У петак 45 америчких долара. Јуче, 14 долара јефтиније. Такав драматичан једнодневни пад цене барела на светском тржишту, незабележен од почетка првог Заливског рата 1991, покосио је јуче глобалне берзе од Волстрита, преко Франкфурта, до Токија, без идеје о томе када би се оне могле опоравити од баснословних губитака.
Паника инвеститора од непроцењивих последица изненадног суноврата барела у тренутку ширења потенцијално смртоносног вируса корона, и стрепње од нове глобалне рецесије, привремено је јуче зауставила трговину акцијама на Волстриту након што су у првих пет минута оне изгубиле читавих седам одсто вредности.
Пре Волстрита, током дана, лондонска берза забележила је највећи једнодневни пад вредности акција од 2008 – времена избијања највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата. У свеопштем растројству, трудећи се да схвате оно што се догађа, берзански трговци у Европи распродали су јуче по багателној цени преко милијарду акција (трипут више него што је уобичајено).
Амерички долар, руска рубља, норвешка круна, аустралијски долар... изгубили су знатно на вредности, док су јапански јен и евро ојачали. У бекству од могућих губитака, инвеститори су након извесних оклевања похрлили да пазаре америчке хартије од вредности, злато и паладијум, наводе берзански извештаји.
Иза обезвређивања акција водећих светских петро-фирми, европских банака и свега што мирише на пословни ризик у смутним временима, овог пута стоји пропали састанак „ОПЕК плуса” прошлог петка у Бечу.
Наиме, стрмоглав пад цене барела почео је пред викенд, након што је инвеститорима постало јасно да Саудијска Арабија и Русија – два кључна извозника нафте и предводници групације „ОПЕК плус” (основане 2016) у овом тренутку више нису савезници већ, изгледа, беспоштедни ривали. Драма је постала изгледна након што је Москва одбила ултиматум Ријада да 24 петро-извозника или заједнички снизе производњу нафте на око 3,6 милиона барела дневно до краја ове године, или „више нема заједничког деловања”.
Петочасовно учтиво преговарање Александера Новака, руског министра енергетике и његовог саудијског колеге, принца Абдулазиза бин Салмана ел Сауда, завршило се у петак фијаском. Новак је заговарао идеју да „ОПЕК плус” сачека до јуна с проценом последица вируса корона на тржиште нафте. Ријад је инсистирао да се сместа драстично заврну петро-славине за количине које одговарају дневној збирној потрошњи Француске и Немачке.
„Овај бечки састанак нафташа, био је један од најгорих у историји ОПЕК-а”, проценио је Биџан Занганех, ирански министар енергетике, након скупа у аустријској престоници.
После разлаза уз поздрав „ципелом о ципелу” (без руковања, због страха од вируса корона) Новак је објавио да од 1. априла – докле траје текући договор „ОПЕК плуса” о заједничком сниженом снабдевању светског тржишта нафтом – чланице тог удружења могу да крену у производњу црног злата колико им је воља, уз ограду да ће „ипак разматрати новонасталу ситуацију”.
Већ следећег дана, у суботу, Ријад је купцима у Азији, Америци и Европи (коју добрим делом снабдева Русија) најавио да ће не само драстично повећати производњу нафте (са садашњих око 9,7 милиона барела дневно на максималних 12 милиона барела дневно), него да ће им неопходну сировину понудити са великим, клизним попустом.
Светске берзе муче се да разумеју шта стоји иза наизглед потпуно неочекиваних потеза Москве и Ријада у тренутку када на тржишту има више него довољно нафте, рафинерије раде прилично смањеним капацитетима (због пада тражње усред све разорнијих дејстава короне на глобални бизнис), а складишта црног злата од Кине и Индије до Америке готово су „до врха” пуна.
„Москва није пристала да ’ОПЕК плус’ додатно снизи производњу јер би то ишло у прилог америчкој конкуренцији (произвођачима нафте из уљних шкриљаца)”, спекулишу неки. Осим тога, Москва тражи начин да се освети Вашингтону због притисака на „Северни ток 2” и због недавно уведених санкција „Росњефту” због бизниса са Венецуелом, процењују трговци у лондонском Ситију.
„Ријад је одлучио да казни Москву засипањем тржишта ултрајефтином нафтом не би ли се изборио за позицију неприкосновеног снабдевача и оних купаца који му донедавно нису били доступни. Успут, ни Ријаду не одговара силовити продор америчке нафте из уљних шкриљаца на светско тржиште (прошлог новембра извозили су преко три милиона барела дневно)”, нека су од тумачења ових дана на берзама.
Шта би зауставило карамбол на светском тржишту нафте, који се пренео на глобалне финансијске берзе, мало ко у овом тренутку поуздано зна. Поготово док расте страх од заразе која се раширила у више од половине држава света.
У међувремену, колико ће водећи светски произвођачи нафте, од Саудијске Арабије, Русије и Америке до Ирака, Венецуеле и Нигерије, финансијски издржати нерентабилну цену нафте и са којим последицама – неизвесно је. Руско министарство финансија објавило је јуче да Русија цену нафте између 25 и 30 америчких долара „може издржати десет година”.
Саудијска Арабија има једну од најнижих цена производње барела на свету. Амерички произвођачи нафте из уљних шкриљаца, којима ове године стиже на наплату 40 милијарди долара дугова, као да су у овом „новом светском рату за нафту” у најделикатнијем положају: цена барела испод 55 долара њима никако финансијски не одговара.
Што се тиче потрошача широм света, којима јефтина нафта и бензин обично доносе бројне користи, њихову потрошњу ових дана увелико кочи корона.
