уторак, 26.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:09

Лакмус корона

Аутор: Драган Вукотићнедеља, 22.03.2020. у 22:00

Таман се свет навикао на идеју да ће нова катастрофа, која ће кад-тад морати да се деси, стићи у форми свеопштег рата око ресурса и профита. Уљуљкали смо се у визију сукоба који се ваља иза брда и у којем ће, као и много пута до сада, најдебљи крај извући они којих се разлози за војевање у суштини најмање тичу, док ће се његови идеолози већ некако снаћи. Чинило се ипак да још није дошло време за коначан обрачун, да ће овог пута можда заобићи нашу генерацију, нашу земљу.

Колективна уобразиља разбијена је у парампарчад, без иједног испаљеног метка. Вирус ковид 19, око чијег настанка је и даље превише непознаница, за свега неколико месеци покосио је на хиљаде људи широм света. Мртве броје на свим меридијанима, корона не пита за идеолошку припадност или „тежину” рачуна у банци.

Терајући планету да спас потражи испод заштитне маске, корона је ипак стргла неке друге маске за које се веровало да су непомерљиве, откривајући попут лакмус папира наше бројне рањивости.

САПЕТИ ЗМАЈ: Ударац који је на самом почетку епидемије вируса корона примила Кина био је толико жесток да су многи већ почели да се питају има ли и даље смисла говорити о 21. веку као веку Кине. Земља која је крупним корацима грабила ка самом врху светске економије у првим данима по појави вируса није успевала да се снађе. Стављању ситуације под контролу није помогло ни почетно негирање наговештаја о постојању проблема.

Оно што је Кина пак успела јесте да за релативно кратко време, макар на својој територији, доведе пошаст под контролу. Стављањем у карантин десетина милиона људи и обезбеђивањем њиховог снабдевања и медицинске заштите кинеске власти су поставиле стандард којем у бици с короном сада тежи остатак планете.

У ДОБРУ ЈЕ ЛАКО ДОБАР БИТИ: „Осећај је налик повратку у будућност и Италија је поново препуштена сама себи”, оценила је за „Фајненшел тајмс” Натали Точи, директорка римског Института за међународне односе. „Иста ситуација је била и за време кризе еврозоне, потом током мигрантске кризе, и сада.”

Вапаји Италије, која ових дана пролази кроз агонију, немоћна да заузда вирус корона, нису претерано дотакли партнере у Европској унији. Молбу за хитну помоћ у медицинском материјалу игнорисале су све чланице блока.

Ове недеље су виђенији европски лидери опасност од короне упоређивали с ратним стањем. И код Макрона и код Меркелове, међутим, било је упадљиво инсистирање на претњи по сопствене државе и нације, уз игнорисање европске димензије проблема.

Није зато претерано рећи да ковид 19 представља досад највећи тест за пројекат уједињене Европе. Ни криза еврозоне, ни брегзит или мигрантска криза нису за тако кратко време уздрмали један од основних постулата на којима почива ЕУ – солидарност.

ПРИЧА О ДВА ПРЕДСЕДНИКА: У сусрету с претњом новог вируса Јужна Кореја се од почетка кризе држала принципа „транспарентност и стручност”, препуштајући лекарима главну реч у бици против пошасти. Председник Мун Џае-ин је био први који је својим примером показао да је време да се политика повуче пред струком.

Какве ли разлике у односу на његовог колегу по функцији Доналда Трампа! Председник САД је од избијања епидемије прешао пут од њеног јавног исмевања и кокетирања с теоријама завере на конференцијама за штампу до коначног признања озбиљности ситуације. Постављајући на чело координационог тела за борбу против вируса свог потпредседника Мајка Пенса (за чијег је вакта на месту гувернера Индијане, због његових ретроградних мера, дошло до ширења ХИВ-а), амерички председник је јасно показао шта мисли о важности струке.

Људска врста се одавно није нашла пред овако озбиљним искушењем.

Чини се, ипак, да оног најгорег што у кризним ситуацијама избије на површину има неупоредиво мање од бројних примера племенитости и солидарности чији смо ових дана сведоци. Ако ништа друго, корона нам можда отвори очи да сви имамо исти проблем у новом добу, које, све су прилике, доноси опасности и непогоде које смо покренули непоштовањем природе. И ту нам никакви зидови неће помоћи.


Коментари1
90393
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Решетар
Поштовање аутору.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља