Некада су спортисти читаву своју каријеру или бар највећи њен део, проводили у једном клубу, тако да су и поистовећивани с њим. Данас, изузев неких случајева код оних најбогатијих, на пример Барселона с Месијем, та појава је готово ишчезла. Ево, рецимо, Кристијано Роналдо: из Спортинга у Манчестер јунајтед, затим у Реал, па онда у Јувентус.
Саша Илић је у овом веку постао знамење Партизана. Прошао је његову школу фудбала, у првом тиму се први пут појавио 26. октобра 1996, а последњи, кад је и престао да игра, 19. маја 2019!? За те 23 године, истина, имао је „излете“ у иностране клубове (Селта, на „позајмицу“, у пролеће 2004, Галатасарај 2005-2007, Ред бул 2007-2010. с „прекомандом“ 2009. у Ларису), али остаће запамћен као епоха у историји „црно-белих“.
И не само по томе колико је носио њихов дрес, него и докле је остао на игралишту. Каријеру је завршио у 42. години!
Раздобље између Мијатовићевог одласка и Илићевог изласка на највећу сцену обележила је генерација, најављивана као нове Партизанове „бебе“, по примеру оне која је 1966. донела клубу ханибаловску славу. Картагински војсковођа је дошао пред врата Рима, а они пред трон Европе.
Међу тим „новим бебама“ било би достојних да се по њима памти једно раздобље у историји клуба као по Стјепану Бобеку (1945-1958), Владимиру Ковачевићу (1958-1969. с прекидом од једне сезоне у Нанту), Момчилу Вукотићу (1968-1984. уз прекид од годину дана у Бордоу), Милку Ђуровском (1986-1990) и Предрагу Мијатовићу (1990-1993), међутим, прерано су отишли.
Истина, ни Ђуровски и Мијатовић нису вечност провели у Партизану, али су дошли већ као репрезентативци. Дакле, били су то играчи, који нису морали да се боре за место у првом тиму. Доведени су као велика појачања, што је и одредило њихову улогу чим су прекорачили праг у Хумској 1.
Партизановим ђацима, који су у време када се држава распадала још били малолетни, тек је предстојало доказивање. Од њих је највише у каријери постигао садашњи тренер Саво Милошевић, али играјући за клубове у иностранству. Драган Ћирић је био најатрактивнији за публику (не би га Барселона узела тек тако), Алберт Нађ им је био капитен... Међутим, отиснули су се у свет, пре него што су могли и да помисле да с Партизаном ураде нешто попут оних Матекалових „беба“.
Саша Илић је рођен 1977, а први пут се одвојио од Партизана, на шест месеци, 2004 – у 27. години. Милошевић је 1995. отишао с 22, Нађ с исто толико 1996, Ћирић 1997. с 23. Нађ је, додуше имао и «друго полувреме» у Партизану (2002-2007), али његово место у тиму не лансира у орбиту. Ћирић се, такође, поново обрео међу «црно-беле», међутим врло кратко (сезона 2004/05).
Илић је у првом делу своје каријере у Партизану био одличан у тандему с Владимиром Ивићем, својим вршњаком, који је у клубу остао до 2004.
О томе какав је играч био Саша Илић вероватно је излишно да се посебно прича, јер је свима који знају да читају још у свежем сећању као фудбалер. Подсећања ради својим голом у финалу Купа Југославије 2001. против Црвене звезде (1:0) донео је Партизану први трофеј у овом миленијуму, који је он и примио, пошто је већ тада био капитен.
Био је капитен првог нашег тима, који се пласирао у Лигу шампиона (2003/04). Играо је и кад су се «црно-бели» други пут пробили у то најјаче европско клупско такмичење (2010/11).
Поштовале су га и присталице других клубова у нашој земљи. Чак и Звездини навијачи. И не само они. Да Илић опроштајну утакмицу не би одиграо пред празним трибинама Фудбалски савез Србије је пренео ту казну његовом клубу на следећу утакмицу, то јест за наредни шампионат.
У репрезентацији је догурао до 37 утакмица (2000-2008), од чега 17 као члан Партизана. На својој једној јединој утакмици на светском првенству (2006) био је и стрелац. Само 16 пута је почео утакмицу од почетка, а на великој већини није дочекао крај на терену.
Утисак је да није искоришћен његов дар. У новије време предност дајемо „ратницима“, а не „уметницима“. Да се веровало у њега можда је могао да за нашу репрезентацију буде нешто слично ономе што је Модрић за Хрватску.
Ко би могао да настави низ у Партизану прекинут Илићевим одласком? Кад се опраштао уместо њега је ушао Лазар Павловић, али више неће бити таквих какав је био Капитен.
Крај
