уторак, 07.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:36
АУТОРСКИ ТЕКСТ ГЕНЕРАЛНОГ СЕКРЕТАРА УН ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА ЖЕНА

Родни раскорак у моћи

Аутор: Ан­то­нио Гу­те­рес* недеља, 08.03.2020. у 21:00
„Девојке су закон” и „Не потцењујте жене” поручиле су девојчице из Сиднеја

Род­на не­рав­но­прав­ност пред­ста­вља нај­ра­ши­ре­ни­ју не­прав­ду на­шег до­ба и наш нај­ве­ћи иза­зов у по­гле­ду људ­ских пра­ва. С дру­ге стра­не, род­на рав­но­прав­ност је ре­ше­ње за не­ке од нај­те­жих про­бле­ма на­шег вре­ме­на. 

Же­не су сву­да у све­ту у ло­ши­јем по­ло­жа­ју од му­шка­ра­ца – са­мо за­то што су же­не. За при­пад­ни­це ма­њи­на, ста­ри­је же­не, же­не с ин­ва­ли­ди­те­том и ми­грант­ки­ње, ре­ал­ност је још го­ра. 

Иако смо по­след­њих де­це­ни­ја све­до­ци ве­ли­ког на­прет­ка у пра­ви­ма же­на, од уки­да­ња дис­кри­ми­на­тор­них за­ко­на до по­ра­ста у шко­ло­ва­њу де­вој­чи­ца, да­нас на­и­ла­зи­мо на сна­жан от­пор. У не­ким зе­мља­ма сла­би прав­на за­шти­та од си­ло­ва­ња и на­си­ља у по­ро­ди­ци, док се у не­ким уво­де ме­ре ко­је не­га­тив­но по­га­ђа­ју же­не, од ме­ра штед­ње до при­нуд­не ре­про­дук­ци­је. Сек­су­ал­на и ре­про­дук­тив­на пра­ва угро­же­на су са свих стра­на. 

Антонио Гутереш (Фото ЕПА ЕФЕ - Х.Л.)

Све се то де­ша­ва јер је род­на рав­но­прав­ност у су­шти­ни пи­та­ње мо­ћи. Због ве­ков­не дис­кри­ми­на­ци­је и уко­ре­ње­ног па­три­јар­ха­та, у на­шим еко­ном­ским и по­ли­тич­ким си­сте­ми­ма и пред­у­зе­ћи­ма по­сто­ји огро­ман род­ни рас­ко­рак у по­гле­ду мо­ћи. То ви­ди­мо сву­да око се­бе. 

Же­не су и да­ље ис­кљу­че­не из нај­ви­ших кру­го­ва, од вла­да, пре­ко управ­них од­бо­ра, до пре­сти­жних при­зна­ња. Ли­дер­ке и же­не из јав­не сфе­ре из­ло­же­не су уз­не­ми­ра­ва­њу, прет­ња­ма и зло­ста­вља­њу, ка­ко на ин­тер­не­ту, та­ко и у „фи­зич­ком све­ту”.

Род­на раз­ли­ка у за­ра­да­ма је са­мо симп­том род­не раз­ли­ке у мо­ћи. 

Чак и при­вид­но не­у­трал­ни по­да­ци ко­ји се ко­ри­сте у од­лу­чи­ва­њу, од ур­ба­ни­стич­ког пла­ни­ра­ња до ис­пи­ти­ва­ња ле­ко­ва, че­сто по­ла­зе од му­шкар­ца као „пр­вог по­ла” – му­шкар­ци се по­сма­тра­ју као нор­ма, док су же­не из­у­зе­так. 

Же­не и де­вој­чи­це се но­се и са ве­ков­ном ми­зо­ги­ни­јом и не­ги­ра­њем њи­хо­вих по­стиг­ну­ћа. Из­вр­га­ва­ју се ру­глу као хи­сте­рич­не или „пу­не хор­мо­на”; сва­ко­днев­но се про­це­њу­ју по из­гле­ду; ве­чи­то им се на­ме­ћу ми­то­ви и та­буи у ве­зи са при­род­ним функ­ци­ја­ма њи­хо­вих те­ла; сва­ко­днев­но су из­ло­же­не сек­си­зму, ма­чо­па­ме­то­ва­њу и окри­вљи­ва­њу жр­та­ва. 

То су­штин­ски ути­че на све нас и оне­мо­гу­ћа­ва нам да пре­ва­зи­ђе­мо мно­ге иза­зо­ве и опа­сно­сти ко­је сто­је пред на­ма. 

По­гле­дај­мо не­јед­на­кост. За сва­ки до­лар ко­ји за­ра­де му­шкар­ци, же­не за­ра­ђу­ју 77 цен­ти. Пре­ма нај­но­ви­јем ис­тра­жи­ва­њу Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма, за пре­ва­зи­ла­же­ње овог рас­ко­ра­ка би­ће по­треб­но 257 го­ди­на. При то­ме, же­не и де­вој­чи­це сва­ког да­на про­ве­ду око 12 ми­ли­јар­ди са­ти бес­плат­но се ста­ра­ју­ћи о дру­ги­ма, а тај рад се јед­но­став­но не узи­ма у об­зир при до­но­ше­њу еко­ном­ских од­лу­ка. Да би­смо оства­ри­ли пра­вич­ну гло­ба­ли­за­ци­ју ко­ја сви­ма ко­ри­сти, тре­ба да до­но­си­мо јав­не по­ли­ти­ке на осно­ву ста­ти­стич­ких по­да­та­ка ко­ји ува­жа­ва­ју ствар­ни до­при­нос же­на. 

Још је­дан при­мер је ди­ги­тал­на тех­но­ло­ги­ја. За­и­ста за­бри­ња­ва род­на не­рав­но­те­жа на уни­вер­зи­те­ти­ма, у стар­тап пред­у­зе­ћи­ма и Си­ли­ци­јум­ским до­ли­на­ма на­шег све­та. Ти тех­но­ло­шки цен­три об­ли­ку­ју дру­штва и при­вре­де бу­дућ­но­сти и не сме­мо да до­зво­ли­мо да још ви­ше учвр­сте и по­ја­ча­ју до­ми­на­ци­ју му­шка­ра­ца. 

Или, по­гле­дај­мо ра­то­ве ко­ји пу­сто­ше свет. Из­ме­ђу на­си­ља пре­ма же­на­ма, угње­та­ва­ња гра­ђа­на и гра­ђан­ки и кон­фли­ка­та по­сто­ји па­ра­ле­ла. Ка­ко јед­но дру­штво тре­ти­ра жен­ску по­ло­ви­ну свог ста­нов­ни­штва ја­сно ука­зу­је ка­ко ће тре­ти­ра­ти дру­ге. И у мир­ним дру­штви­ма, мно­ге же­не су у жи­вот­ној опа­сно­сти у соп­стве­ним до­мо­ви­ма. 

Чак и у од­го­во­ру на про­ме­не кли­ме по­сто­је род­не раз­ли­ке. Ини­ци­ја­ти­ве за сма­ње­ње от­па­да и ре­ци­кла­жу усме­ре­не су пре­те­жно ка же­на­ма, док су му­шкар­ци скло­ни­ји да се узда­ју у не­ис­про­ба­на тех­но­ло­шка ре­ше­ња. С дру­ге стра­не, еко­но­мист­ки­ње и по­сла­ни­це у пар­ла­мен­ти­ма су спрем­ни­је да по­др­же еко­ло­шки ори­јен­ти­са­не ме­ре не­го му­шкар­ци. 

Нај­зад, по­ли­тич­ка за­сту­пље­ност је нај­ја­сни­ји по­ка­за­тељ род­не раз­ли­ке у мо­ћи. У пар­ла­мен­ти­ма ши­ром све­та, му­шкар­ци су про­сеч­но за­сту­пље­ни­ји од же­на у од­но­су три пре­ма је­дан, али за­сту­пље­ност же­на сто­ји у ја­кој ко­ре­ла­ци­ји са ино­ва­ци­ја­ма и ула­га­њи­ма у здрав­ство и обра­зо­ва­ње. Ни­је слу­чај­ност то што се упра­во же­не на­ла­зе на че­лу вла­да ко­је ре­де­фи­ни­шу по­јам еко­ном­ске успе­шно­сти та­ко да се узму у об­зир и до­бро­бит ста­нов­ни­штва и одр­жи­вост. 

За­то је је­дан од мо­јих нај­ви­ших при­о­ри­те­та у Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма био да по­ве­ћам за­сту­пље­ност же­на у на­шем ру­ко­вод­ству. До са­да смо оства­ри­ли род­ни па­ри­тет у нај­ви­шем ру­ко­вод­ству, а у на­ред­ним го­ди­на­ма ра­ди­ће­мо на до­сти­за­њу па­ри­те­та на свим ни­во­и­ма. Свет је у не­во­љи, а род­на рав­но­прав­ност је су­штин­ски еле­мент ре­ше­ња. За про­бле­ме ко­је су иза­зва­ли му­шкар­ци, но­си­о­ци ре­ше­ња су љу­ди. Род­на рав­но­прав­ност је пут ка ре­де­фи­ни­са­њу и пре­о­бли­ко­ва­њу мо­ћи у ко­рист свих. 

Два­де­сет пр­ви век мо­ра да бу­де век ка­да ће же­не до­сти­ћи рав­но­прав­ност у ми­ров­ним и тр­го­вин­ским пре­го­во­ри­ма, управ­ним од­бо­ри­ма и учи­о­ни­ца­ма, у Гру­пи 20 и Ује­ди­ње­ним на­ци­ја­ма. 

Уме­сто да и да­ље на­сто­ји­мо да про­ме­ни­мо же­не, вре­ме је да ме­ња­мо си­сте­ме ко­ји им не до­зво­ља­ва­ју да оства­ре сво­је по­тен­ци­ја­ле. 

 

*„По­ли­ти­ка” је до­би­ла екс­клу­зив­но пра­во за об­ја­вљи­ва­ње овог тек­ста у Ср­би­ји


Коментари3
03450
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sofornije
možda je već i dobrim delom došao matrijarhat... pa nam je zato svima tako dobro... čitajte uvod robert grevs-ovih grčkih mitova... jako lepo opisuje "blagostanja" matrijarhata... uostalom homo sapiens ima između 50 i 150 hiljada godina... tragovi civilizacija nemaju više od 6... a zamisli i patrijarhat isto..
Анка
Остаје само да пређемо са ријечи, на дјело. То је лако...
Sara
Kolo srece se okrece, mozda dodje vreme matrijarhata

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља