понедељак, 25.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:28

Ванредно стање по Уставу и у стварности

Правне норме се доносе да би се стварност с њима ускладила. Али, како је живот инвентивнији и динамичнији од прописа, између нормативног и стварног увек постоји мањи или већи несклад, јер су они који прописе примењују склони да их тумаче у складу с политичким, социјалним, професионалним и другим интересима
Аутор: Зоран Ивошевићпонедељак, 30.03.2020. у 18:00
(Драган Стојановић)

Устав Србије уређује редовно стање у земљи, али садржи и одредбе о ванредном стању. Према члану 200, ванредно стање проглашава Народна скупштина „када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана”. Одлуку доноси већином гласова свих народних посланика, али њено дејство не може бити дуже од 90 дана, уз могућност продужења рока у истом најдужем трајању. За време ванредног стања Народна скупштина се састаје без посебног позива и не може бити распуштена. Проглашавајући ванредно стање, она може прописати мере којима се, док оно траје, одступа од Уставом зајемчених људских и мањинских права.

Кад Народна скупштина није у могућности да се састане, одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник републике, председник Народне скупштине и председник владе, под условима који важе и за Народну скупштину. Тада мере којима се одступа од људских и мањинских права може прописати влада, уредбом уз супотпис председника републике. Ни мере Народне скупштине ни мере владе не могу трајати дуже од ванредног стања. Краће могу.

Кад су одлуку о ванредном стању донели председници републике, Народне скупштине и владе, Народна скупштина ту одлуку потврђује у року од 48 сати од њеног доношења, односно чим буде у могућности да се састане. Ако је не потврди, одлука престаје да важи завршетком прве седнице Народне скупштине по проглашењу ванредног стања.

Кад мере којима се одступа од људских и мањинских права није прописала Народна скупштина, влада је дужна да своју уредбу о тим мерама поднесе на потврду Народној скупштини у року од 48 сати од њеног доношења, односно чим Народна скупштина буде у могућности да се састане. У супротном, мере прописане уредбом престају да важе 24 сата од почетка прве седнице Народне скупштине по проглашењу ванредног стања.

Правне норме се доносе да би се стварност са њима ускладила. Али, како је живот инвентивнији и динамичнији од прописа, између нормативног и стварног увек постоји мањи или већи несклад, јер су они који прописе примењују склони да их тумаче у складу с политичким, социјалним, професионалним и другим интересима. Свесни тога, указаћемо на несклад прописа и стварности у вези са ванредним стањем.

Ванредно стање се проглашава када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана. Пошто епидемија вируса корона угрожава грађане, а не опстанак државе, могла је бити сузбијена и проглашавањем ванредне ситуације по Закону о спречавању ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, који предвиђа делотворан, али подношљивији режим отклањања опасности. Грађани изложени пандемији вируса, против кога још нема ни вакцине ни лека, заслужују заштиту у капацитету ванредног стања, али уз услов да се уставне норме о увођењу тог стања стриктно поштују. О том се услову, међутим, није водило довољно рачуна.

Према члану 2. став 2. Закона о одбрани, опасност по државу и њене грађане везана је за војне и невојне изазове, ризике и претње безбедности земље, као и за заштиту грађана, материјалних добара и животне средине. Пошто је овде реч о невојним изазовима и ризицима свих грађана, ванредно стање је заведено у целој држави, а не у њеним деловима, што је у складу са чланом 89. став 2. поменутог закона.

Али, није добро што је први корак у заштити грађана учињен пре проглашења ванредног стања. Предузела га је влада доношењем одлуке о забрани окупљања грађана у затвореном простору ако је њихов број већи од 100, што је касније смањено на 50. Та одлука је послужила да изворно овлашћење Народне скупштине о проглашењу ванредног стања преузму председници републике, Народне скупштине и владе, у смислу члана 200. став 5. Устава. Одлука владе није могла бити довољан разлог, не само због њене преурањености, него и зато што се у Народној скупштини не окупљају грађани, већ народни посланици преко којих грађани остварују своју сувереност, у смислу члана 2. став 1. Устава. Пошто је Народна скупштина највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у републици, лишавање народних посланика да одлучују о проглашењу ванредног стања заправо је – лишавање парламента надлежности предвиђене чланом 105. став 2. тачка 2. Устава. А та надлежност не престаје ни по проглашењу ванредног стања, јер члан 200. став 3. Устава предвиђа да се Народна скупштина и тада састаје, али без посебног позива. Ако за време ванредног стања органи извршне и правосудне власти настављају рад упркос отежаним условима, то мора да важи и за орган законодавне власти. Ако у тим условима здравствени радници раде с маскама, могу и народни посланици.

По члану 200. став 5. Устава, ванредно стање проглашавају три председника када Народна скупштина није у могућности да се састане. Разлози немогућности могу бити само природни догађаји и људске радње који долазе споља независно од воље носилаца власти, па ту не спада воља акта владе. Пошто владу, по члану 99. став 2. тачка 1. Устава, бира и надзире Народна скупштина, неприхватљиво је да надзирани лишава надзиратеља права да проглашава ванредно стање.

Када би привремено донета одлука владе о забрани окупљања грађана била довољна за сторнирање уставне одредбе по којој се Народна скупштина састаје и за време ванредног стања, тада би биле ван употребе и уставне одредбе о конвалидацији одлуке о проглашењу ванредног стања од стране три председника, као и мерама одступања од људских и мањинских права док то стање траје. А то би значило да је одлука владе јача од Устава!

Како то није могуће, могло би се рећи да је одлука три председника, због пропуштања рока од 48 сати, престала да важи. Али, с обзиром на стварну опасност која грађанима прети, то не би било у њиховом интересу.

Изложено би се, можда, могло објаснити уз помоћ Опенхајмера, који је давно рекао: „Сила теже делује тако да мисли много брже иду од главе до хартије, него од хартије до главе”.

Бивши судија Врховног суда и универзитетски професор у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa


Коментари4
d4e2a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Euskirchen
Ne gospodine, ne može vlast (kada to i kako to nekome odgovara) biti iznad zakona. Profesor je rekao da su ove mere mogle biti donete i na drugi način (zakonski uređen način). Zakon postoji za sve ili za nikoga. To je možda i najveći problem u Srbiji, što se ljudi/građani zakona pridržavaju samo kada im zakon odgovara.
Gaci
Ne razumem zasto ustav ne postuju svi ukljucujuci i strane kompanije koje posluju u Srbiji ili su one iznad drzave!? Ko stiti zaposlene i ciji su oni drzavljani?
Правне заврзламе
Нисам правник и одмах се извињавам ако нешто погрешно напишем, али мислим да г. Зоран Ивошевић не жели - или не схвата - озбиљност ситуације. Да ли би Влада требала да, као у Италији, Шпанији и, делом, САД - чека да почнемо да умиремо "као муве" па тек онда донесе ове одлуке? "Разлози немогућности могу бити само природни догађаји" - да ли је по Вама коронавирус ванземаљски догађај? Најзад, Скупштина може да се састане и видеолинком, па нека искористе то ако мисли да су јој права прекршена.
Јован
Нисам правник, али текст ми изгледа професорски. Све делује као стамен зид, простори између цигала су систематично испуњени малтером.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља