Широм планете више од петине човечанства налази се, због коронавируса, у неком виду изолације. Први карантин за борбу против ширења заразе, пише „Њујорк тајмс”, био је у Дубровнику још 1377. године и то због пандемије „црне смрти”, како су називали кугу.

Карантин је првобитно трајао месец дана, међутим, али се испоставило да је то прекратко па је продужен на 40 дана. Отуда и назив карантин - од италијанске речи Quarante (четрдесет).

Након увођења карантина, почела је и дезинфекција поште. Зашто? Тадашња Млетачка Република била је велика, па је било неопходно да мерама карантина буду обухваћене и поштанске пошиљке које су пристизале из разних крајева.

Дезинфиковане су све пошиљке које су се сматране посебно осетљивим, укључујући текстил и писма. Натопани су или прскани сирћетом, а затим су често били изложени диму ароматичних материја, од рузмарина до хлора.

После обраде на предмет се стављала карактеристична воштана плочица, тако да прималац могао да зна где и када је извршена дезинфекција. Те ознаке су често једини преостали доказ о избијању и току болести. Података о епидемији куге или тифуса у многим деловима средњовековне Европе не би било без ових поштанских трагова, пише „Њујорк тајмс”.

Дубровник је био први град у свету који је 1377. године увео карантин без прекида трговине. Никоме ко је долазио из заражених подручја није било дозвољено да уђе у град, а да није провео 30 дана на острву Мркан или у Цавтату. Касније је изолација продужена на 40 дана.