среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.03.2020. у 23:20

Министарство детаљно објаснило која су права и обавезе радника и послодаваца у ванредном стању

Раднице са маскама на лицу шију заштитне маске (Фото Танјуг)

Поводом недоумица грађана, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања детаљно је објаснило права и обавезе радника и послодаваца у свим могућим ситуацијама током ванредног стање.

Министарство је апеловало на послодавце да, ако то дозвољава природа делатности и посла, запосленима организују рад од куће, уз напомену да они који раде од куће имају једнако право на зараду као и запослени који раде на свом радном месту.

Како се наводи у објашњењу објављеном на сајту Министарства, запослени који раде од куће немају право на накнаду трошкова превоза, као ни на накнаду других трошкова у вези са организацијом рада на овакав начин.

Према препоруци за организовање рада у јавним управама и државним институцијама током ванредног стања, коју је донело Министарство државне управе и локалне самоуправе, неопходно је да послодавац омогући рад од куће запосленима који су најугроженији од вируса ковид-19 - хроничним болесницима и старијима од 60 година, као и родитељима деце до 12 година у случају да су самохрани родитељи или ако је другом родитељу установљена радна обавеза.

Ову препоруку, треба применити и на послодавце у приватном сектору, уколико то дозвољава делатност рада послодавца.

Уколико се због делатности и природе посла не може организовати рад од куће, послодавац је дужан да обезбеди мере заштите и здравља запослених, као и да организује рад у сменама, како би што мањи број запослених и других радно ангажованих лица обављао рад у једној просторији.

Послодавац треба да омогући једном родитељу са дететом до 12 година да ради од куће, а уколико је немогуће организовати такав рад, неопходно је да се организује рад у сменама, тако да се распоред рада запосленог родитеља не поклапа са распоредом рада другог родитеља који има радну обавезу.

Запослени који је у самоизолацији у складу са решењем издатим од надлежног органа, има право на накнаду зараде према Закону о здравственом осигурању.

Првих 30 дана одсуства плаћа послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурање.

Запослени у самоизолацији или карантину треба да се јаве послодавцу телефоном и да мејлом или неким другим електронским начином комуникације пошаљу скениран или сликан наведени акт надлежног органа.

Потврду о привременој спречености за рад, као и дознаку за запосленог, може да достави члан породице или сам запослени кад престану разлози због којих није могао да је достави.

Право на накнаду зараде нема осигураник ако намерно спречава оздрављење или ако је злоупотребио право на коришћење одсуствовања са рада због привремене спречености за рад на неки други начин (на пример прекршај самоизолације/карантина).

Накнада зараде, према Закону о здравственом осигурању, просечна је зарада коју је осигураник остварио у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост зарад, и одређује се у висини 65 одсто од основа за накнаду зараде.

Право на накнаду зараде немају радно ангажовани по основу уговора ван радног односа, осим ако у уговору није утврђена и новчана накнада за случај када се не обављају послови за који је закључен уговор.

Уколико послодавац има смањен обим посла или је у потпуности прекинуо рад, запослени се могу упутити на тзв. принудни годишњи одмор у трајању од 45 радних дана, односно и дуже у складу са Законом.

У том случају запослени имају право на накнаду зараде најмање у висини 60 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци, с тим да иста не може бити мања од минималне зараде.

Висина накнаде зараде за време прекида рада наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених, утврђује се и исплаћује у висини утврђеној колективним уговором/правилником о раду и уговором о раду.

Послодавац који отказује радни однос запосленом јер је технолошки вишак, обавезан је да донесе програм решавања вишка запослених, као и да запосленима које је утврдио као технолошки вишак, исплати отпремнину пре отказа уговора о раду.

Уколико послодавац не исплати отпремнину, а запосленом престане радни однос, инспектор ће вратити на рад све запослене код којих послодавац није испоштовао одредбе закона.

Право на новчану накнаду има запослени на неодређено време који је проглашен технолошким вишком, запослени на одређено време, као и лице које по основу уговора обављало привремене и повремене послове, а које је у периоду од најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18 месеци било у осигурању.

Од 23. марта 2020. године, сва лица имају могућност да се Националној служби за запошљавање пријаве електронски како би остварили право на новчану накнаду.

Запослени који сматрају да им је повређено право из радног односа и по основу рада, могу се обратити Инспекторату за рад, које ће у складу са законом и својим надлежностима и овлашћењима предузети одговарајуће мере.

Запослени могу да се обрате путем мејла inspektorat@minrzs.gov.rs или kontrola@minrzs.gov.rs или бесплатним позивом на телефонски број 0800 300 307.

Коментари9
c6b0c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мића Ј.
Нажалост више пута сам контактирала Инспекторат рада на нивоу општине и на нивоу Републике, због кршења Закона о раду од стране Мегатренд универзитета. Инспектор дође у надзор, ови не дају документацију, инспектор тражи да се документација достави у остављеном времену, ови не доставе, инспектор пише захтев за покретање прекршајног поступка... овај захтев вероватно заврши заборављен у некој ладици. А радници и даље не примају плату нити добијају платне листиће...
Muradin Rebronja
Da li je Ministarstvo čulo da postoje katanci sa kojim se zatvaraju kapije firmi kada ne mogu da placaju svoje obaveze? Ko može u privatnom sektoru da sačuva radno mesto nekom radniku ako ni sam vlasnik ne može da sačuva svoju firmu, svoj kapital, svoje radno mesto, svoj obraz, svoje zdravlje...? Malo li je ?
Укратко
Најкраће речено, ако послодавац обуставља рад због епидемије, што се очекује да ће трајати најдуже 2-3 месеца, мора да исплаћује 60-65% зараде запосленима. Ако нема сррдстава за то и хоће да их отпусти као технолошки вишак, што је једина могућност по закону, онда мора да им да отпремнину у висини 2-3 месечне зараде. Значи, власник у сваком случају мора да има у резерви новац за 2-3 месечне зараде свих радника. Државу баш брига. Нису сви власници тајкуни ни богаташи.
besna na lopovluk
hoce li ministarstvo objaviti preporuku, ili sta god, kojom ce naterati busplus da firnana/radnicima vrati unapred placenu uslugu koju ocigledno nece moci da ispuni, ili cemo morati da tuzimo busplus i grad beograd?
Зоран Маторац
Један савет администрацији Александра Вучића. Нађите неки правни оквир да они бизнисмени који буду тражили накнаду за оно што су очекивали да зараде могу да је добију тек кад плате рачун за све што је држава урадила да заштити њихове раднике, оне који би им донели ту зараду.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља