој нисам дозволила да ме дефинише као особу.

Трудим се да помогнем људима који пролазе кроз сличне ситуације. Осећам дубоко у себи да је то мој главни задатак. Удружењу оболелих од лимфома ЛИПА сам се придружила 2008. године. Постојање удружења пацијената је јако битно. У периоду када се пацијент суочи са тешком дијагнозом, када крене са лечењем, када почне да се суочава са последицама лечења, подршка некога ко је прошао кроз сличне ствари је непроцењива. Имати позитиван пример пред собом, некога ко је све пребродио, ко зна о чему причате, пацијенту и његовој породици много значи.

Међутим, ми се у нашем удружењу оболелих од лимфома ЛИПА, трудимо да пацијентима пружимо и релевантне и разумљиве информације, везане за болест, опције лечење, њихова права... Сви смо ми у удружењу прошли кроз болест те знамо шта пацијентима треба и недостаје, па се тако трудимо да им олакшамо период лечења и опоравка нудећи и савременија решења, као што је мобилна апликација за праћење симптома између контрола, онлине едукације, вебинаре.

Наравно, све ово није могуће без добре сарадње са лекарима. Сви наши материјали су написани и одобрени од стране струке. Едукација пацијената је јако битна, јер једино тако пацијент заједно са својим лекаром може да учествује у доношењу одлука о свом лечењу. Добра сарадња са лекаром и однос пун поверења су кључ до успеха! Сваке године ЛИПА обележава и национални и светски дан борбе против лимфома. Национални дан борбе против лимфома успостављен је пре три године, заједничком иницијативом Српске лимфомске групе, струковног удружења и ЛИПА и обележава се сваког 24. марта.

Ове године нажалост Национални дан смо дочекали у ванредној ситуацији, суочени са великом претњом коју са собом носи пандемија ковида 19. Наше дружење, пратећи савете струке и наших хематолога жели да истакне да све особе које имају хроничне лимфопролиферативне болести, као што су лимфоми и хронична лимфоцитна леукемија припадају ризичној групи пацијената. Тај ризик је виши уколико је лечење у току или је завршено у последња три месеца. Такође, тај ризик се додатно повећава ако особа има и друге хроничне болести, попут дијабетеса, кардиоваскуларних и плућних болести.

У кризној ситуацији са којом се смо тренутно суочавамо, најважније је да се пацијенти стриктно и једино придржавају савета лекара који ће проценити одређене модификације терапије у зависноти од случаја до случаја, узимајући у обзир процену ризика и бенефита, да избегавају све ситуације могуће изложености вирусу и редовно одржавају хигијену!

Коментари1
c5d39
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

феликс1956
Ви спадате у групу срећника, када је нон-хочкинс лимфом у питању. Мој блиски рођак је пре шест година добио ту дијагнозу. Тада је имао 56 година. Лимфом га је "појео" за следеће три године. Није дочекао 60-ти рођендан. Последњу годину сам му куповао храну и медикаменте, јер је живео сам у стану, а није могао да се креће. А ја сам три пута недељно са Новог Београда долазио на Баново брдо. Једном месечно сам га возио на тродневну хемиотерапију коју је радила једна приватна клиника...толико.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља