У јеку пандемије вируса корона, ових дана су усијали су се телефони алерголога зато то су се они које мучи елергија нашли у великој недоумици да ли здравствене тегобе које их муче могу да подведу под преосетљивост на полен дрвећа или не дај боже припишу ковиду 19. Иако у јавности влада уверење да је сувише рано да би се испољиле алергијске реакције, стручњаци то демантују јер је због лепог времена протеклих дана процветало бројно дрвеће а самим тим и изазвало кијање, цурење секрета из носа, теже дисање...
Мирјана Митровић Јосиповић, руководилац групе за мониторинг и стање алергеног полена у Агенцији за заштиту животне средине, истилче за „Политикуˮ, да већ 13 полена дрвећа прави проблеме, попут чепреса, као и да је полен храста у тенденцији раста.
− Проблеме у овом тренутку могу да стварају јавор, бреза, граб, врба, брест... Узнапредовало цветање ствара проблеме алергичним особама. Биологија биљака нам показује да су све у повећаним концентрацијама полени. Тамо где је оштрија клима, попут Златибора и Копаоника, слабија је концентрација полена. Али је зато има доста у Војводини и централној Србији. Пад темепературе мало ће умањити концетрације полена, али са лепим временом које се најављује крајем недеље, оне ће се поново разбуктати. Уколико се некоме јави алергија на полен препознаће је по карактеристичној јакој секрецији из носа и по сврабу у грлу, носу или ушима − додаје Митровић Јосиповић.
А како разликовати ковид 19 и алергијске болести дисајних путева и како људи да знају да ли да потраже помоћ алерголога или инфектолога?
Професор Медицинског факултета у Београду др Санвила Рашковић, из Клинике за алергологију Клиничког центра Србије, каже да су претходних неколико недеља, због ситуације и бриге око епидемије вируса корона, некако остали у запећку многобројни пацијенти, десетине хиљада њих у Србији, који болују од сезонске алергијске кијавице, а неки и од алергијске бронхијалне астме. Код многих пацијената тегобе су се разбуктале због топлог времена и присуства високе концентрације полена дрвећа у ваздуху, која је кренула практично већ крајем јануара. Они пацијенти који знају за своју болест од раније и који су се посаветовали са алергологом, знају да користе своју редовну терапију у сезони, као и да је по потреби и појачају.
− Ова терапија састоји се код алергијске кијавице од узимања таблета неседативних антихистаминика и назалних спрејева са гликокортикоидима. Ако постоји и бронхијална астма, потребна је редовна примена спрејева, стручно речено инхалациона терапија гликокортикоидним пумпицама. Неки пацијенти са астмом узимају комбинацију гликокортикоида и лекова који тренутно шире дисајне путеве (броходиклататори) у истој пумпици − истиче др Рашковић.
Шта је са онима који први пут имају ове сезоне симптоме алергије дисајних путева? Наша саговорница наглашава да људи треба да знају да су симптоми алергијске кијавице изражени свраб носа и очију, кијање у серији, секреција бистре течности из носа, некада и потпуна запушеност носа, што их тера да дишу на уста. Симптоми алергијске бронхијалне астме су, пре свега, напади гушења: отежаног дисања, са чујним свирањем и пиштањем у грудима.
− Симптоми алергије се значајно разликују од симптома вирусне инфекције, који обухватају: језу, малакасалост, повишену температуру, болове у мишићима и кашаљ. Особе са овакивим симптомима се свакако морају јавити епидемиолошкој служби. Наравно, могуће је да особа са алергијом дисајних путева добије и вирусну инфекцију, у том случају се симптоми комбинују, и лече се комбиновано, у зависности од општег стања и степена дисајних тегоба – објашњава наша саговорница.
− Важно је рећи да наши алерголошки пацијенти, који су били на неким од процедура алерген-специфичне имунотерапије, требало да знају да се ова терапија може у сваком моменту прекинути (што се због ванредних околности сада управо дешава), али да се та терапија може у сваком тренутку наставити, за неки месец, што ће се договорити са својим алергологом на контролном прегледу. Они којима први пут почиње алергијска кијавица могу да користе неки антихистаминик − додаје др Рашковић.
Не би требало сметнути са ума ни важне чињенице да је ковид 19 заразно обољење, а да алергије то нису, да вирус корона може да изазове повишену темпаратуру а алергија не, да су запушен нос и кијање у налетима ипак карактеристични за алергије. Уз то ковид 19 одликују кратак дах и отежано дисање.
