субота, 28.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:08
ТЕМА НЕДЕЉЕ: ДА ЛИ НАМ ЈЕ ПОТРЕБНА ЦИВИЛНА ЗАШТИТА

Југословенски модел био је узор свету

После петооктобарских промена, цивилна заштита у Србији била је у стању клиничке смрти – нова власт је овај систем третирала као реликт социјализма
Аутор: Дарко Пејовићуторак, 24.03.2020. у 11:13
Владимир Јаковљевић

Иако je цивилна заштита на тлу Србије тек у фази поновног клијања, њени корени сежу у време између два светска рата. Краљевина Југославија била је међу првих десет земља на свету која је ово питање регулисала прописима и уредбама, од 1932. до 1940. године. Нажалост, систем цивилне заштите поделио је судбину државе и војске која је рат дочекала неспремна – разбијен је већ првих дана након ваздушних напада нацистичке Немачке, 6. априла 1941.

По ослобођењу Београда у октобру 1944, успостављени су елементи цивилне заштите на подручју престонице, коју су чиниле санитетске екипе и ватрогасне јединице. Организација и функционисање цивилне заштите први пут су разрађени 1955, у Закону о народној одбрани. Временом, њен значај и улога су расли, нарочито у оквиру доктрине Општенародне одбране и друштвене самозаштите (ОНО и ДСЗ), која је усвојена 1969. године.

– Цивилна заштита је била снажан и оперативан систем, устројен од локалних самоуправа и радних организација, преко република и покрајина до нивоа савезне државе. Ничег није мањкало: ни кадрова, ни финансија, ни обучених јединица, ни материјално-техничких средстава – каже др Владимир Јаковљевић, професор Факултета безбедности БУ и шеф Катедре студија за управљање у ванредним ситуацијама и за еколошку безбедност.

Како истиче, југословенски модел цивилне заштите био је узор многим земљама, тим пре што није био само организационо-теоријска конструкција. Своју снагу показао је у катаклизмама, као што су били разорни земљотреси у Скопљу (1963), Бањалуци (1969), Црној Гори (1979)...

– Почетком распада федералне државе деведесетих година, Србија аутономно уређује питања цивилне заштите. Поред појединих добрих решења било је и грешака, попут закона којим су 1994. укинути штабови ЦЗ као оперативно-стручна тела. Да то није био добар потез показало се у време НАТО агресије, када су штабови наново формирани, у току ратних дејстава – каже професор Јаковљевић. У тим месецима војевања против Алијансе, истиче наш саговорник, истакле су се ватрогасно-спасилачке јединице, служба осматрања и обавештавања, а нарочито београдски Центар за узбуњивање.

После петооктобарских промена, цивилна заштита у Србији била је у стању клиничке смрти. Нова демократска власт је овај систем третирала као реликт социјализма. Поплаве које су 2002. и 2005. погодиле делове земље показале су погубност таквог идеолошких предубеђења. Потпуно отрежњење и суочавање с реалношћу доћи ће у време мајског потопа 2014.

– О успостављању интегрисаног система заштите и спасавања озбиљно је почело да се размишља тек те 2005. године. После седам, осам верзија нацрта, Закон о ванредним ситуацијама донет је 29. децембра 2009. Њиме је цивилна заштита лоцирана у Министарству унутрашњих послова, као једна од управа у Сектору за ванредне ситуације. У таквом устројству цивилна заштита је остала по страни, а фаворизоване су Управа за превентиву и Управа за ватрогасно-спасилачке јединице – истиче проф. Јаковљевић.

С баштином југословенске цивилне заштите, новоформиране државе различито су поступале. У Словенији је највише задржано од СФРЈ модела, уз прилагођавања европским стандардима. Хрватска је цивилну заштиту најпре укотвила у Министарству одбране, потом је пребачена у надлежност МУП-а. На крају је закључено да се оснује самостална управа која је директно одговорна влади.

Од 2017. и у Републици Српској постоји самостални Директорат за цивилну управу, с тим што у БиХ за ова питања постоји координационо тело на нивоу државе. И Македонија има независну Дирекцију за цивилну заштиту, док је у Црној Гори ЦЗ у оквиру Министарства унутрашњих послова. 

Професор Јаковљевић објашњава да је модел независне дирекције или агенције решење које препоручује Међународна организација цивилне заштите. Тај модел су усвојиле бивше социјалистичке државе, с изузетком Руске Федерације, која има Министарство за ванредне ситуације.

– Као члан експертске радне групе учествовао сам у изради Нацрта закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, који је усвојен новембра 2018. Предложили смо да се и у Србији формира дирекција за ванредне ситуације, независна од МУП-а и директно одговорна влади, с јасно дефинисаним буџетом, циљевима и програмом рада. Али, Скупштина овај предлог није подржала. Тако је цивилна заштита остала у МУП-у, као организациона јединица једног гломазног система који има своје приоритете у домену финансирања. Не кажем да се у сектор цивилне заштите не улаже, али то није довољно – закључује проф. др Владимир Јаковљевић.

Упориште у Женевској конвенцији

На међународном плану, цивилна заштита је уређена 10. јуна 1977, на дипломатској конференцији коју је сазвао Међународни комитет Црвеног крста, уз ангажовање УН и швајцарске владе. Тада су донета два допунска протокола на Женевску конвенцију из 1949. године. 

Првим протоколом, цивилна заштита је дефинисана као хуманитарна организација, наведени су њени задаци, задужења и правна заштита. Том приликом је усвојен и интернационални знак – плави једнакокраки троугао на наранџастој позадини, с тим што државе могу да га модификују додавањем неког националног орнамента.

Светски дан цивилне заштите је 1. март, а овај датум је установљен 1990. одлуком Генералне скупштине Међународне организације цивилне заштите.


Коментари17
951b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aca
Koliko mogu shvatiti nama, na ovim prostorima, ne preostaje ništa drugo nego da se pravi Nova Jugoslavija koja će se inicirati od obični ljudi i njihovih potreba za samoorganizovanjem u ovakvim i sličnim situacijama. Slovenci da razvijaju Gorsku službu, hrvati ronioce, Bosna vatrogasce za požare na otvorenom, Srbija epidemiologe i srodne grane medicine a Makedonija i C.G. logistiku. Slovencima treba dati rukovođenje!
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Основати Државну управу за ванредне околности, под чије окриље би требало ставити Хитну помоћ, Ватрогасну службу, Горску спасилачку службу, Грађанске ронилачке јединице и Епидемиолошку службу, којима би се по потреби прикључили и вирусолози. Само обједињене и уигране у редовним околностима, ове службе могу брзо одговорити на овакве прилике каква је ова сад (поплаве 2014. или земљотрес у Загребу од пре неки дан). Ништа није далеко и немогуће!
Dragan P
Civilna zaštita je služba koju svaka dobro organizovana država treba da ima. Posle pobede petooktobarske "demokratije" mnogo toga je uništeno, ali to je na žalost tužna sudbina nas Srba. Kad god se dese neke revolucionarne promene kao što je to bilo na primer 1945. i 2000. godine mi sve institucije sistema, zakone i pravni poredak rušimo do temelja i gradimo novo iz početka umesto da iz prethodnog sistema uzmemo sve ono što je dobro, a menjamo ono što ne valja. Zato i nemamo jake institucije.
Боро
Следећи чланак би могао бити о Здравственим задругама, после Првог светског рата основаним, а уништеним од стране Краља, врло брзо по настанку, пошто су успешно смањиле гомилу болести по Србији и КСХС, и на неки начин лекаре оставиле без посла!
задруге
Све до Другог светског рата при задругама на селу је постојао и здравствени фонд задругара, у који су сви солидарно уплаћивала мале своте, али довољљно да се оболелима помогне у невољи. То је укинуто после рата, тако да краљ између два рата није ништа укинуо.
Препоручујем 0
Боро
Да се допуним са Википедије: "....Здравствене задруге финансиране су из средстава прикупљаних од чланарине задругара и у просеку су обухватале 300 до 500 породица. Цена лекарског прегледа била је три до четири пута мања него у приватним ординацијама а лекови су куповани са попустом. Поред лечења становништва, здравствене задруге су се бавиле и превенцијом, подизањем здравствене свести и културе, сузбијањем заразних болести (вакцинација), посебно туберкулозе, заштитом мајки, мале и школске деце.
Препоручујем 6
marko markoviv
Što sad? Da li znamo što će biti za 2 sata ? Ne. Mi građani smo za sve odgovorni, jer toleriramo političare kakve smo izabrali, a većina ljudi uopće ne izlazi na izbore (u svoju korist su ih uvjerili da ništa ne mogu promjeniti). Razvoj demokracije je teška borba građana prema vlasti (Francuska revolucija!). Najbolji primjer stanja je da hrvatski i srpski kriminalci nikada nisu prekidali suradnju, niti /90-95., a naši političari bi u rat, osobito pred izbore. Građani svih zemalja, ujedinite se !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља