петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 17.03.2020. у 11:16 Данијела Давидов-Кесар

Србија на другом месту у Европи по броју жена преминулих од рака

Мамографски преглед (Фото Ансплеш)

Према броју умрлих жена од рака дојке, наша земља заузима неславно друго место у Европи, зато што им се ова болест открије у касној фази. Дијагнозу карцинома најчешће добију када је његова величина премашила два центиметра, са већ постојећим ближим или удаљеним метастазама.

Због тога Удружење жена оболелих и лечених од рака дојке „Будимо заједно” подсећа на значај обележавања Националног дана борбе против рака дојке, са циљем подизања свести у јавности о значају и неопходности превентивних прегледа и спречавања ове тешке болести. Овогодишња кампања обележава се под слоганом „Рано откривање чува живот”.

„На основу података Института за јавно здравље ’Др Милан Јовановић Батут’, свака осма до дванаеста жена има ризик да оболи од карцинома дојке. Према неким епидемиолошким истраживањима, са повећањем животног стандарда расте могућност оболевања од рака дојке. Жене могу да оболе у свим животним добима, али се са годинама старости повећава ризик од оболевања. Највећи број оболелих жена и у нашој земљи је старости од 50 до 65 година живота, али се тренд пораста броја оболелих спушта према млађем годишту”, додаје се у саопштењу.

Тренутно не постоји довољно знања о узроцима настанка рака дојке. Најчешће помињани фактори ризика за настанак ове болести су генетика, рана прва менструација, касна менопауза, нерађање деце или рађање у каснијој животној доби, недојење, хормонска терапија, неправилна исхрана, недовољна физичка активност, гојазност, конзумирање алкохола и дувана.

Код жена старијих од педесет година обавезна је мамографија на сваке две године живота.

Коментари0
3c186
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља