среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:23

Нежно, неформално и префињено

Српски краљевски портрети из периода од средине 19. до средине 20. века, представљени у Кући Јеврема Грујића, дочаравају титуларни престиж и личне карактере, али и постулате на којима су стварали њихови аутори
Аутор: Милица Димитријевићуторак, 10.03.2020. у 20:00
Паја Јовановић, „Краљица Марија Карађорђевић”, 1925–1927. (Фото: Архива Музеја града Београда) – Стева Тодоровић „Краљица Наталија Обреновић”, 1886. (Фото: Архива Дома Јеврема Грујића)

Дом Јеврема Грујића право је место за изложбу „Српски краљевски портрети”. Човек чије име носи ово здање са кнезом Милошем и кнезом Михаилом имао је блиске контакте, ту је исписивана и државна и династичка историја модерне Србије, а под његовим сводовима чува се и драгоцени портрет краљице Наталије Обреновић, рад Стеве Тодоровића. Заједно са том сликом до краја марта у овој кући изложено је још 27 уља на платну, шест литографија, четири карикатуре, 24 фотографије и десет комбинованих техника, чија су срж српске крунисане главе династија Карађорђевић и Обреновић, како мушког, тако и женског пола, а која су стварали наши еминентни уметници и уметнице у различитим периодима.

Неки од артефаката позајмљени су из најзначајнијих домаћих установа и важних музејских кућа, делом и из приватних колекција – и појединачно и збирно они дочаравају не само титуларни престиж и личне карактере већ и постулате на којима су стварали њихови аутори.

Игор Борозан, наш стручни водич кроз део поставке који баштини уља на платну, историчар уметности и професор на Филозофском факултету у Београду, иначе писац уводног каталошког текста, каже да лепеза представљених дела из периода од средине 19. до средине 20. века потврђује основне моделе репрезентативне културе европских династија у складу са којима су радили и наши сликари. Владарски портрет у малом или монументалном формату, допојасни или у целој фигури, исказују величајност и моћ кнежевског и краљевског достојанства, подсећа он, додајући још и функције замене портретисаног за живота и потом довођења у везу са галеријом владаревих предака након смрти, гаранта стабилности поретка посредством распрострањености његовог приказивања у јавним здањима, а ту је и политички мотивисана пропагандна улога.

Борозан, потом, нашој пажњи препоручује тројицу великих сликара – поменутог Стеву Тодоровића, Влаха Буковца и Пају Јовановића – и њихова три репрезентативна дела.

Нежан приказ Наталије Обреновић

Рад Стеве Тодоровића настао је 1886, на њему је приказана краљица Наталија Обреновић и то је несумњиво једна од најуспелијих женских владарских представа у српској уметности и култури последњих деценија 19. века, мишљења је Борозан. По доласку у Србију краљица Наталија је у јавности поимана као нежна и милосрдна владарка и управо је таквом и представља Тодоровић, један од најистакнутијих српских портретиста друге половине 19. века.

– Угледни уметник и ангажовани културни радник владарку је представио изван претпостављене церемонијалности. Уместо укоченог и нормираног владарског портрета одлучио се за продужени торзо младе жене у трочетвртинском профилу, психологизацијом лика створио је њен изванредан карактерни приказ. Истовремено, с изузетним рафирманом приказао је контраст између белине краљичине пути и материјалности њене помодне и луксузне хаљине, што је истакло њену женственост и артифицијелност. Треба напоменути да је краљица изабраном хаљином потврдила свој укус и префињеност у одевању и да је преносећи актуелне трендове париске високе моде на тло Србије стекла статус модне иконе Београда – приближава нам Борозан сликарски проседе Тодоровића.

Влахо Буковац, „Краљ Александар Обреновић”, 1901. (Фото: Архива Народног музеја у Београду)

Неформални профил Александра Обреновића

Реч је о Буковчевој слици из 1901. која је и један од најзначајнијих владарских портрета у европском сликарству на размеђу 19. и 20. века. Почетком прошлог века, прича професор, у време Буковчевог доласка у Београд, ситуација на владарском двору била је лоша услед неповољних политичких околности у земљи која је лавирала између Русије и Аустроугарске. Константни притисак Петра Карађорђевића, претендента на српски престо, додатно је отежавао положај владарског пара.

– Да би се владарски пар последњих Обреновића у таквој атмосфери популарисао ангажован је управо Буковац, сликар са великим угледом који је стекао приликом претходне посете српском двору 1882, кад је насликао портрет малог престолонаследника Александра Обреновића и монументални портрет његове мајке, краљице Наталије Обреновић. Овога пута портретисање се догађало на отвореном, у владарском летњиковцу у Смедереву. Изван уобичајене представе, монарх је приказан неконвенционално, у профилу, без церемонијалности коју је надоместила психологизација његовог лика, што је потврдило сликареву моћ запажања. Портрет краљице Драге Обреновић нешто је другачији, па су се слике добродушног монарха и охоле владарке уклопиле у мишљење једног дела јавности о подели улога у владарској породици – објашњава Борозан.

Префињеност портрета Марије Карађорђевић

Портрет краљице Марије Карађорђевић Паје Јовановића из 1925–1927. представља званичан портрет намењен јавним и официјелним државним установама, наглашава наш саговорник.

– Поред стојећег типа, Јовановић је извео и репрезентативни портрет краљице у седећем ставу, а као узор приликом уобличавања имао је портрет белгијске краљице Јелисавете, што говори о прожимању иконографских модела у тадашњем европском сликарству. У светлости пропагандног маркирања краљичиног лика владарска дијадема несумњиво доприноси озбиљности портрета у јавној сфери. Ипак, извесна лежерност, аристократски лик и отмено држање владарке одају патос витешке и префињене атмосфере која је владала на југословенском двору. Готово тактилни осећај скупоцене одеће у сагласју са изузетним приказом краљичиног психолошког лика смешта портрет у међупростор између типизиране идеализације историјске личности и карактерног приказа конкретне особе – закључује Борозан.


Коментари3
5f3e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M.R
Na svakom otvaranju, novi pogled nova vizija, umetnost priča o vremenu u kome je nastala, o divnim kraljevskim porodicama, raskošnim portretima i kulturnim potomcima koji predstavljaju svetu lepotu naše srpske istorije, kulture u Beogradu. Kada su otvorili "Dom Jevrema Grujića" za sve zainteresovane posetioce, interesantno je uočiti i mnogo više da većina nas koji smo dolazeći u istu kuću sada otvoren u smislu kulture, saznate i vidite neupredivo više i bolje, nego kao samo gost koji se divi .
neimenovano
Beograd, Srbija , a dragulj umetnosti u nas. Raskošna postavka u okviru kulturne baštine Beograda, godinama predstavlja svetlu nit kulture, obrazovanja, diplomatije kroz vekove, svaki dolazak nudi inovativnost iz prohujalih vremena, uče nas istoriji, veroispovesti, različitosti i istom. Hvala potomcima koji brižljivo vode računa da nam svima iznedre najlepše o Beogradu Srbiji. Poštovanje!
Дечак
Био сам на отварању ове изложбе где нас са зидова гледају владари Србије - потомци вожда Карађорђа и кнеза Милоша. Богата поставка и леп дочек од стране организатора. Велико хвала потомцима Јеврема Грујића који већ четири године организују изложбе посвећене српској култури, историји и уметности

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља