субота, 28.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:41
ИСХРАНА

Витамин А битан за здравље очију

Обично се налази у биљкама као провитамин А односно бета-каротен, док је у храни животињског порекла најзаступљенији у риби и млечним производима
четвртак, 19.03.2020. у 20:00
(Фотографије Пекселс)

Витамин А растворљив је у мастима. Важан је за контролу раста и развоја епителног ткива и утиче на здравље очију и коже. Он има извесна антиоксидациона својства.

Из шаргарепе је изолован још у 19. веку и назван је каротеном. Обично се налази у биљкама као провитамин А односно бета-каротен, док је у храни животињског порекла најзаступљенији у јетри, риби, млеку и млечним производима.

Витамин А битан је за здравље ока, јер учествује у синтези родопсина, пигмента вида. Такође, добар је и у лечењу кожних обољења. Битан је за нормалан раст и развој, нарочито код деце све до краја пубертета (полно сазревање). Довољан дневни унос је од 700 до 900 микро-грама.

Недостатак овог витамина може да резултује ноћним слепилом. С друге стране, претерани унос овог витамина може направити хаос у организму, јер тада има токсичан ефекат по кожу, кости и зглобове. То најчешће настаје када родитељи самоиницијативно „лече” децу. И одрасли могу претерати са „терапијом” ако дуже време користе одређене препарате против акни, псоријазе и других кожних обољења.

Витамин Де се јавља у два најчешћа облика: витамин Де2 (ергокалциферол) и Де3 (колекарциферол). То је група секостероида растворљивих у мастима и који се могу синтетисати у организму при излагању коже сунчевој светлости. У зимским месецима када се кожа не излаже сунцу, потребно је уносити витамин Де путем исхране или суплемената. Као такав, витамин Де се у храни може наћи у морској риби (лосос, скуша) и рибљем уљу, јајима (жуманце) и маслацу.

Витамин Де има своју улогу у метаболизму неких минерала, у првом реду калцијума и фосфора, јер подстиче њихову ресорпцију и уграђивање у кости. Поред улоге у правилном формирању коштано-скелетног система (укључујући и зубе) битан је и за рад мишићног и нервног система. Довољан дневни унос је 5 микро-грама.

Ако не уносите довољно витамина Де, могућа је последица – деминерализација костију (јавља се рахитис код деце, а остеомалација код старијих особа). Још ако конзумирате напитке типа кола, ситуација може само да буде гора.

Недостатак витамина Де везан је и за повећан ризик од туберкулозе и тежих вирусних инфекција. Низак ниво витамина Де повезан је са Кроновом болешћу и улцерозним колитисом.

Витамин Е је група од осам једињења, антиоксиданаса, растворљивих у мастима. Под витамином Е сматрамо токофероле и токотриеноле. Најзначајнији у исхрани су алфа и гама токоферол. Гама токоферол може се наћи у кукурузном и сојином уљу и производима од њих. Алфа токоферол је биолошки најактивнији облик витамина Е.

Најбитнији извори витамина Е су уље пшеничних клица, сунцокрета и шафранике. Витамин Е зауставља настанак реактивних врста кисеоника који се стварају током оксидације масти. Довољан дневни унос је 7–10мг.

Раније је постојало мишљење да суплементација витамином Е може да има позитивни утицај на заштиту од најтежих болести. До данас није доказана ниједна претпоставка, тако да узимање препарата витамина Е не умањује ризике од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и канцера, чак и у највећим дозама. Тренутно се врше истраживања утицаја витамина Е на макуларну дегенерацију, а први резултати су охрабрујући.

Потврђено је да недостатак витамина Е може да утиче на атаксију ретинопатију, миопатију, слабији имуни систем.

Витамин Ка је група сличних једињења која су растворљива у мастима. Ова група обухвата два природна једињења – витамин Ка1 (филохинон) и Ка2 (менатетренон) и једно синтетичко – витамин Ка3 (менадион). Није растворљив у води, а има га у зеленом лиснатом поврћу, млеку и месу.

Витамин Ка је неопходан за синтезу протеина који учествују у процесу коагулације (згрушавања) крви. Синтеза тих протеина се врши у јетри.

Недостатак витамина Ка може довести до разних хеморагичних обољења. Потребне дневне количине витамина Ка су мале, а авитаминоза је изразито ретка појава. Одрасле здраве особе га могу унети у довољној количини исхраном, довољно је свега од 60 до 80 микро-грама.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com


Коментари0
82703
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља