Глобална финансијска тржишта не верују да централне банке у овом тренутку располажу оруђима којима би светску економију спасле од све разорнијих последица епидемије вируса корона, чије је жариште из Кине данас измештено на Запад. Тачније, у Европу и САД. Овај обесхрабрујући закључак – несагледивих могућих последица по глобални поредак – проистиче из јучерашњих бруталних реакција берзи на драматичне потезе Федералних резерви САД (централне банке најјаче економије света) за којима су с оне стране Атлантика последњи пут посегли 2008. године, у време избијања највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата.
Од Токија до Франкфурта, Париза, Лондона и Волстрита (по временском редоследу отварања), инвеститори су јуче тако панично обарали вредност акција свих профила бизниса – да је трговина на појединим берзама привремено морала да буде обустављена. Због обарања вредности акција на Волстриту, трговина акцијама на најважнијем светском финансијском тржишту привремено је обустављена на 15 минута. Иза јучерашње берзанске „кланице” стоји најновија одлука америчких Федералних резерви да по други пут у последњих седам дана снизи базну каматну стопу.
По речима Џерома Пауела, председника Федералних резерви САД, чланови борда Централне банке САД обавили су вишечасовну видео-конференцију у недељу после подне, због процене да Америку чекају „значајне (негативне) последице” ширења епидемије вируса корона, укључујући и негативни привредни раст у другом тромесечју 2020.
Након те видео-конференције Федералне резерве САД одлучиле су да „скоро на нулу” снизе базну каматну стопу која служи као стандард за краткорочно кредитирање финансијских институција, која истовремено даље утиче на цену задуживања банкарских клијената. Федералне резерве истовремено су – први пут од глобалне финансијске кризе средином прошле деценије – покренуле програм „квантитативног лабављења”, односно доштампавања око 700 милијарди долара. Намера Феда је да убацивањем свежег новца на финансијско тржиште – кроз куповину америчких хартија од вредности – заштити америчку економију од изгледног таласа банкрота фирми свих величина (почев од авио и нафтне индустрије) и драстичних промена потрошачких навика становништва, коме је на неодређено време званично наложена „масовна самоизолација”, до парализе било каквих инвестиција у догледно време.
Инвеститори широм света поново су јуче – као и у последњих неколико седмица необјашњивог ширења вируса корона – показали да не верују да су овакве мере, као и најављени потези других централних банака, довољно адекватни у борби презадужених нација против невидљивог, смртоносног непријатеља.
Банкарски потези у случају „корона”, који на берзама донедавно нико није очекивао, доказују да моћ новца у овом времену више није довољна за благостање света.
Наиме, за централне банке широм света обарање референтне каматне стопе готово је најјаче оруђе којим располажу. Ако је тако, ко ће натерати инвеститоре, велике и мале, да се сада задужују и покрећу бизнис, под било каквим, па и јако повољним условима, ако су истините вести да смртоносна епидемија може потрајати још и годину дана, уз можда милионе заражених и застрашујући број смртних случајева?
Иза таквих сумњи, поготово с обзиром на збирни посткризни дуг света од преко 275 билиона долара, уследио је јуче нови талас унезверене јагме за готовином, од Азије од Америке, због које је готово будзашто ишло све што мирише на ризик (чак и вредност паладијума). Да инвеститори слуте индустријску парализу света и рецесију, указује и ново обарање вредности барела нафте – покретачке сировине светског бизниса – на мање од 30 америчких долара.
Централне банке, предвођене Федералним резервама, ипак се не предају. Фед је јуче отворио нову „своп-линију” дотурања америчких долара кључним партнерима на Западу: Јапану, Великој Британији, ЕУ, Канади у Швајцарској, да обезбеди да имају довољно „зелених” у оптицају. То је још једна од мера које су последњи пут виђене оне судбоносне 2008. године.
