недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.03.2020. у 20:00
ИСХРАНА

Витамин А битан за здравље очију

Обично се налази у биљкама као провитамин А односно бета-каротен, док је у храни животињског порекла најзаступљенији у риби и млечним производима
(Фотографије Пекселс)

Витамин А растворљив је у мастима. Важан је за контролу раста и развоја епителног ткива и утиче на здравље очију и коже. Он има извесна антиоксидациона својства.

Из шаргарепе је изолован још у 19. веку и назван је каротеном. Обично се налази у биљкама као провитамин А односно бета-каротен, док је у храни животињског порекла најзаступљенији у јетри, риби, млеку и млечним производима.

Витамин А битан је за здравље ока, јер учествује у синтези родопсина, пигмента вида. Такође, добар је и у лечењу кожних обољења. Битан је за нормалан раст и развој, нарочито код деце све до краја пубертета (полно сазревање). Довољан дневни унос је од 700 до 900 микро-грама.

Недостатак овог витамина може да резултује ноћним слепилом. С друге стране, претерани унос овог витамина може направити хаос у организму, јер тада има токсичан ефекат по кожу, кости и зглобове. То најчешће настаје када родитељи самоиницијативно „лече” децу. И одрасли могу претерати са „терапијом” ако дуже време користе одређене препарате против акни, псоријазе и других кожних обољења.

Витамин Де се јавља у два најчешћа облика: витамин Де2 (ергокалциферол) и Де3 (колекарциферол). То је група секостероида растворљивих у мастима и који се могу синтетисати у организму при излагању коже сунчевој светлости. У зимским месецима када се кожа не излаже сунцу, потребно је уносити витамин Де путем исхране или суплемената. Као такав, витамин Де се у храни може наћи у морској риби (лосос, скуша) и рибљем уљу, јајима (жуманце) и маслацу.

Витамин Де има своју улогу у метаболизму неких минерала, у првом реду калцијума и фосфора, јер подстиче њихову ресорпцију и уграђивање у кости. Поред улоге у правилном формирању коштано-скелетног система (укључујући и зубе) битан је и за рад мишићног и нервног система. Довољан дневни унос је 5 микро-грама.

Ако не уносите довољно витамина Де, могућа је последица – деминерализација костију (јавља се рахитис код деце, а остеомалација код старијих особа). Још ако конзумирате напитке типа кола, ситуација може само да буде гора.

Недостатак витамина Де везан је и за повећан ризик од туберкулозе и тежих вирусних инфекција. Низак ниво витамина Де повезан је са Кроновом болешћу и улцерозним колитисом.

Витамин Е је група од осам једињења, антиоксиданаса, растворљивих у мастима. Под витамином Е сматрамо токофероле и токотриеноле. Најзначајнији у исхрани су алфа и гама токоферол. Гама токоферол може се наћи у кукурузном и сојином уљу и производима од њих. Алфа токоферол је биолошки најактивнији облик витамина Е.

Најбитнији извори витамина Е су уље пшеничних клица, сунцокрета и шафранике. Витамин Е зауставља настанак реактивних врста кисеоника који се стварају током оксидације масти. Довољан дневни унос је 7–10мг.

Раније је постојало мишљење да суплементација витамином Е може да има позитивни утицај на заштиту од најтежих болести. До данас није доказана ниједна претпоставка, тако да узимање препарата витамина Е не умањује ризике од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и канцера, чак и у највећим дозама. Тренутно се врше истраживања утицаја витамина Е на макуларну дегенерацију, а први резултати су охрабрујући.

Потврђено је да недостатак витамина Е може да утиче на атаксију ретинопатију, миопатију, слабији имуни систем.

Витамин Ка је група сличних једињења која су растворљива у мастима. Ова група обухвата два природна једињења – витамин Ка1 (филохинон) и Ка2 (менатетренон) и једно синтетичко – витамин Ка3 (менадион). Није растворљив у води, а има га у зеленом лиснатом поврћу, млеку и месу.

Витамин Ка је неопходан за синтезу протеина који учествују у процесу коагулације (згрушавања) крви. Синтеза тих протеина се врши у јетри.

Недостатак витамина Ка може довести до разних хеморагичних обољења. Потребне дневне количине витамина Ка су мале, а авитаминоза је изразито ретка појава. Одрасле здраве особе га могу унети у довољној количини исхраном, довољно је свега од 60 до 80 микро-грама.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com

Коментари0
d73ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља