недеља, 29.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:37
УОЧИ ДАНА ПОТРОШАЧА

Свет улази у деценију одрживе потрошње

„Конзјумер интернешенел” дао смернице по којима би купци у будућности могли да усвоје навике које доприносе опоравку наше планете
Аутор: Јелица Антељ – Ивана Албуновићсреда, 11.03.2020. у 22:55
(Фото Пиксабеј)

Сваког минута се широм света прода готово милион пластичних флаша, док најновија истраживања показују да чак пет трилиона комада пластике плива у океанима. Годишње се прода 80 милијарди нових одевних предмета, а потроши се око 3,9 милијарди тона хране, од чега се баци једна трећина тих намирница. Најновији подаци на које је ових дана, уочи обележавања Светског дана потрошача 15. марта, указао „Kонзјумер интернешенел”, потврђују да је свету хитно потребна драстична промена у свим сегментима потрошње. Зато ће и овогодишња кампања којом се обележава дан свих потрошача у свету бити посвећена одрживој потрошњи. Глобални покрет потрошача ће, наводи се, указати на све начине на које грађани у деценији пред нама (која се сматра и последњом шансом да се заустави глобално загревање), могу да мењају навике и допринесу опоравку и развоју наше планете.

– Потрошачи широм света морају да мењају навике и на тај начин одиграју своју улогу. И владе и компаније морају да учине све да би одржива потрошња била што лакши избор за купце. Потрошачи су спремни за ове промене, а то су показали и милиони оних који су у септембру прошле године изашли на улице захтевајући одлучније акције од својих влада и компанија – наводи се у саопштењу „Конзјумер интернешенела” поводом Светског дана потрошача. У недељи пред нама у којој ће све организације потрошача широм света организовати националне кампање, Светска организација за заштиту потрошача дала је смернице које могу да помогну у бољој промоцији одрживе потрошње. Једна од њих јесте и боља информисаност, а то подразумева пружање јасних и интуитивних информација како би купци лакше доносили одлуке о куповини таквих производа.

– Нетачне информације слабе поверење купаца. Тако је недавно у Бразилу у једном истраживању квалитета производа за такозвано зелено прање установљено да на 48 одсто од 500 анализираних производа декларације нису биле тачне. Потрошачи су доведени у заблуду да купују „здравије” производе, а то није било тачно. Компаније које пружају јасне, одговорне и транспарентне тврдње на декларацијама могу у будућности да стекну конкурентску предност – наводи „Конзјумер интернешенел”.

Друга смерница односи се на напредак у технологијама које би требало да смање емисију угљен-диоксида. Пре свега се то односи на све већи број електричних возила, али и других иновација. Како потрошачи у овом случају могу да мењају своје навике? „Конзјумер интернешенел” напомиње све распрострањенији тренд услуга „рајд шеринга”, чије би тржиште до 2025. године могло да достигне 170 милијарди долара.

Овај модел изнајмљивања возила има циљ да смањи број возила на улицама, а постоји и могућност такозваних групних вожњи до одредишта. Будући да овај модел прети да смањи профите произвођачима аутомобила, многи од њих су већ сами почели да организују сопствене сервисе како би се супротставили конкуренцији.

– Акције се очекују и у сектору текстилне и модне индустрије, а посебно би требало инсистирати на већој транспарентности на одрживости брендова и произвођача. Већ има велики број компанија које су своје пословање подредили очувању планете, али простора има много, посебно када је реч о производњи предмета из сигурних и обновљивих материјала. У свету се већ одржавају бројне акције донирања нежељене одеће, а инсистира се и на рециклажи – наводи се у смерницама ове организације.

Било да је реч о купцима преко интернета или у локалној продавници, „Конзјумер интернешенел” саветује да се све више ради на едукацији како би неодржива паковања била што мање у употреби. Важно је избегавати гомилање непотребне амбалаже, али и подизати свест о томе како да је се решимо. Осим паковања, промене су неопходне и када је реч о застарелости производа. Већина производа има дефинисан век трајања, међутим требало би прекинути праксу такозваних уграђених кварова које су компаније практиковале зарад профита. Многи производи које користимо свакодневно – мобилни телефони, телевизори, бела техника, осетљиви су на механичке кварове и софтверске застоје, а трошкови поправке су високи. Глобално се њихов век трајања смањује, али се у свету већ предузимају драстичне мере заштите потрошача који су имали овакве проблеме. Уводе се прописи који ће подразумевати и посебно обележавање производа који се „пребрзо кваре”. Питање електронског отпада се већ озбиљно решава у већини светских земаља, доносе се посебни закони, а са водећим технолошким компанијама праве се кампање о коришћењу обновљивих материјала.


Коментари5
83046
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован К.
Најпре треба законски прописати да век нормалног коришћења разних апарата у домаћинству и разних електронских уређаја буде дужи и да произвођачи морају да обезбеде заменљиве резервне делове. Произвођачи треба да се договоре о заједничкој стандардизацији, а не да сваки од њих има неке своје стандарде. Вратити се употреби стакла и картона (јер могу да буду поново коришћени) и смањити паковања у пластичним судовима (флашама, теглама) за једнократну употребу. Борити се против потрошачке грознице.
Savjest i kultura naroda!
Gospodine Jovan, sa otpadom je tako u Srbiji. Npr. u Švajcarskoj samo ljudi odvajaju, staklo po boji, karton, papir, aluminijum, konzerve, stara garderoba, zeleni otpad, sve! Istrošena bijela tehnika se vraća u prodavnice jer je prilikom kupovine već plaćen otpad. Kućni otpad se baca u specijalnim kesama, u cijenu kese je uračunat odvoz. Ako je nešto pored kontejnera bačeno, to se ne odvozi, nego se mora pozvati i platiti specijalni odvoz. Zašto to ne funkcioniše u Srbiji? Sami ste krivi!
Препоручујем 7
jesam gradjanin
Kako su samo naivni. Eto informisace potrosace sta treba da kupuju a sta ne treba i sve ce biti lepo. Nema sanse da to uspe, jer cela industrija svega na svetu, pociva na prodaji nepotrebnih a losih proizvoda i usluga koje je jeftinije praviti nego dobre i na kojima se visestruko zaradi Nece svetski tajkuni dozvoliti da im se smanji zarada, sto bi bilo neminovno ako se ovakvi planovi realizuju.
Милош
@Misli šta kupuješ - то је велика заблуда. Таквих што мисле шта купују је јако мало и они су безначајни. Већина купаца су послушне овце које раде шта им рекламе кажу. Маркетари су научили да веома вешто манипулишу људима, створили су потребе за безначајним глупостима и људи троше брдо пара на то.
Препоручујем 9
Misli šta kupuješ...
Potrošači usmeravaju proizvodnju. Potrošači su tu koji sami zahtevaju samo jeftino, a ne kvalitetno, pa je proizvodnja tako usmjerena. Ako si građanin, onda misli šta ćeš kupovati, za tebe se proizvodi. Potrošač nameće tajkunima proizvodnju, ne obrnuto.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља