недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.03.2020. у 20:00 Биљана Лијескић
ИНТЕРВЈУ: Борис Мартиновић, бас-баритон

Певао сам са три чувена тенора

Са Паваротијем, Домингом и Карерасом сам својевремено постао и пријатељ, а када би ме људи питали ко је од њих тројице најбољи тенор, увек сам одговарао дипломатскиФото Алекс Гарднер
(Фото Алекс Гарднер)

Имао сам част да пуно певам са чувена три тенора Домингом, Паваротијем и Карерасом, са којима сам после постао добар пријатељ. Када би ме људи питали ко је од њих тројице најбољи тенор, увек сам одговарао дипломатски – да је сваки најбољи на свој начин, каже Борис Мартиновић бас-баритон, славни америчко-хрватски уметник који тренутно живи у нашој престоници. Мартиновић је са супругом Дијаном, сопранисткињом, одржао 6. марта концерт, уз клавирску пратњу Косте Јевтића, у Скупштини града Београда. Било је планирано да то буде само прво у низу гостовања у оквиру пројекта „Интернационални мостови музике – музика спаја и када све друго раздваја”, који је покренуло удружење „Алегро НБ” из Београда, у сарадњи са Амбасадом Републике Хрватске у нашој земљи.

Током марта, априла и маја Мартиновићи су планирали да одрже још четири бесплатна реситала у Србији (још један у Београду, затим у Нишу, Суботици и Новом Саду), али су они за сада морали да буду одложени, а нови термини још нису објављени. У разноврстан програм увршћене су и соло песме српских композитора Петра Коњовића, Станислава Биничког, Стевана Христића, Константина Бабића, Милана Пребанде, као и хрватских аутора Доре Пејачевић, Ивана Зајца, Јосипа Хатзеа и Јакова Готовца. Овај пројекат је допринос популаризацији демократских вредности, мира и помирења земаља Балкана. Планирано је да у другој половини године концерти буду организовани и у Хрватској.

Борис Мартиновић је дипломирао на престижној Џулијардовој школи и Америчком оперском центру у Њујорку. На међународну сцену је ступио 1977, а као 21-годишњак је описан као „бас чаробног потенцијала”. Наступао је на најпрестижнијим сценама у Италији, затим освојио Париску оперу и многе друге светске позоришне куће. Последњих година је уметнички директор опере Морлаки у Перуђи и Примавера Опере у Лос Анђелесу.

Како је настала идеја да се овакав пројекат, пет бесплатних концерата у Београду, Нишу, Суботици и Новом Саду, реализује?

Моја супруга Дијана Мартиновић, сопран, са којом наступам на овим концертима, и ја смо до пре две године живели на релацији Хрватска–Америка–Србија, а потом смо из приватних разлога одабрали Београд за сталну адресу. Дијана ми је често предлагала да се овдашњој публици представимо неким лепим пројектом. И тако су настали „Интернационални мостови музике”, чији је идејни творац и уметнички директор Дијана. С обзиром на то да је ово први пут да наступам у Београду и Србији и да се иза пројекта крије хумана идеја одмах сам прихватио учешће. Дијана Мартиновић је моја супруга и мој пословни партнер, о њој сам много тога лепог слушао и пре него што смо се упознали, у време њеног школовања на Свеучилишту за музику у Штутгарту у Немачкој. Она је јака и харизматична жена, великог певачког талента и умећа, а бави се и педагогијом.

На међународну сцену ступили сте пре четири деценије и добили изванредне критике, од тада па до данас постигли сте много успеха у свету, шта бисте издвојили?

Било је много сјајних представа. Издвојио бих мој наступ у главној улози Мојсија у Росинијевој опери „Мојсије у Египту” на Росини фестивалу у Пезару, у Италији.

Сећам се и опере Жоржа Бизеа „Кармен”, у којој сам поред Хозеа Карераса и Агнес Балтсе као Кармен, тумачио главну улогу Ескамиља, у Бечкој државној опери. Дириговао је Клаудио Абадо, а режирао познати Франко Зефирели. На крају представе доживели смо овације у трајању од 45 минута. Било је још представа са сјајним колегама – Леонтином Прајс, Мирелом Френи, Монсерат Кабаље, Денис Грејвс, Катјаом Ричарели и многим другима, које су свака за себе биле посебне и успешне. Много мојих извођења је снимљено и на ЦД и ДВД издања. Издвојио бих Бородинову оперу „Кнез Игор” и Глинкино дело „Живот за цара” које сам снимио са Софијским оркестром, под диригентском палицом Емила Чакарова. „Кнез Игор” је освојио престижну награду Гран при Академије Шарл Кро за оперу у Француској.

За „Сони” сам снимио Гомезову „Ил Гуаранy” са Пласидом Домингом. Када је Доминго постао уметнички директор Вашингтонске државне опере, позвао ме је да наступам са њим на отварању његове прве сезоне.

У вашој биографији су импресивни подаци, почев од година учења на Џулијарду. С обзиром на то да вам је географски била ближа Италија, како се догодило да своје образовање не потражите у тој земљи?

Када сам имао 13 година, моја породица се преселила из Задра у Њујорк и то је био разлог мог школовање у Америци. Италију сам често посећивао и нема значајне италијанске оперске куће у којој нисам певао. Имао сам велику срећу да ме у САД још као 16-годишњака уоче и приме у своју класу познати вокални педагози, који су радили само са звездама Метрополитена. Када сам имао 21 годину, уследио је мој први професионални наступ у Линколн центру у Њујорк у Рефићеовој опери „Ћећилија” са Ренатом Ското у главној улози. То је био мој први велики успех. Тог периода се сећам по сјајној енергији и подршци значајних људи, без које не бих тако лако успео. Дивно је било живети, студирати и бавити се музиком у центру света какав је Њујорк.

Какве савете бисте дали младим певачима?

Младе таленте увек саветујем да је важно одабрати прави репертоар који је најбољи за њихов тип гласа и да буду стрпљиви са уласком у велике улоге драмског фаха.

Коментари1
46ed4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВлаДо
Зар и тај Павароти који је позивао на бомбардовање Србије може да ти буде пријатељ? Можда теби који ниси судбински везан за Србију али за нас који смо преживели бомбардовање у Србији НИКАДА.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља